Psihobiotici- kako stomak kontroliše mozak

Šta su psihobiotici? 

Reč „psihobiotici” je nova kovanica koja treba da asocira na neku vrstu probiotika za psihu. Po jednoj definiciji, u njih se svrstavaju žive bakterije tj. probiotici, ali i prebiotici – uglavnom vlakna čijim dejstvom se pospešuje razvoj ciljanih stomačnih bakterija. U vremenu kada su mentalne bolesti poput depresije i anksioznosti u porastu, ovi suplementi prema mišljenju istraživača pružaju nadu za razvoj novih, manje štetnih alternativa dosadašnjim lekovima. Međutim, kakve veze crevna flora može imati sa psihom?

 

Da li je moguće lečiti mentalne bolesti preko stomaka?

 

Stomak ili drugi mozak

Digestivni trakt poseduje sopstveni nervni sistem, tzv. enterički nervni sistem. Sa svojih 100 miliona nervnih završetaka, sposoban je da upravlja digestijom nezavisno od svesti čoveka. ENS je iz tog razloga dobio i nadimak „drugi mozak”. On je dobro povezan s našim „pravim mozgom” mrežom nervnih puteva, čijim posredstvom komuniciraju uz pomoć hemijskih glasnika – neurotransmitera. Na primer, gotovo 95% našeg serotonina nalazi se u crevima. Ova veza creva i mozga takođe objašnjava zbog čega možemo osećati emocije u stomaku, kao što su dobro poznati leptirići uoči prvog sastanka ili mučnina pred javni nastup. 

 

Mozak ili stomak

 

Polučovek, polu – bakterija? 

U ljudskom telu nalazi se čak 39 triliona mikroorganizama, od kojih se većina nalazi u crevima. Poređenja radi, broj ćelija čoveka je nešto manji i iznosi 30 triliona. Mnoge od tih bakterija imaju zajednički molekularni jezik sa svojim domaćinom u vidu hormona i neurotransmitera. Uzimajući u obzir nervnu vezu stomaka i mozga, kao i činjenicu da su i same bakterije u aktivnoj interakciji s crevom, lako se dolazi do ideje koja stoji iza psihobiotika. 

Ilustrovani prikaz populacije bakterija u ljudskom mikrobiomu

 

Kako bakterije zapravo deluju na psihu

Stomačne bakterije mogu uticati na neurone našeg mozga na nekoliko načina. U prvom slučaju, supstance koje one luče direktno ulaze u krvotok i njime stižu do centralnog nervnog sistema. U drugom, bakterije navode ćelije creva da stimulišu vagusni nerv koji je u direktnoj vezi s mozgom. Na treći, više indirektan način, aktiviraju endokrine ćelije creva koje zatim luče hormone, ili pak vrše uticaj na imune ćelije i time regulišu inflamaciju (koja takođe može uticati na mozak). 

Ova vrsta odnosa nema samo teoretske posledice. Epidemiološki istraživači otkrili su intrigantne veze između različitih poremećaja digestivnog trakta i mozga. Tako su ljudi sa sindromom iritabilnog creva (IBS) često depresivni, ljudi s autizmom imaju probavne probleme, a oni s Parkinsonovom bolešću su skloni zatvoru. Sem toga, istraživači su primetili povećanu učestalost depresije kod pacijenata koji koriste antibiotike, ali ne i kod onih koji uzimaju antiviralne ili antifungalne preparate, čije delovanje zaobilazi crevne mikroorganizme. 

Način komunikacija između crevne flore i mozga je još uvek nepoznata

 

Studije na miševima dodatno potvrđuju značaj ove veze: miševi kojima je transplantacijom ubačen deo crevne flore osoba obolelih od šizofrenije, autizma ili depresije često razvijaju glodarske ekvivalente ovih bolesti. Suprotno, transplant od zdrave osobe može da ublaži simptome. Prisustvo ili odsustvo određenih mikroba kod mladih miševa utiče na to kako reaguju na stres kao odrasli, a ima ulogu i u samom razvoju nervnog sistema. 

 

 

Istraživači kompanije „Holobiome” smatraju da bi aminokiselina triptofan, koju proizvode crevne bakterije, mogla biti jedna od uzročnih veza. Mikrobi imaju sposobnost da pretvore triptofan u serotonin – hormon sreće umešan u depresiju i druge psihijatrijske poremećaje. Ćelije ljudskog tela istu aminokiselinu mogu pretvoriti u supstancu kineurenin, koji dalje reaguje do produkata toksičnih za nervne ćelije. Istraživanja su pokazala da ljudi sa depresijom lakše pretvaraju triptofan u kineurenin nego u serotonin. Upravo promene u mikrobiomu mogu rezultovati disbalansom u proizvodnji serotonina i kineurenina, što za posledicu ima pojavu depresije. 

 

Primena u medicini

Psihobiotici, za razliku od drugih vrsta lekova, imaju vrlo retke neželjene efekte. Dodatna je prednost što ne postoje kognitivne nuspojave, niti potencijal za stvaranje zavisnosti. Zbog toga otvaraju jednu obećavajuću granu istraživanja, koja ima potencijal da ponovo uvede zanemarene tradicionalne metode lečenja bazirane na bakterijskim preparatima. Kritike ovih lekova usmerene su ka njihovoj delotvornosti i efikasnosti, međutim potrebno je još mnogo istraživanja da bi se mogao doneti konačan sud, a trenutno psihobiotici pružaju velike nade. 

 

 

 

Izvori:

 

• https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5102282/
• https://www.oxfordhandbooks.com/view/10.1093/oxfordhb/9780190931544.001.0001/oxfordhb-9780190931544-e-7
•   https://www.nature.com/news/scientists-bust-myth-that-our-bodies-have-more-bacteria-than-human-cells-1.19136
•   https://loyolamedicine.org/blog/how-your-brain-and-emotions-control-your-gut
•   https://www.sciencemag.org/news/2020/05/meet-psychobiome-gut-bacteria-may-alter-how-you-think-feel-and-act