„Nauka“ je ženskog roda
Ali, da li su se žene izborile za svoje mesto u nauci?
Danas se, 11. februara, širom sveta obeležava Međunarodni dan žena i devojaka u nauci. Obeležavanje ovog dana ima za cilj da podstakne više žena i devojaka da se posvete naučnoj karijeri.
Kada je Yes We Can postalo Yes We STEM (Science, Technology, Engineering, Mathematics)
Kako je sve počelo?
Ideja za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci potekla je od Komisije Ujedinjenih nacija za status žena. Na 55. zasedanju ove komisije, 14. marta 2011. godine, podnešen je izveštaj o pristupu i učešću žena i devojaka u obrazovanju, nauci i tehnologiji, kao i o promovisanju ravnopravnog položaja zapošljavanju žena i uslovima rada u ovim oblastima.
Rodna ravnopravnost je jedna od važnijih vrednosti UN i ova organizacija pruža značajnu podršku ženama u nauci.
Decembra 2013. godine, Generalna skupština UN usvojila je odluku o nauci, tehnologiji i inovacijama u kojoj je navedeno da je puna i jednaka dostupnost i učešće u nauci, tehnologiji i inovacijama za žene i devojčice svih uzrasta imperativ za postizanje rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena i devojaka u ovim oblastima.
Dve godine kasnije, 22. decembra 2015. godine, na zasedanju Generalne skupštine UN 11. februar je proglašen za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci.
Ovu ideju podržao je veliki broj organizacija među kojima su UNESCO, UN-Women, WHO, UNRWA, UNICEF, UNEFPA, Every Woman Every Child Initiative i druge.
Žene naučnice na čelu borbe protiv COVID-19
Izbijanje pandemije COVID-19 jasno je pokazalo veliku ulogu žena istraživača u različitim fazama borbe protiv COVID-19, od unapređenja znanja o virusu, do razvoja tehnika za testiranje i na kraju do stvaranja vakcine protiv virusa.
Istovremeno, pandemija COVID-19 je imala i negativan uticaj na naučnice, posebno utičući na one koje su na početku karijere, doprinoseći tako povećanju postojećeg rodnog jaza u nauci.
Imajući ovo u vidu, a zarad obezbeđivanja podrške ženama i devojkama u nauci, ovogodišnji Međunarodni dan baviće se temom „Žene naučnice na čelu borbe protiv COVID-19“ i okupiće stručnjake koji se bave ovom temom iz različitih delova sveta.
„Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“
L’Oréal-UNESCO “Za žene u nauci” je svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje doprinose naučnom napretku u celom svetu. Cilj međunarodnog programa „Za žene u nauci“ jeste da širom sveta, a tako i u našoj zemlji, podrži izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva.
U Srbiji se u okviru ove inicijative već deset godina nagrađuju najbolje mlade naučnice. Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.
Dobitnice nacionalnih stipendija konkursa „Za žene u nauci” za 2020. godinu su Jelena Vladić, Danica Pavlović i Ana Tomas Petrović. Ove tri mlade naučnice nagrađene su za izuzetan naučno-istraživački rad u oblastima farmaceutskog inženjerstva, biofizike i medicine.
Detaljne informacije o programu i proceduri konkurisanja za stipendije moguće je naći na internet stranici www.zeneunauci.co.rs.
Upoznajmo pobednice ovogodišnjeg konkursa „Za žene u nauci”
Preuzeto sa : https://bit.ly/3a9niyB
Jelena Vladić je doktor tehnološkog inženjerstva i naučni saradnik na Katedri za Biotehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.
Oblast Jeleninog naučnog istraživanja je farmaceutsko inženjerstvo sa fokusom na istraživanje zelene inovativne tehnologije ekstrakcije i sušenja kao postupka za dobijanje finalnih farmaceutskih proizvoda.Takođe, njen rad istražuje farmakološku i hemijsku karakterizaciju dobijenih proizvoda i mogućnosti njihovog unapređivanja radi dobijanja proizvoda sa poboljšanim zdravstvenim dejstvom.
Preuzeto sa : https://bit.ly/3qdUR8i
Danica Pavlović je doktor biologije i naučni saradnik na Institutu za fiziku, Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je u Laboratoriji za biofotoniku, u okviru Centra za fotoniku Instituta za fiziku u Beogradu. Oblast njebog naučno-istraživačkog rada je biofizika sa posebnim akcentom na biofotoniku, biomedicinu, biomaterijale i biomedikamente sa fokusom na biofotoniku.
Njena istraživanja su dala veliki doprinos u oblasti biofotonike, gde su otkrivene nove optičke strukture, mehanizmi proizvodnje strukturnih osobenosti i potencijalni načini manipulacije svetlošću, tako i na polju entomologije i ekologije insekata.
Preuzeto sa : https://bit.ly/3tNGPfZ
Ana Tomas Petrović je doktor medicine i asistent na Katedri za farmakologiju, toksikologiju i kliničku farmakologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Njen naučni fokus je usmeren na istraživanja iz oblasti racionalne upotrebe lekova, pre svega antibiotika, sa aspekta propisivača i metoda optimizacije doziranja ovih grupa lekova sa ciljem maksimizacije terapijskog efekta i smanjenja mogućnosti nastanka rezistencije.
Borba sa stereotipima se nastavlja
Prema podacima UNESCO, manje od 30% istraživača čine žene. Ovim je potvrđena činjenica da u svetu ima malo žena u nauci. Uprkos porastu broja obrazovanih žena, one teško otvaraju vrata naučnih ustanova, a još teže stižu do priznanja i vodećih položaja u nauci. Ovi rezultati su posledica viševekovnog ubeđivanja devojčica da nisu dovoljno sposobne za bavljenje naukom i da dečaci imaju predispozicije za građenje karijere u oblasti tehnologije i inženjerstva.
Devojčicama se, mnogo češće nego dečacima, nameće da treba da budu dobre učenice. Iako su u proseku bolji đaci od dečaka, devojčice češće imaju manje vere u svoje sposobnosti i za svoje uspehe kažu „imala sam sreće” umesto „zaslužila sam to”. Pol svakako ne određuje naučnu radoznalost, inovativnost ili akademske veštine. Ozbiljna naučna istraživanja pokazuju da nema značajne korelacije između pola i verbalnih sposobnosti ili inovativnosti. Naučnici još nisu otkrili gen za matematiku ili fiziku, a potraga za takozvanim statistički značajnim razlikama između polova u sferi nauke samo odslikava rodne predrasude i težnju za očuvanjem osvojenih pozicija.
Zato na današnji dan pozivamo sve da trajno zanemare stereotipe, podrže ravnopravnost polova i ne dozvole da žene i devojke budu diskriminisane i sprečene da se bave naukom. Podrška ženama u nauci je podrška razvoju društva. Podržimo nauku, podržimo žene!
Drage koleginice, drugarice, mame, ćerke, bake i sestre srećan vam Međunarodni dan žena i devojaka u nauci!
Izvori:
- https://www.zeneunauci.co.rs
- https://www.un.org
- Ivan Simić, „Socijalizam i položaj žena u nauci“