Uncanny valley – biološka osnova fenomena

Da li vam se ikada desilo da osetite nelagodnost kada gledate filmove u kojima su roboti toliko realno predstavljeni, da gotovo izgledaju kao pravi ljudi, ali im opet nešto nedostaje. Ovaj fenomen naziva se uncannny valley (jap. bukimi no tani), što bi se moglo prevesti kao oblast nelagodnosti. Ovu pojavu prvi put je opisao japanski robotičar Masahiro Mori.

 Robot pravljen prema liku čoveka.

Izvor slike: https://www.themarysue.com/wp-content/uploads/2011/07/UncannyValley-580×337.jpg

Mori je primetio da sa porastom sličnosti animiranog lika u filmu ili robota ljudskoj  pojavi, raste dopadljivost koju prema njemu osećamo. Međutim, sa sve većim postizanjem sličnosti, dospevamo u situaciju, gde taj lik gotovo da podseća na čoveka, ali mi primećujemo sitne nesavršenosti u njegovom imitiranju naše pojave i to stvara izvesni osećaj nelagodnosti i neprijatnosti. 

Na primer, kada posmatramo industrijskog robota, ne osećamo nelagodnost, ali ni dopadljivost. Dopadljivost raste kada je u pitanju robot u crtaćima sa ljudskim očima i ustima ili kada posmatramo plišanu igračku. Međutim, kada je u pitanju zombi ili likovi iz animiranog filma ,,Polar express”, kod nekih ljudi javlja se osećaj odbojnosti. Likovi izrazito liče na ljude, ali podsvesno osećamo da im nešto nedostaje i da nešto nije prirodno, bilo da je to njihovo kretanje ili sam izgled i mimika. 

Grafik zavisnosti ljudske reakcije od sličnosti lika sa čovečijim likom.

Izvor slike: https://www.frontiersin.org/files/Articles/252740/fpsyg-08-01792-HTML/image_m/fpsyg-08-01792-g001.jpg

U poslednje vreme, sa intenzivnim razvojem tehnologije, postoje izgledi da je moguće potpuno otkloniti ovaj fenomen, stvaranjem veštačke inteligencije ili kompjuterske grafike toliko slične čoveku, da naše oči i mozak ne mogu pronaći razlike i stvarati osećaj odbojnosti.

Biološka osnova fenomena

Da bi dobili uvid u biološke procese koji leže u osnovi ovog fenomena, neurolozi i psiholozi iz Nemačke i Velike Britanije obavili su niz eksperimenata. Akcenat istraživanja je stavljen na identifikovanje procesa u mozgu koji dovode do nastanka ovog fenomena.

Pri susretu sa senzornim dražima iz sredine, poput slike robota, prvo se ocenjuje njegova sličnost čoveku i vrši se procena da li je to ljudski lik ili ne. Nakon toga se uz pomoć prethodne informacije odvojenim mehanizmom ocenjuje njegova dopadljivost.

U sprovedenom istraživanju, praćena je moždana aktivnost dvadeset i jedne zdrave, odrasle individue, uz pomoć magnetne rezonance. Kao mera moždane aktivnosti uzima se promena u brzini i načinu protoka krvi kroz određeni region mozga. 

Kao prvi zadatak u istraživanju, učesnicima je pokazan veliki broj slika koje su prikazivale ljude, kompjuterski programirane likove, robote pravljene po liku čoveka, androide i mehaničke robote i od njih je traženo da ocene njihovu sličnost sa čovekom, kao i njihovu dopadljivost. Drugi zadatak je podrazumevao selekciju onih slika na kojima se nalaze identiteti, kojima bi učesnici verovali da im izaberu poklon. U većini slučajeva, učesnici su birali robote koji su više podsećali na čoveka. To, međutim, nije bio slučaj sa onim robotima čiji je izgled bio na granici sa ljudskim likom Sve ovo bilo je potpuno u skladu sa gorenavedenim fenomenom. 

Mereći aktivnost određenih regiona u mozgu prilikom obavljanja ovih zadataka, identifikovana su moguća mesta odgovorna za nastanak ovog fenomena. U pitanju su moždana kola, koja su važna pri obradi i proceni socijalnih signala koji se izražavaju kroz pogled, ton glasa, mimiku i govor tela. Delovi mozga blizu vizuelnog korteksa, koji imaju ulogu u dešifrovanju vizuelnih senzacija, prate stepen sličnosti ponuđenih slika sa čovekom i menjaju svoju aktivnost u skladu sa tim.

Duž srednje linije čeonog režnja, na mestu spajanja leve i desne moždane hemisfere, nalazi se masa nervnog tkiva, koja se naziva medijalni prefrontalni korteks. On ima ulogu u proceni različitih vrsta draži koje dospevaju iz spoljašnje sredine, a ustanovljeno je da učestvuje u stvaranju opisanog fenomena. Jedan njegov deo pretvara signal o sličnosti sa čovekom u signal za prepoznavanje čoveka, reagujući snažnije na one stimuluse koji su više nalik čoveku.

Još jedan segment mozga igra važnu ulogu u stvaranju ovog osećaja, a to je ventromedijalni prefrontalni korteks. Njegova aktivnost tačno prati krivulju sa grafika, pokazujući porast dopadljivosti sa porastom sličnosti sa ljudskim likom. Pri prevelikoj sličnosti, međutim, aktivnost ventromedijalnog prefrontalnog korteksa naglo opada. Slično ovom korteksu, amigdala, koja je zadužena za emocionalni odgovor na draži, pokazivala je istu dinamiku menjanja aktivnosti. 

Ova novija istraživanja otkrivaju biološku osnovu ovog fenomena i daju mu veći kredibilitet, kao i mogućnost da se on, sa razvojem nauke i tehnologije, u potpunosti otkloni u budućnosti.

Odgovori mozga na različite snimke mereni fMRI (A – robot, B – android, C – čovek)

izvor slike: https://research.universityofcalifornia.edu/stories/2012/02/uncanny.html 

Izvori:

• https://www.cam.ac.uk/research/news/scientists-identify-possible-source-of-the-uncanny-valley-in-the-brain
• https://sites.tufts.edu/emotiononthebrain/2017/08/16/the-uncanny-valley-and-its-mechanisms/
• Why Are Things Creepy? (Youtube link, 2022.)
• Why Are These Movies So Scary? Uncanny Valley Explained (Youtube link, 2022.)