Svetlosno zagađenje
Još od davnina, tama i noć predstavljali su sinonime za strah i opasnost. Taj strah umanjen je kada smo otkrili način da osvetlimo tamu. Prvo smo koristili vatru, zatim sveću i lampe na ulje i gas, a vrhunac u razvoju veštačkog osvetljenja dostigli smo krajem 19. veka kada smo pojavom električnog svetla unapredili naš život.
Pored toga što nam je povećala kvalitet života, ovakva inovacija kao i svaka koja ide protiv prirode, nailazi na određene probleme. Svetlost se sama po sebi ne može nazvati zagađujućom supstancom, međutim nepravilno i preterano korišćenje veštačkog osvetljenja šteti kako nama, tako i čitavim ekosistemima.
Svetlosno zagađenje (fotozagađenje) je sporedni efekat urbanizacije i predstavlja bilo koji oblik veštačkog osvetljenja čiji intenzitet ima štetan efekat na živi svet i na taj način remeti prirodni odnos dužine dana i noći u ekosistemima.
Štetni uticaj veštačkog osvetljenja
Povećani sjaj neba (svetlosna pečurka) nastaje kada je svetlost usmerena ka nebu i kada se reflektuje o čestice u vazduhu.
Zaslepljujući sjaj se dešava kada u oko prodre velika količina svetlosti čime se umanjuju vidne sposobnosti oka. Predstvalja jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nezgoda i stradanja životinja na putevima.
Svetlosno ometanje je uzrokovano viškom svetlosti koja se emituje na neželjene površine.
Različito pozicioniranje svetlosti
Preterano osvetljenje je ona količina svetlosti koja prevazilazi potrebe, odnosno prevazilazi onu količinu svetlosti koja je dovoljna za obavljanje određenih aktivnosti.
Merenje svetlosnog zagađenja
Za merenje svetlosnog zagađenja koristi se Bortleova skala. Ona razlikuje devet nivoa osvetljenosti neba tokom noći. Najveća osvetljenost predstavlja deveti nivo i javlja se iznad velikih gradova, dok se najmanja osvetljenost, odnosno prvi nivo javlja u udaljenim mestima bez naselja i bilo kakvog veštačkog osvetljenja.
Bortlerova skala
Uticaj veštačkog osvetljenja na ljudsko zdravlje
Melanopsin je fotopigmet koji se nalazi u ćelijama mrežnjače oka i koji učestvuje u regulaciji cirkadijalnih ritmova i refleksa zenice na svetlost. On igra važnu ulogu u kontroli proizvodnje melatonina (hormona tame) koji luči pinealna žlezda kada do mrežnjače oka ne dolazi svetlost. Manjak ovog hormona jedan od uzroka pojave degenerativnih bolesti pa čak i maligniteta (posebno se njegov nizak nivo dovodi u vezu sa rakom dojke i prostate), dijabetesa, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Lučenje melatonina počinje od 21 čas predveče i traje najkasnije do 23 časova i 30 minuta, pri čemu je za njegovu aktivaciju, kao što smo gore napomenuli, potrebna prirodna tama. Ukoliko smo u tom periodu izloženi osvetljenju plavo-belog spektra kojem pripradaju i sunčevi zraci, onda će naše telo u toku noćnih časova dobiti informaciju da je i dalje dan. Dakle, ukoliko se ne stvore adekvatni uslovi do 23 časova i 30 minuta, hormon će se ili proizvesti u izuzetno malim količinama ili će njegova proizvodnja u potpunosti izostati.
Cirkadijalni ritam čoveka, izvor NVO ‚‚Carpe Noctem” ,
https://carpenoctem.rs/svetlosno-zagadenje/posledice/zdravlje-coveka/
Kvalitetan san je važan i izuzetno bitan za zdravlje. Ljudi koji rade noćne smene pod veštačkim osvetljenjem imaju niži nivo melatonina i samim tim su podložniji razvitku malignih ćelija. Njima se savetuje uzimanje suplemenata koji bi stimulisali proizvodnju melatonina.
Uticaj veštačkog osvetljenja na biljke i životinje
Nismo samo mi pod štetnim direktnim ili indiretktnim uticajem svetlosnog zagađenja. Tako, kod biljaka koje rastu u gradovima i pored uličnog osvetljenja dolazi do poremećaja životnog ciklusa. To se ogleda preko kasnijeg listopada zbog poremećenih informacija o dužini dana. Takođe, kod nekih biljaka koje oprašuju noćni insekti ili slepi miševi onemogućena je reprodukcija.
Na životinje svetlosno zagađenje može delovati kroz direktni mortalitet, izmenjeno reproduktivno ponašanje, poremećaje odnosa i interakcija između vrsta (kompeticija, predatorstvo), poremećaje migracije i orjentisanja u prostoru.
Najizraženiji jeste uticaj koji ono ima na ptice. Migratorne ptice se između ostalog orijentišu i uz pomoć svetosti. Tako, koriste svetlost Meseca, zvezda, zalazećeg Sunca za navigaciju tokom svojih migracija. Dešava se da ih privuku svetla grada naročito u maglovitim ili kišovitim noćima kada one lete na nižim nadmorskim visinama. Posledica ovoga jeste sudar sa zgradama i najčešće direktno uginuće.
Stradale ptice zbog svetlosnog zagađenja
Takođe, kornjače koje koriste odsjaj Meseca za orijentaciju ka okeanu, usled svetlosnog zagađenja kreću se ka veštačkom izvoru svetlosti. Na taj način često bivaju nečiji plen ili stradaju na putevima.
Ekološko veštačko osvetljenje
Svetlosno zagađenje kao izazov sa kojim se susrećemo, jednostavno je rešiv. Naime, potrebno je ugasiti suvišnu rasvetu, ali i postaviti ekološko veštačko osvetljenje. Ono podrazumeva izvor napajanja iz obnovljivog izvora energije, kao i konstrukciju i intenzitet rasvete prilagođen životnoj sredini.
Ako vas zanima gde je svetlosno zagađenje najveće na Balkanu ili u svetu posetite ovaj link.
Karta svetlosnog zagađenja, izvor: http://my1043.net/2017/11/24/light-pollution-making-night-disapear/
Izvori:
