Pričamo sa Tatjanom Spirković
Tatjana Spirković je diplomirani biolog, master analitičar zaštite životne sredine i master student Fakulteta političkih nauka na smeru Ekološka politika. Osnovne studije je završila na Biološkom fakultetu, modul Ekologija, dok je nastavak svog profesionalnog usavršavanja nastavila van matičnog fakulteta zbog svog interesa u društveni aspekt ekologije. Tatjana i dalje gaji ljubav prema prirodi i želi da se bavi njenim očuvanjem iz drugog ugla. Popričali smo sa Tatjanom o njenom upisu Geografskog i Političkog fakulteta, o drugim sferama ekologije, praksama i njenom ličnom iskustvu. Saznajte gde možete da nastavite svoje usavršavanje posle Biološkog fakulteta, čak i van sfere prirodnih nauka.
Zašto si se odlučila da upišeš dva mastera i zašto baš na Fakultetu političkih nauka i Geografskom fakultetu?
Za vreme trajanja osnovnih akademskih studija na Biološkom fakultetu primetila sam da je fokus ekologije bio isključivo na njenoj biološkoj sferi. Međutim, ko imalo zagrebe temu ekologije shvata da je to multidimenzionalni problem koji svoju težinu nosi i u ekonomiji, politici, prostornom planiranju i medijima. Da bih sebi dala šansu da sagledam ekologiju u volumenu za koji sam naslutila da je mnogo veći od predstavljenog na osnovnim akademskim studijama, izabrala sam dva mastera. Fakultet političkih nauka sam izabrala sa ciljem da nadogradim socijalnu osnovu ekologije i ekoloških pokreta, produbim jednu novu dimenziju o kojoj se jako malo zna, posebno u našoj državi. Master program koji je obuhvatao sve navedene elemente je „Ekološka politika“ te sam se bez mnogo polemike opredelila za isti. Geografski fakultet je bio izbor koji je prirodno, sa nešto malo divergiranja, pratio suštinu da želim da ostanem pri ekologiji i zaštiti životne sredine. U ovom slučaju izabrala sam master program „Geoprostorne osnove životne sredine“ koji se pokazao kao najpogodniji za polje ekologije za koje sam stručna.
Kako funkcioniše upisivanje mastera van matičnog fakulteta?
Verujem da je termin „upis“ stresan sam po sebi, bilo da je na matičnom ili nematičnom fakultetu. Ulazite u jedan potpuno novi sistem, gde Vam je mahom sve nepoznato i to je jedna od otežavajućih okolnosti. Samu proceduru upisa, od prikupljanja potrebne dokumentacije do apliciranja na željeni master, najbolje je istražiti na sajtu fakulteta gde se nalaze sve potrebne informacije. Studenti matičnih fakulteta, opravdano, imaju prednost pri upisu na master akademske studije. Pored proseka i godina studiranja, jedna od bitnijih veština je Vaša veština komuniciranja na intervjuu pri upisu. To je jedan od prvih postupaka koji Vam daje uvid u svet van čitaonica i knjiga – nemate spremna pitanja, nemate tačne odgovore.
Kakvi su ti bili prvi utisci? Kako su predmeti koncipirani? Kakvi su predavači?
Prve utiske sa oba mastera bih predstavila kao izuzetno pozitivne. Ponese Vas energija novih kolega koje upoznate, njihove priče i ambicije, puni ste elana i nijedna prepreka se ne čini nepremostivom. Na Fakultetu političkih nauka, za dobar i topli prvi utisak, pored sjajnih kolega, posebno su zaslužni rukovodilac master programa Darko Nadić, ostatak nastavnog kolektiva, ali i dobro organizovana studentska služba. Paralela između Geografskog i Biološkog fakulteta je da imaju više lokacija u gradu na kojima se održavaju predavanja i ispiti. Kako sam završila osnovne studije na Biološkom fakultetu i navikla na ovakvu dinamiku nastave, moji pozitivni prvi utisci su ostali nepromenjeni, ali postoji mogućnost da to može biti otežavajuća okolnost novopečenim i neupućenim studentima koji prvi put upisuju master studije na Geografskom fakultetu.
Predmeti su, u odnosu na osnovne studije i na oba master programa, koncipirani tako da se držimo aktuelnih problema i proširimo dosadašnja shvatanja ekologije i zaštite životne sredine. Predavanja se na master studijama izmeštaju iz standardne postavke „student sluša dok profesor izlaže“ u dinamične debate i samostalna istraživanja koja studenti predstavljaju i argumentovano brane ,ako je moguće, na konferencijama. Profesori Vas posmatraju kao ozbiljne kolege koje su načinile važan korak u daljem obrazovanju, izlaganja su izuzetno bogata i stručna za oblasti koje predstavljaju, ali su i vrlo otvoreni da Vas saslušaju i nauče nešto novo, posebno ako dolazite iz dijametralno različite sfere nauke i polja istraživanja. Često su organizovana predavanja stručnjaka iz srodnih oblasti čime se upotpunjava ideja umreženosti ekologije u svakodnevnom životu. Forma koja ostaje nepromenjena u odnosu na osnovne akademske studije su predmeti koje završavate ispitom, usmenom ili pisanom formom.
Kako se studiranje na Političkom i Geografskom razlikuje od studiranja na Biološkom?
Neminovno se nameće razlika, kako sam navela u prethodnom odgovoru, pri realizaciji nastave na osnovnim akademskim i master studijama. Na političkim naukama se uključujete u svet debati, polemisanja i sagledavate socijalni aspekt koji često izmiče u biološkim disciplinama, a osmelila bih se da kažem, integralan je u dvadeset i prvom veku. Ekologija je u tom kontekstu na Fakultetu političkih nauka sagledana iz ugla politike, novinarstva, sociologije i zakonodavnog sistema. Na Geografskom fakultetu se fokus polako izmešta ka uticaju na životnu sredinu. Dijapazon stručnih predmeta je širok, te se upoznajete sa geografskim informacionim sistemom (GIS), višestepenom procedurom pri proceni uticaja, ekonomskim metodama i društvenom dinamikom u sferi zaštite životne sredine.
Koji ti je bio omiljeni predmet i predavač i zašto?
Sa Geografskog fakulteta izdvojila bih profesora Bojana Vračarevića. Njegov predmet „Ekonomske metode evaluacije životne sredine“ mi je otvorio potpuno novu perspektivu u sferi ekologije i pečatirao pozitivnu stranu studiranja dva mastera. Velika je privilegija slušati ga i učiti na njegovim predavanjima. Profesor je vrlo staložen pri izlaganju, zrači pozitivnom i mirnom energijom, iznosi neverovatan opus znanja i zaista mu je stalo da studenti shvate značaj ekonomije u svetu ekologije i obrnuto. Svedočite stručnjaku punom obzira prema studentima koji je izdvojio poseban deo semestra za one koji nisu sa matičnog, Geografskog fakulteta, kako bi im približio i objasnio sve vezano za dati predmet.
Na Fakultetu političkih nauka izdvojila bih fenomenalni duo: profesora dr Veselina Kljajića i docenta dr Marka Nedeljkovića na predmetu „Odnosi sa javnošću u ekološkoj politici“. Ekologija je danas prevazišla okvire nauke i postala moćan alat u medijima, marketingu i poslovnim odlukama. Predmet za svrhu pored formalne edukacije, zalazi i navodi na razmišljanje o odlukama koje svakodnevno donosimo. Predavači su puni entuzijazma i kombinujući znanje i intuiciju studenata napravili su sjajne sesije koje se činilo da uvek traju prekratko, a izrodile bi se sjajne ideje i rešenja za analizirane probleme.
Da li si učestvovala na projektima i/ili istraživanjima? Ako jesi na kojim i kako je to izgledalo?
Neminovno je da svaki student na master studijama ima više individualnih projekata i istraživanja. To je ono što primarno izdvaja master od osnovnih akademskih studija. Najzanimljivije istraživanje koje je kasnije pretočeno u naučni rad i predstavljeno na konferenciji sam izvela sa koleginicom sa političkih nauka i obrađuje problem greenwashinga. Dok smo istraživale teorijsku osnovu ove marketinške obmane, shvatile smo da je literatura najviše podređena stranom, zapadnom tržištu. Primera sa naših prostora, konkretno Srbija ili ,uže gledano, Beograd, praktično da nije bilo. Zato smo rešile da izađemo „na teren“ i dokumentujemo koje sve forme greenwashinga preuzima na našem tržištu. Vrlo brzo smo primetile da se greenwashing kod nas odavno rasplamsao i da je vešto upakovan u mnoge slogane, sintagme, boje, pakovanja i reklame. U istraživanju smo takođe potvrdile hipotezu da je ekološka svest nedovoljno razvijena u Beogradu, a smela bih reći i u Srbiji, dok svest o greenwashingu ne postoji ili je zanemarljivo mala.
Kako izgleda pisanje master rada na Političkom i Geografskom fakultetu?
Proces pisanja master rada na oba fakulteta podrazumeva temeljni višestepeni proces. Od odabira mentora do odbrane master rada razmeni se puno mejlova, zakaže mnogo konsultacija, utvrđuju se i modifikuju hipoteze koje testirate, pišu se prijave, čekaju se odluke veća i komisija, analizirate puno domaće i strane literature, upoznajete se sa metodologijom rada… Proces ne mora kod svih pratiti linearnu putanju; neke kolege znaju temu pre nego što upoznaju mentore, drugi završe skoro čitav master rad pa tek onda definišu temu jer ne vole stegu koju im naslov master rada nameće. Svaki master rad, na kojem god da je fakultetu, zahteva odricanja slobodnog vremena, koncentraciju i posvećenost. Zato je bitno izabrati menora koji Vas razume i temu koja Vas interesuje. Ta dva faktora mogu znatno da utiču na celokupni utisak pri pisanju master rada.
Kako je ovo iskustvo uticalo na tebe i tvoj profesionalni razvoj?
Zadovoljna sam odlukom koju sam donela prošlog leta. Nisam želela da pravim kompromis između dva fakulteta i izabrala sam oba. Dodatno sam se unapredila na polju upravljanja vremenom i multitaskingom. Upoznala sam sjajne kolege i ojačala svoje znanje iz oblasti koje nisu bile ponuđene na osnovnim akademskim studijama. Stekla sam korisne veštine od kojih sam neke pretočila u sam master rad, dok druge mogu biti korisne na polju profesionalnog razvoja. Posmatrajući ekologiju sada, iz više novih perspektiva, dobila sam širu sliku gde je sve ekologiju neophodno implementirati i u kojim profesijama je ona tražena.
Da li si imala praksu? Gde i kako se odvijala?
Da, praksi je bilo više, a ja sam se odličila za stručno usavršavanje u Ministarstvu zaštite životne sredine, organizovano u saradnji sa Fakultetom političkih nauka. Upoznali smo se sa različitim sektorima i izabrali u kom ćemo ostati sa izabranim mentorima. U mom slučaju, sledeći svoj poziv i interesovanja, opredelila sam se za Odeljenje za zaštićena područja, geodiverzitet i ekološku mrežu. Mentori su bili fenomenalni, realistični pri analizi postojećeg stanja, otvoreni za saradnju i sva pitanja. Upoznali smo se alatima za procenu stanja životne sredine i projektima kakvi su Natura2000 i Emerald mreža koji su se pokazali više nego potrebni za dalji razvoj Republike Srbije i njen proces ulaska u Evropsku uniju.
Kome bi preporučila da upiše master na Politickom i/ili Geografskom fakultetu?
Odgovor će biti krajnje jednostavan: „Svako ko je zainteresovan.“ Ne bih se držala polarizacije studenata gde „prirodnjaci“ ostaju na prirodnim naukama i „društvenjaci“ na društvenim smerovima. Svaki od ovih mastera ima svoje prednosti i samo je bitno znati šta Vam više paše.
I za kraj da li imaš neki savet za naše čitaoce?
Pratite Vaša interesovanja. Time će svaka odluka koju donesete imati zdravu i pozitivnu osnovu. Ne morate praviti kompromise ako nešto zaista želite. Racionalna raspodela vremena, upornost i zainteresovanost su ključni elementi bilo kog stadijuma studiranja, ali i drugih životnih poglavlja. Na master studijama iskoristite vreme da bolje upoznate Vaše kolege i svoja interesovanja, što će se isplatiti pre ili kasnije kada budete razmišljali o temi Vašeg master rada i birali potencijalnog mentora. Master studijama pečatirate Vaš sledeći akademski korak koji će uvek biti načinjen u pravom smeru ako ste ga doneli u skladu sa svojim iskrenim željama, bilo da ostajete na matičnom fakultetu ili upisujete nešto potpuno novo.
