Vakcina protiv Alchajmerove bolesti

Alchajmerova bolest je primarno neurodegenerativno oboljenje, nepoznatog uzroka, sa karakterističnim promenama u mozgu u vidu amiloidnog plaka – gustih naslaga proteina izvan i oko neurona, za koje se smatra da su u najvećoj meri odgovorni za gubitak memorije kod bolesnika. Procenjuje se da je Alchajmerova bolest šesti najčešći uzrok smrti na globalnom nivou, kao i vodeći uzrok demencije (u 60 do 70% slučajeva). Mnogobrojni pokušaji da se pronađe lek za ovu bolest bili su neuspešni, a čini se da je jedan od glavnih problema za pronalaženje leka upravo nemogućnost otklanjanja naslaga beta-amiloidnog proteina iz moždanog tkiva.

Beta-amiloidni plakovi oko neurona

Izvor fotografije: https://www.news-medical.net/image.axd?picture=2020%2F4%2F%40shutterstock_378962893_(1).jp

Međutim, nedavno je najavljen početak prve faze ohrabrujućeg kliničkog ispitivanja koje će testirati upotrebu nazalne vakcine za prevenciju i usporavanje Alchajmerove bolesti. Ispitivanje će se odvijati u bolnici Brigham and Women’s hospital u Bostonu i uključuje 16 učesnika sa ranim stadijumom Alchajmerove bolesti.

Protolin – glavni sastojak vakcine

Protolin je imunološki modulator koji funkcioniše tako što aktivira monocite u limfnim žlezdama vrata, koji se nakon aktivacije premeštaju u mozak i specifično pokreću čišćenje beta-amiloidnih plakova, jedne od najmarkantnijih odlika Alchajmerove bolesti. To se odvija bez stvaranja antitela, pa neće doći do neželjene reakcije u vidu pojave encefalitisa. Protolin je zapravo lek koji je prvobitno dizajniran kao adjuvant (pomoćna supstanca) u nekoliko različitih vakcina i pokazao se kao netoksičan. Sastoji se od lipopolisaharida (LPS) i hidrofobnih proteina izolovanih iz gram-negativnih bakterija. 

Prethodna pretklinička ispitivanja koja su se odvijala u poslednjih 25 godina, pokazala su da intranazalna primena protolina aktivira mikroglijalne ćelije u mozgu i na taj način sprečava akumulaciju beta-amiloidnog plaka kod mladih miševa. Štaviše, ovakva imunoterapija smanjila je beta amiloidne plakove i poboljšala pamćenje kod starih miševa kojima je indukovana Alchajmerova bolest.

Smanjenje nivoa Aβ proteina (zeleno obojen) kod miševa nakon nedeljne intranazalne primene protolina tokom 6 nedelja

Izvor fotografije: https://www.brighamhealthonamission.org/wp-content/uploads/2019/11/Weiner_OAM_Neuro.jpg

Kliničko ispitivanje

Prvo kliničko ispitivanje inspirisano je veoma uspešnim rezultatima koji su postignuti u istraživanjima na animalnim modelima. Za početak, obuhvatiće 16 osoba kojima je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Oni će primiti po dve intranazalne doze vakcine u razmaku od nedelju dana. Iako je broj učesnika studije mali u odnosu na čitavu populaciju obolelih, cilj ove studije je da se ustanovi kako lek deluje, koje su adekvatne doze, kao i potencijalna efikasnost u široj populaciji sudeći po snazi imunskog odgovora. Takođe, rezultati kliničkog ispitivanja mogli bi biti od pomoći i kada je reč o prevenciji dalje progresije bolesti pošto su svi učesnici još uvek u ranoj fazi bolesti i dobrog zdravstvenog stanja. 

Uprkos obećavajućim rezultatima dosadašnjih istraživanja, naučnici su zabrinuti zbog potencijalnih neželjenih efekata ovakve vakcine. Ova zabrinutost proizilazi iz toga da, ukoliko se imunski odgovor ne inicira u tačno određenom, idealnom trenutku tokom razvoja bolesti, to bi moglo da stanje mozga učini još gorim jer su ćelije imunskog sistema sposobne da pojačaju inflamaciju, kao i da sekretuju toksine. Uz to, ukoliko se iz mozga očiste nakupine beta-amiloidnog proteina koje su bile obmotane oko oštećenih krvnih sudova, i to bi moglo da prouzrokuje određene probleme.

Mozak zdrave osobe (levo) i osobe obolele od Alchajmera (desno)

Izvor fotografije: https://www.alzinfo.org/brain/

               

Prevencija ili lek?

Mnogi istraživači ukazuju na to da novi tretman ima veći potencijal za prevenciju samog nastanka bolesti, nego za lečenje simptoma već obolelih osoba. Ukoliko bi se nazalna vakcina pokazala bezbednom i efikasnom, u budućnosti bi mogla da se primenjuje kod svih osoba starijih od 60 godina kod kojih postoje bilo kakvi faktori rizika ili kod kojih su pronađeni tragovi prisustva beta-amiloidnog plaka. Ovakva vrsta prevencije bi, pored već dokazano efikasnih promena životnih navika, predstavljala veoma moćno oružje u borbi protiv ove podmukle bolesti.

Izvori: