Divlje vrste – zaštićeni u Srbiji

Ako budemo mogli da naučimo ljude o divljim vrstama, dirnuće ih. Podelite sa mnom moj divlji svet. Jer ljudi žele da sačuvaju stvari koje vole.
-Stiv Irvin 

Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) osnovana je 1964. godine i smatra se kritičnim pokazateljem zdravlja biodiverziteta planete. Na njihovom zvaničnom sajtu, prvi podatak koji možete videti jeste da 35 000 vrsta preti izumiranje. To je 28% od ukupnog broja otkrivenih vrsta. Ovim tekstom želela bih da vas upoznam sa vrstama u Srbiji koje su ugožene iz različitih razloga, kao i sa onim vrstama koje su zbog svoje dragocenosti i lepote nažalost ubijane.

 

Šta su šume bez zveri?

Najpoznatiji na listi zveri jeste mrki medved (Ursus arctos). Naseljavaju planinske delove Srbije, a trenutno ih ima najviše u Nacionalnom parku Tara. Mrki medvedi nalaze se na listi Priloga I, Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih divljih vrsta. Prema poslednjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, došlo je do značajnog oporavka vrste koji je praćen porastom brojnosti populacije i širenjem areala.

Mrki medvedMrki medved

Druga vrsta takođe strogo zaštićena, jeste vuk (Canis lupus). Proteklih godina javnost je uzdrmala vest o takozvanoj „Hajci na vukove“ u Nacionalnom parku Đerdap. Naime, 2019. godine WWF Adria (Svetska organizacija za zaštitu prirode) oštro je osudila ovakav vid hobija uz obrazloženje da vukovi u Nacionalnom parku imaju neprocenjivi ekološki, sanitarni i kulturološki značaj. I pored toga, lov na vukove je dozvoljen u periodu od jula do aprila.

VukVuk

Šta je nebo bez ptica?

Prema podacima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u Srbiji registrovana je 351 vrsta ptica. Beloglavi sup (Gyps fulvus) je vrsta lešinara i predstavlja pticu sa najvećim rasponom krila u Srbiji. Nalazi se na listi strogo zaštićenih vrsta, a njegova uloga u kruženju materije u prirodi je očigledna, premda se on hrani isključivo uginulim organizmima. Stanište ove vrste je Specijalni rezervat prirode Uvac gde se nalazi od 450 do 500 jedinki i ova populacija je iz godine u godinu sve brojnija.

Beloglavi supBeloglavi sup

Osim što krasi zastavu Srbije, orao krstaš (Aquila heliaca) krasi i Crvenu listu IUCN. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije 2017. godine izrazilo je zabrinutost povodom činjenice da je zbog gubitka staništa, trovanja i ubijanja, na severu Banata ostao svega jedan par orlova krstaša. Iste godine organizovali su program čuvanja gnezda koji je za cilj imao sprečavanje uznemiravanja ptica u periodu kada podižu potomstvo. U maju prošle godine, ova populacija bila je bogatija za još dva gnezdeća para.

 

Orao krstašOrao krstaš

 

Šta su reke bez riba?

WWF Adria je 2018. godine Ministarstvu zaštite životne sredine uputila predlog o zabrani lova na kečige (Acipenser ruthenus). Studija WWF-a pokazala je zabrinjavajuće podatke po kojima se kečiga lovi i za vreme lovostaja, što zakonski nije dozvoljeno. Od 1. januara 2019. godine, Ministarstvo je zabranilo lov na kečige verujući da će na taj način populacija ove vrste da se obnovi. 

KečigaKečiga, izvor: WWF

Kečiga se nalazi na Crvenoj listi Međunarodne unije za zaštitu prirode, a društvo joj pravi Moruna (Huso huso) koja se može pronaći još samo u Crnom i Kaspijskom moru i u Dunavu. Veliki problem predstavljaju zagađene vode jer velika količina zagađenja iz industrijskih postrojenja ispušta se u reke, a od komunalnih opadnih voda samo mali procenat se tretira pre ispuštanja. 

Tu je i krivolov, kao glavni razlog zbog kog se Dunavska jesetra pridružila Crvenoj listi ugroženih vrsta. Dunavska jesetra (Acipenseridae) je veoma stara vrsta riba, a WWF je na 8. međunarodnom simpozijumu o jesetrama u Beču najavio novu strategiju uz pomoć koje će se smanjiti pretnje ovoj vrsti.

 

Vodeći uzroci zbog kojih su životinje ugrožene, ne samo na našem području, već svuda u svetu, jeste krčenje šuma koje je za većinu životinja prirodno stanište. Zajedno sa krćenjem šuma prvo mesto dele zagađene vode i krivolov. Važno je da svaki pojedinac edukacijom shvati da su životinje važan deo biodiverziteta i da svaka vrsta na ovom svetu ima određenu ulogu. Samo na taj način sačuvali bismo brojne vrste i njihova staništa, jer šta je planeta bez prirode?

 

Izvori:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *