Winter is coming! – kratak vodič za prezimljavanje

Zima uskoro stiže, dani postaju kraći, temperatura opada, a živi svet oko nas započinje najrazličitije pripreme u cilju preživljavanja hladnih dana. Pored niskih temperatura, jedan od najvećih problema sa kojim se životinje susreću tokom zime jeste nedostatak resursa, pre svega hrane. Pre nego što nastupe hladni dani, većina sisara će nagomilati rezerve masnih naslaga u svom telu pre samog ulaska u zimski san. Druge životinje prikupljaju zalihe hrane i pronalaze skrovište koje pripremaju na adekvatan način. Neko se ipak opredeli da otputuje i izbegne zimu u potpunosti.

Veverica sakuplja hranu za zimu
Izvor: https://a-z-animals.com/blog/what-do-squirrels-eat/

Priprema i strategija preživljavanja zime značajno se razlikuje među vrstama i za takve vidove ponašanja odgovoran je „unutrašnji časovnik”, odnosno biološki ritam. On reguliše biohemijske i fiziološke procese u organizmu i omogućava životinjama da svoje aktivnosti usklade sa promenama u okolnoj sredini. Kako se zima približava, godišnji (cirkanualni) ritam podstiče bihevioralne adaptacije koje se odigravaju ciklično u periodu od jedne godine poput migracija, hibernacije, linjanja, mitarenja i promene u boji krzna životinja.

Puh orašar (Muscardinus avellanarius) u fazi hibernacije

Izvor: https://www.countrylife.co.uk/nature/hibernation-how-it-works-why-animals-do-it-and-the-creature-that-can-sleep-for-up-to-11-months-237399

Migracije — spremite svoj pasoš

Jedna od najimpresivnijih strategija za izbegavanje zime jeste upravo migraciono ponašanje. Pod ovim terminom podrazumevamo godišnja kretanja sa jednog klimatskog područja na drugo. Migracije se uočavaju kod velikog broja životinja poput sisara, riba i insekata, ali su nama najpoznatije masovne migracije ptica. Tokom jeseni, kada se dužina dana (fotoperiod) smanjuje, ptice selice pod strogom kontrolom unutrašnjeg biološkog časovnika prelaze velike distance do ciljnog odredišta u potrazi za resursima. Kako je ovakvo putovanje veoma zahtevno, pre migracije neke vrste moraju da udvostruče svoju težinu kako bi obezbedile dovoljno energije za ovakvu aktivnost. Istraživanja su utvrdila da mnoge ptice izgube i do 40% svoje težine pri letu, pa upravo iz tog razloga na nebu primećujemo da one formiraju jata u obliku slova „V”. Ovakva aerodinamična forma značajno smanjuje fizičku iscrpljenost i doprinosi očuvanju energije tokom leta, a primećuje se kod guske i nekih vrsta ždralova. 

Još jedna impresivna odlika ptica jeste odlična veština navigacije u prostoru. Kako bi održale pravac kretanja kao orijentire koriste reljef područja iznad kog se nalaze (planine, slivove reka itd.) ili položaj nebeskih tela. Iako moraju da plate određenu cenu, prednosti migracije su znatno veće. Topliji krajevi obezbeđuju kvalitetniju hranu, bolje vremenske uslove, pa tako i bolje mesto za gnežđenje.

Guske (Anser anser) formiraju jata u obliku slova „V” tokom migracije 

Izvor: https://images.theconversation.com/files/369379/original/file-20201113-15-xo4vqf.jpg?ixlib=rb-1.1.0&q=45&auto=format&w=754&h=503&fit=crop&dpr=1

Hibernacija — u slučaju da vam se prispavalo

Koliko puta ste poželeli da bezbrižno prespavate hladne dane i probudite se na proleće kada se i sama priroda budi? Uporedo sa pojavom niskih temperatura i nepovoljnih uslova sredine, mnoge životinje ulaze u fazu mirovanja. Uspavano stanje (dormancija) odlikuje se drastičnim fiziološkim promenama kada se rad organa i metabolizam usporavaju radi očuvanja energije.

Mrki medved (Ursus arctos) na Tari

Izvor: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3292883-rasadnik-mrkih-medveda-u-skrivenim-sumama-tare-zivi-60-jedinki-mladji-cak-ne-padaju-u-zimski-san

Iako deluju kao sinonimi, zimski san i hibernacija su termini koji označavaju različita stanja organizma. Tokom zimskog sna životinje zadržavaju normalnu telesnu temperaturu, metabolizam se usporava, ali ne u istoj meri kao usled hibernacije. Zimski san odlikuje pre svega krupne sisare kao što su medved, rakun i krtica. Kod hibernacije u užem smislu, rad srca drastično se smanjuje, dok se temperatura tela približno spušta na tek 1℃ iznad temperature okruženja. Upravo zbog ovakvog stanja organizma prevremeno buđenje iz hibernacije skoro pa nije moguće, a njeno trajanje može da se meri danima, nedeljama pa i mesecima. U ovo stanje ulaze mrmoti i drugi glodari, ježevi, slepi miševi, itd.

Evroski jež (Erinaceus europaeus) u hibernaciji

Izvor: https://www.telegraph.co.uk/news/2019/11/05/hedgehog-hibernation-interrupted-mild-weather-wildlife-trust/

Kod alpskog mrmota (Marmota marmota) hibernacija može trajati i do devet meseci

Izvor: https://whc.unesco.org/en/documents/166948 

Kako se hrabri suočavaju sa zimom?

Neke životinje ostaju aktivne tokom zimskog perioda. Međutim, one se moraju prilagoditi surovim uslovima sredine kako bi opstale. Osim sakupljanja i skladištenja hrane koja će služiti kao zaliha tokom zime, kod velikog broja životinja, pogotovo sisara, formiraju se depoi masnih rezervi i glikogena. Niske temperature podstiču i promene u debljini krzna. Kao jedan vid adaptacije životinje razvijaju gušću dlaku i deblje krzno koje predstavlja odličan izolator i zaštitu od smrzavanja. Lasice i polarne lisice, u zavisnosti od sezone, menjaju boju svog krzna. Sa pojavom hladnih dana njihovo krzno prelazi iz smeđe u belu boju kako bi se bolje uklopile u snežnu okolinu i tako izbegle predatore.

Razlika u boji krzna lasice (Mustela frenata) tokom letnjeg i zimskog perioda 

Izvor fotografije: https://shadowhabitat.org/wp-content/uploads/2022/02/2.png 

Polarna lisica (Vulpes lagopus) tokom letnjeg i zimskog perioda

Izvor: https://polarguidebook.com/do-arctic-foxes-change-color/

Postepena promena boje krzna

Izvor: https://onlinelibrary.wiley.com/doi/full/10.1111/brv.12405

Kao što je već napomenuto, unutrašnji časovnik odgovoran je za čitav niz adaptacija kroz koje životinje prolaze kada temperatura sredine počne da opada. Takođe, hipotalamus ima bitnu ulogu u sezonskom ritmu. Osim što koordiniše mnoge metaboličke funkcije organizma i kontroliše rad unutrašnjih organa, pogotovo tokom dormancije, on je odgovoran za sve pomenute promene ne samo u izgledu, već i u samom ponašanju životinja tokom zimskog perioda.

Izvori:

• https://link.springer.com/article/10.1007/s10682-016-9860-5 
• https://journals.physiology.org/doi/full/10.1152/physrev.00008.2003?view=long&pmid=14506303 
• Life in the Cold: An Introduction to Winter Ecology, fourth edition, Peter J. Marchand, UPNE, 2014
• Ponašanje životinja, Sofija Pavković Lučić, Jelena Trajković, Beograd, 2018