Pričamo sa dr Svetlanom Soković Bajić

Kako ste se opredelili za bavljenje naukom? Koliko Vas je biologija zanimala u osnovnoj i srednjoj školi?

Moj prvi dodir sa naukom je bio kroz predmete Priroda i društvo, kasnije Biologija, u osnovnoj školi. Tada mi je bilo zanimljivo da vidim kako to sve oko nas funkcioniše i kako mi funkcionišemo. Kasnije tokom školovanja sam uvidela da mi je mnogo lakše da učim prirodne predmete nego društvene, da mogu da provedem sate čitajući o prirodnim procesima, a da mi to ne predstavlja napor. Na kraju srednje škole sam odabrala Biološki fakultet među ostalim prirodnim fakultetima i srećna sam zbog tog izbora kada pogledam unazad. 

Da li ste na početku studiranja imali jasnu viziju o tome kojim naučnim oblastima ćete se baviti, ili ste ovu odluku doneli kasnije? Da li postoje osobe, bilo iz Vašeg života ili naučnog sveta, koje su Vas na neki način usmerile? 

Ne baš, na početku studiranja me je interesovalo sve, a i sami predmeti na fakultetu su tako organizovani da iz velikog broja oblasti dobijemo široko znanje i upoznamo se sa tim oblastima da bismo videli sta nas više privlači i zanima za dalju karijeru. Odluku o bavljenju mikrobiologijom sam donela tek pri upisu master studija. Što se tiče drugog dela pitanja, u osnovnoj školi sam dobila zadatak da pišem o nekoj poznatoj ličnosti i ja sam pisala o Mariji Kiri. Tada sam se donekle upoznala sa naučnim svetom, što me je dalje usmerilo ka nauci, iako se Marija Kiri kao naučnica bavila istraživanjima u oblasti hemije i fizike. 

Možete li nam reći nešto o oblasti Vašeg naučnog interesovanja? 

Trenutno se bavim mikrobiologijom, tačnije izučavanjem probiotika, interakcija mikroorganizama sa domaćinom i crevne mikrobiote. Svoj naučni rad započela sam izučavanjem bakterija mlečne kiseline (BMK) koje produkuju γ-aminobuternu kiselinu (GABA), kako bismo selekcijom sojeva sa tom sposobnošću razvili nove probiotičke sojeve i GABA-obogaćene funkcionalne proizvode. Pošto je GABA imunomodulatorni molekul krenula sam i u ispitivanja mehanizama koje ovaj molekul ostvaruje na imunski sistem domaćina na modelu jedne autoimunske bolesti, životinjskog modela multiple skleroze, eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa. Danas se bavim proučavanjem molekularnih mehanizama u osnovi probiotičke aktivnosti BMK, kao i drugim bioaktivnim molekulima bakterija kao modulatorima imunskog odgovora. Dodatno, istraživanjima na polju crevne mikrobiote u zdravlju i bolestima pokušavamo da otkrijemo kako bi modulacija mikrobiote mogla da leči ili spreči određene bolesti. 

Član ste Srpskog društva za molekularnu biologiju i Udruženja mikrobiologa Srbije. Čime se bave ove organizacije? Šta nude svojim članovima i šta se od njih zauzvrat očekuje?

Ova udruženja imaju za cilj unapređenje mikrobiologije, odnosno molekularne biologije i njihovu afirmaciju u domaćoj i međunarodnoj naučnoj zajednici. Udruženje mikrobiologa Srbije (UMS) okuplja mikrobiologe iz različitih oblasti (medicine, farmacije, prehrambene tehnologije biotehnologije, biologije, veterine itd.), dok Srpsko društvo za molekularnu biologiju okuplja ne samo molekularne biologe već naučnike iz drugih naučnih oblasti, kao i studente čija je oblast interesovanja molekularna biologija, u cilju uspostavljanja saradnji i rada na različitim projektima. Oba udruženja studentima i mladim naučnicima obezbeđuju stipendije za kratkoročne boravke u inostranstvu radi usavršavanja. Tako sam ja, zahvaljujući FEMS stipendiji i Wood-Whelan istraživačkoj stipendiji, koje su mi obezbedili UMS, odnosno Srpsko društvo za molekularnu biologiju, boravila u dva navrata u Španiji i tamo uradila deo svojih istraživanja. Dodatno, ova udruženja organizuju kongrese, simpozijume, različita korisna predavanja za svoje članove, dok se od članova udruženja očekuje doprinos razvoju i popularizaciji nauke. 

Trenutno radite na projektu pod nazivom „Prevencija inflamacije pluća korišćenjem probiotika“. Da li nam možete reći malo više o njemu? Koliko bi ovo otkriće moglo biti značajno za medicinu?

Glavni cilj navedenog projekta je pretkliničko ispitivanje potencijalnog preventivnog ili terapijskog efekta BMK na plućnim bolestima u in vivo modelu akutne plućne inflamacije. Za mnoge hronične bolesti pluća trenutno ne postoji adekvatan farmakološki tretman, što naročito pogađa teške slučajeve. Hronične inflamatorne bolesti pluća (HIBP) najčešći su uzrok morbiditeta i mortaliteta i pogađaju više od 500 miliona ljudi širom sveta. Naša prethodna in vitro istraživanja na bronhijalnim epitelnim ćelijama i makrofagima su pokazala da bi odabrani sojevi BMK, koji se karakterišu izrazitim antiinflamatornim i antioksidativnim svojstvima, mogli biti korišćeni u terapiji HIBP. Ovakav pristup u lečenju još uvek nije primenjen, a rezultati projekta bi trebalo da pokažu koji prirodni izolati BMK smanjuju simptome plućne inflamacije i mogu biti primenjeni u terapiji HIBP. 

Nedavno ste održali predavanje na temu „Uzajamne veze mikrobiote creva i mozga“. Kakav značaj za nas ima mikrobiota?

Naša mikrobiota uključuje ne samo bakterije, već i gljive, viruse, arhee i protozoe, a mikrobiom se smatra „skrivenim“ organom jer geni mikroorganizama kodiraju različite funkcije i puteve koji obezbeđuju metabolite i signalne molekule neophodne za opstanak i razvoj domaćina. Mikrobiota stimuliše imunski sistem, centralni nervni sistem, utiče na ponašanje, razlaže potencijalno toksična jedinjenja hrane i sintetiše određene vitamine i aminokiseline, uključujući vitamin B i vitamin K, pomaže u razgradnji složenih ugljenih hidrata i proteina, dakle postoji više različitih načina na koje mikrobiota creva može uticati na ključne telesne funkcije i uticati na naše zdravlje. Disbioza mikrobiote povezana je sa patogenezom intestinalnih (inflamatorna bolest creva, sindrom iritabilnog kolona, celijačna bolest) i ekstraintestinalnih bolesti uključujući alergije, autoimunske, kardiovaskularne i metaboličke bolesti, pa čak i psiholške probleme kao što su poremećaj autističnog spektra, anksioznost i depresija. 

Da li smatrate da smo svesni važnosti ove veze u našem organizmu? Šta možemo da uradimo kako bismo je održali zdravom i funkcionalnom?

Generalno ne, osim naučne zajednice koja izučava ovu problematiku. Međutim, u poslednje vreme se više piše o ovoj problematici i u naučno-popularnim časopisima i magazinima o životu i zdravlju. Takođe, ljudi postaju sve više svesni uticaja koji hrana ima na kvalitet života, a posledično i mikrobiotu i njenu vezu sa mozgom. Različite intervencije bi se, barem u teoriji, mogle koristiti za promenu sastava ili funkcionalnog kapaciteta mikrobiote, u rasponu od ishrane do transplantacije fekalne mikrobiote (TFM). Za neke intervencije, kao što su antibiotici, prebiotici i probiotici, već postoje opsežna istraživanja, dok za druge, kao što su dijetetski suplementi i TFM, kliničke studije su još uvek relativno malobrojne. Svakako treba da vodimo računa o svojoj ishrani i uključimo što više voća i povrća koji su dobar izvor vlakana za našu mikrobiotu, kao i fermentisanu hranu poput jogurta, kefira, kiselog povrća (npr. kiseli kupus), kimčija, tempeha itd. 

Koliko je, iz Vašeg iskustva, bitno volontirati i sticati praktična iskustva tokom osnovnih studija? Da li to može biti od presudnog uticaja prilikom upisivanja i odabira viših nivoa studija?

Izuzetno, mada, čini mi se da kod nas studenti i nemaju toliko prilika za volontiranje na osnovnim studijama, već se sa eksperimentalnim radom upoznaju tek kasnije, na višim nivoima studija. I ovo je nešto što bi trebalo da menjamo i da damo šansu studentima da rano vide iz prve ruke kako izgleda raditi u laboratorijama i na različitim poljima istraživanja u cilju kasnijeg usmerenja ka određenoj oblasti. Takođe, ovo može dodatno da ih stimuliše za dalje studije, ali i da im omogući da vide da naučni rad možda nije onakav kakvim su ga zamišljali. Često realni dodir sa budućom karijerom studenti dobiju tek na kraju studija.

 

Stojite iza nekoliko naučnih radova. Koji biste izdvojili kao najuticajniji? Da li postoje neke saradnje na koje ste naročito ponosni?

Od naučnih radova objavljenih do sada, najuticajnijim smatram rad kojim smo pokazali ulogu GABA, produkovane od strane bakterija, na smanjenje inflamacije na modelu ćelija izolovanih iz mezenteričnih limfnih čvorova, kao i mehanizme koji leže u osnovi tog imunosupresivnog efekta. Od ostvarenih saradnji ponosna sam na sve, ali bih izdvojila saradnju sa dr Patrisijom Ruas-Madiedo sa Instituta za proučavanje mlečnih proizvoda iz Asturije (IPLA-CSIC) i naše istraživanje uloge ekstracelularnih vezikula Gram-pozitivnih bakterija u uzajamnoj komunikaciji između mikroorganizama i domaćina. 

Šta biste poručili koleginicama i kolegama na osnovnim studijama? 

Da budu istrajni u onome što su započeli i da ne odustaju koliko god teško izgledalo u nekim momentima. Trenutno su u najbitnijem i najlepšem delu života koji im u velikoj meri definiše ostatak života i karijere. Naravno, dosta zavisi i od sreće i drugih okolnosti, ali je lakše sa dobrom osnovom. Takođe, da prate dešavanja u polju koje su odabrali, koje su nove tehnologije, šta se novo kreira/istražuje, koji su trendovi, da bi bili što spremniji za nastavak karijere. Da razmišljaju o kombinovanju njihovog polja sa drugim poljima/oblastima, recimo kao što sada imamo povezivanje informatike sa većinom drugih oblasti, odnosno da ne razmišljaju o svojoj oblasti istraživanja kao o izolovanom ostrvu.