Zašto je važno da znamo koja smo krvna grupa i kako se ona određuje?

Bez obzira na naše zdravstveno stanje, neophodno je da znamo koja smo krvna grupa. Svima je poznat ABO sistem za čije je otkriće zaslužan, još davne 1900. godine, Karl Landštajner. Potom je Jan Janski iz tog sistema izdvojio 4 krvne grupe, nama najpoznatije: A, B, AB i O. Ipak, pomenut sistem nije jedini. Prema dosadašnjim istraživanjima, otkrivena su 43 sistema krvnih grupa koje određuje 48 gena. Sam pojam krvne grupe odnosi se na sistem koji se sastoji od antigena koji su ispoljeni na površini eritrocita, crvenih krvnih zrnaca.

ABO sistem

Za transfuziju krvi i transplantaciju organa najvažniji je upravo ABO sistem. Kada je reč o ovom sistemu krvnih grupa, one se razlikuju po prisustvu ili odsustvu antigena A i B na površini eritrocita, pa tako osoba može imati A, B, AB (ako su prisutna oba antigena) ili O krvnu grupu (ako nije prisutan ni A ni B antigen). Prekursor za oba antigena jeste H-antigen, što znači da ukoliko njega nema, neće biti ni antigena A i B na eritrocitima. Kada određeni enzim doda N-acetil-D-galaktozu na H-antigen, nastaće antigen A, a antigen B će nastati u slučaju dodavanja D-galaktoze.

Osobe koje imaju krvnu grupu A imaju eritrocite sa antigenom A i u plazmi sadrže anti-B-antitela, a obratno važi u slučaju B krvne grupe, dok osobe sa krvnom grupom AB ne stvaraju ni jedno ni drugo antitelo. Ta antitela predstavljaju imunoglobulin M (IgM). Ako se osobi transfuzijom ubrizga krv nekompatibilne grupe, doći će do interakcije između antigena i antitela, što dovodi do pokretanja imunskog odgovora i visokorizične hemolitičke reakcije. Krvna grupa koja je univerzalni davalac jeste O grupa, dok je AB grupa univerzalni primalac.

O krvna grupa je najrasprostranjenija grupa na svetu, sa oko 48% učestalosti. Naročito je česta u Južnoj i Centralnoj Americi. Krvna grupa A je rasprostranjena širom sveta sa oko 38%. Rasprostranjenost B krvne grupe čini oko 10% i najčešća je grupa u Indiji.

ABO sistem krvnih grupa

Izvor fotografije: https://byjus.com/biology/blood-groups/

Rh-sistem

Posle ABO sistema, drugi po važnosti za bezbednu transfuziju jeste Rh-sistem krvnih grupa. Ovaj sistem obuhvata 56 antigena od kojih je najznačajniji D-antigen. Anti-D-reagensi omogućuju određivanje Rh tipa. Ako je D-antigen prisutan na eritrocitima radi se o Rh-pozitivnom, a ako je odsutan o Rh-negativnom tipu. Ako se Rh-negativnoj osobi ubrizga Rh-pozitivna krv, doći će do stvaranja anti-D-antitela kod te osobe. Posledice uglavnom nisu rizične, ali mogu biti u slučaju da je trudna žena Rh-negativna krvna grupa, a fetus Rh-pozitivne grupe. Tada se mogu desiti komplikacije u trudnoći i dete može razviti fetalnu eritroblastozu, hemolitičku bolest.

Rh-negativna majka i Rh-pozitivno dete

Izvor fotografije: https://www.highmarkblueshield.com/preg/000203.html

Kako se određuju krvne grupe?

Za određivanje krvne grupe najviše se koriste serološke metode. Najčešće primenjivana takva metoda jeste metoda epruvete (eng. tube test). Ona se zasniva na aglutinaciji eritrocita, pri čemu se mogu detektovati antigeni A i B. Da bi se detektovala anti-A, anti-B i anti-AB-antitela potrebno je izdvojiti krvni serum, koji se dobija centrifugiranjem izvađene krvi. Ova metoda se ne može koristiti kod osoba sa leukemijom sa slabijim antigenima ili kod osoba sa malom količinom antitela.

Još jedan način da se odredi krvna grupa jeste metoda koja se zasniva na automatizovanoj tehnologiji mikroploča. Takođe se radi o centrifugiranju krvi i potom otkrivanju antitela u serumu i antigena na površini eritrocita, s tim da se sve to očita na automatizovanom sistemu. Ova metoda je pokazala tačnost od 99,6%.

Izvori

• https://www.blood.co.uk/why-give-blood/blood-types/
• https://www.britannica.com/science/ABO-blood-group-system
• https://www.britannica.com/science/blood-group/Coombs-test
• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4260296/
• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4732084/
• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC8873177/