Golicljivi pacovi
Pacovi su životinje koje su poznate kao model organizmi u skoro svakom eksperimentu.
Nedavno se pojavilo jedno vrlo interesantno istraživanje. Naime, istraživači sa Univerziteta u Berlinu su, istražujući mozak pacova, došli do regiona koji je odgovoran za golicljivost, a to je somatosenzorni korteks – region koji je povezan sa dodirom.
Istraživanje
Izazivanje pozitivne reakcije kod životinja jako je važno za poboljšanje same dobrobiti životinja, ali i za dalja izučavanja i razumevanje takvih stanja. Naučnici su želeli da istraže da li ova pozitivna reakcija, koja je zabeležena kroz ultrazvučnu vokalizaciju od 50kHz kod pacova, zapravo odgovara pozitivnoj rekaciji (smehu – jer je u pitanju golicanje) kod ljudi.
Pre nego što su bili izloženi testiranju, mužjaci pacova su prošli 4 nezavisna treninga. U njima su trebali da nađu (iskopaju) nagradu (hranu) u različitim podlogama.
Prva dva treninga su obavljena nakon 30 sekundi golicanja na podlozi A, pri čemu su zabeleženi zvuci od 50kHz.
Druga dva treninga su obavljena na podlozi B, ali su sada uslovi bili kontrolisani.
Kao rezultat ovih treninga, dobili su veći broj pacova sa pozitivnom reakcijom na golicanje i kopanje u podlozi A, nego što je to bio slučaj kada su uslovi bili kontrolisani.
Kako je u ovom istraživanju bilo prisutno 16 mužjaka pacova i kako su beležene sve reakcije u toku eksperimenta, zaključeno je da ne vole svi pacovi da se golicaju. To su mogli zaključiti upoređivanjem reakcija, gde su postojale vrlo pozitivne i manje pozitivne reakcije na osnovu čega su i mogli izvesti gore pomenuti zaključak.
Zanimljivi događaji u istraživanju
Ono što je zanimljivo u ovom istraživanju i što bi trebalo istaći još, jeste da nakon što bi pacovi bili podvrgnuti golicanju nekoliko puta, oni bi kada ekperimentator pomeri ruku tražili istu. Takođe bi je kasnije doživljavali kao ,,druga za igru” i kako ekperimentator pomera ruku tako bi pacov trčao za njom. Ovo ponašanje karakteristično je za pacove kojima se svidelo golicanje.
Prikaz pacova koji se golica
Zaključak
Istraživači su zaključili da uprkos tome što se sugerisalo pre da ova pozitivna reakcija može biti jednaka reakciji smeha ljudi, zapravo nije jednaka.
Oni su predložili da buduće studije ispitaju da li ova pozitivna reakcija, odnosno vokalizacija od 50kHz može povezati sa nekim drugim stanjima vezanim za ponašanje, na primer prilikom parenja i slično. Takođe su istakli da bi ovaj test trebalo izvršiti i na drugim vrstama kako bi se bliže opisale i razumele njihove emocije, kao i stanja vezana za ponašanje.
Izvori:
