Prilagodi se ili…

,,Ne opstaje najjača, niti najinteligentnija vrsta, već ona koja se najbolje prilagođava promenama” reči su i filozofija Čarlsa Darvina. Ako se osvrnemo na tok evolucije, zaključićemo da to jeste zakon koji vlada u prirodi. Kroz istoriju života na Zemlji, dešavale su se brojne burne promene koje su iza sebe ostavile samo one vrste sposobne da prežive u novim, izmenjenim uslovima. Globalne klimatske promene ne predstavljaju novi fenomen sa kojim se životinje susreću. Problem za današnji živi svet jeste brzina kojom se ove promene odvijaju. Glavno pitanje koje se postavlja jeste — koje će vrste, i na koji način, najbolje da se prilagode izazovima koji slede.

Klimatske promene

Izvor slike: https://media.springernature.com/m685/springer-static/image/art%3A10.1038%2Fs43017-019-0017-2/MediaObjects/43017_2019_17_Figa_HTML.png

Šta podrazumeva adaptacija?

 

Led na polovima se topi, dolazi do porasta nivoa mora, prosek globalne temperature je u porastu, a vremenski uslovi nestabilni… Kako izaći na kraj sa promenama? Da bi obezbedile opstanak, životinje su tokom vremena razvile različite mehanizme. Možemo razlikovati genetičku (biološku) i fiziološku adaptaciju. Genetička adaptacija, na šta nam i ime ukazuje, podrazumeva neku genetičku promenu kroz generacije određene vrste, a to uključuje evolucione procese. Fiziološka adaptacija se postiže sposobnošću životinja da trenutno odreaguju na iznenadne promene životne sredine, čak i kada su duže izložene tim promenama. Pored fiziologije i morfologije, individue menjaju i svoje ponašanje kako bi se prilagodile.

Adaptacija u vidu morfoloških promena

Izvor slike: https://www.chegg.com/homework-help/questions-and-answers/look-image-answer-following-question-ancestors-modern-giraffe-short-necked-animals-modern–q53265841

 

Koliko klima utiče — zavisi od vrste

 

Aktuelno i interesantno pitanje uticaja klime bila je tema istraživanja grupe biologa sa Univerziteta Južne Danske. Prikupili su podatke 157 sisarskih vrsta, koji daju uvid u ponašanje životinja tokom nekog perioda, i upoređivali sa vremenskim prilikama koje su zabeležene kada su podaci uzeti. Stigli su do zaključka da velike životinje, sa dužim životnim vekom, koje uglavnom odgajaju po jedno mladunče, bolje podnose surove uslove kao što je, na primer, velika suša. Sa druge strane, male životinje sa kratkim životnim vekom su izložene mnogo većim iskušenjima. Pri nepovoljnim uslovima dolazi do gladovanja, pre svega zato što takve uslove ne mogu da prežive ni insekti, ni biljke, koji čine osnovu ishrane manjih sisarskih vrsta. Džon Džekson, biolog i jedan od učesnika ovog istraživanja, naglašava, međutim, da kod malih životinja, usled velikog i brojnog potomstva koje ih karakteriše, dolazi do brzog ponovnog povećanja broja jedinki u populaciji, pri uspostavljanju povoljnijih uslova. Sledi da se njihova slaba prilagodljivost na ekstremne klimatske uslove ne treba poistovetiti sa rizikom od ekstinkcije. Po završetku obrade podataka, dobijeni rezultati ukazali su da su neke od životinja koje klimatski uslovi manje pogađaju lame, šimpanze, afrički slon, američki bizon i beli nosorog, dok oposumi, lasice, miševi, arktička lisica i ostali manji sisari teže podnose promene.

Slonovi sa mladunčetom

Izvor: https://www.israel21c.org/world-welcomes-israeli-born-asian-elephant-calf/

Pomeranje sata

 

Mnoštvo adaptacija odigrava se u pogledu usklađivanja aktivnosti vrsta sa sezonskim promenama. Na primer, šišarke smrče poslednjih godina sazrevaju ranije, a to je uticalo na kandaske crvene veverice (Tamiasciurus hudsonicus) da se razmnožavaju u rano proleće. Otkriven je i slučaj evropske velike senice (Parus major) koja prehranjuje svoje mlade gusenicama. Kako proleće ranije dolazi, gusenice takođe ranije sazrevaju, čak pre nego što se ptići izlegu. Ovo je dovelo do smanjenja reproduktivnog uspeha ovih senica. Kod ptica je, međutim, poznat fenomen genske varijacije u pogledu polaganja jaja. Pojedine ptice modifikovale su vreme polaganja svojih jaja, čime su odgovorile na nastalu promenu i samim tim podigle sopstveni reproduktivni uspeh.

Kanadska crvena veverica (Tamiasciurus hudsonicus)

Izvor: https://www.inaturalist.org/taxa/46260-Tamiasciurus-hudsonicus

Evropske velike senice (Parus major) u gnezdu

Izvor slike: https://images.fineartamerica.com/images-medium-large-5/two-great-tit-parus-major-birds-in-nest-geert-weggen.jpg

 

Pronaći strategiju…

 

Prilagođavanje novim okolnostima izazovno je za svaku životinju; strategija ima zaista mnogo, ali ono što je najvažnije jeste da svaka daje rezultate. Pokazalo se da se smeđi lemuri (Eulemur fulvus) u suvim i toplim uslovima intenzivno hrane lišćem kako bi tokom dana ostali hidrirani, a noću konzumiraju više voća kako bi dobili energiju i hranljive materije koje lišću fale. Obilnije padavine i oluje takođe smetaju životinjama, jer otežavaju održavanje stalne telesne temperature tela. Jedna vrsta slepog miša (Carollia sowelli), kao odgovor, izbegava hranjenje tokom oluja i na taj način sprečava kvašenje dlake koje skupo košta u metaboličkom smislu. Kada je u pitanju pravljenje gnezda i tu dolazi do nepredviđenih okolnosti. Na primer, zabeleženo je da su se usled poplava gnezda galebova (Larus argentatus) natapala. Kao odgovor, ptice su narednih sezona svoja gnezda pravila na većoj visini.

 

Priroda uvek pronalazi način…

 

Smeđi lemur (Eulemur fulvus)

Izvor: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Common_brown_lemur_(Eulemur_fulvus)_female_with_juvenile_2.jpg

Carollia sowelli

Izvor: https://www.inaturalist.org/taxa/74148-Carollia-sowelli/browse_photos

Srebrnasti galeb (Larus argentatus)

Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/European_herring_gull

Izvori:

• Kristie L. Ebi, Ian Burton, Glenn R. McGregor, Biometeorology for Adaptation to Climate Variability and Change, 2009  
• https://www.sciencedaily.com/releases/2022/08/220819094557.htm       
• William E. Bradshaw and Christina M. Holzapfel,  Evolutionary Response to Rapid Climate Change, 2007 Science
• https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0003347219300442