Održiva moda – novi narativ u modnoj industriji

Ovogodišnji Belgrade Fashion Week je u sklop svog programa ubacio i jedinstveno iskustvo za njegove posetioce – multimedijalnu izložbu u čast dugačke istorije održavanja ovog modnog događaja, specifičnu i po mestu u kom je bila smeštena. Visoki Silosi spolja mogu izgledati relativno zastarelo, ali su nesumnjivo izabrani kao lokacija za ovu izložbu zbog svog enterijera: ovalne sobe povezane po principu lavirinta, sa kupastim plafonima i prostim, neobrađenim betonskim zidovima – zvuči kao san svakog dizajnera. 

Izgled unutrašnjosti Silosa
Izvor slike: časopis “Simbioza”

Međutim, ono što je odlikovalo ovu, i prethodnih nekoliko godina održavanja, je razgovor o novom narativu koji se javlja u modnoj industriji, a to je tema brze naspram održive mode. Ova tema je našla svoje mesto u delu izložbe koji je predstavljao humanitarne akcije i društveno odgovorne programe, poput „Žene heroji“, „Produži život. Oboji u crveno“, kao i „Dan održive mode.“

 

Razgovor „Oda otpadu“

Dan održive mode je jednodnevni događaj organizovan u sklopu BFW-a, od strane F.fm platforme, a u saradnji sa Centrom za Održivi Razvoj Srbije (CORS), ove godine smešten u jednoj od ovalnih soba Silosa. Organizovan u vidu panel diskusije, uključeni su govornici različitih profesija: održiva moda, reciklaža, modni novinari. Svaki govornik je na jedinstven način doprineo diskusiji na temu količine tekstilnog otpada i njegove obrade u Srbiji, i predstavio na koji način oni učestvuju u rešavanju ovog problema.

Učesnici panela

Izvor slike: časopis “Simbioza”

Na početku same diskusije, spomenuti su gorući problemi modne industrije, poput „brze mode“ (o kojoj više možete pročitati ovde), greenwashing kampanja koje idu uz nju, eksploatacije jeftine radne snage, dok je naglasak stavljen na mikroplastiku – o industriji koja predvodi u količini ispuštene mikroplastike u vodu. Tekstilni, koji čini 2,8% ukupnog otpada u Srbiji, postaje sve prisutniji problem usled manjka infrastrukture za selekciju otpada; u momentu kada ovaj materijal dotakne deponiju, on više nije reciklabilan.

Neodrživ način proizvodnje tekstila i njegove posledice
Izvor slike: https://www.circularcityfundingguide.eu/circular-sector/textiles/

 

Reciklaža tekstila u Srbiji

S obzirom na nedostatak selekcionih procesa tokom rukovanja otpadom na deponijama, većina tekstilnog materijala iz komunalnog otpada završi na deponiji, među mešanim otpadom, zauzimajući mesto kao nerazgradiv materijal koji ispušta gasove staklene bašte u vazduh, a mikroplastiku u zemlju kroz otpadne vode. Država, uz podrazumevanu inicijativu pojedinaca, zaposlila je Gradsku čistoću Beograda da postavi kontejnere namenjene isključivo za tekstilni otpad na razne lokacije po gradu, kako bi ih građani koristili. Međutim, način korišćenja bio je primarno pogrešnog karaktera – u njih se bacao mešoviti otpad, krala se odeća, čak su se i čitavi kontejneri odnosili sa lokacije.

Kontejneri za reciklažu tekstila

Izvor slike: shorturl.at/owCRT 

U odsustvu neophodnih regulativa, proizvođači odeće i drugih tekstilnih predmeta biraju odlaganje ostataka od proizvodnje na deponije, s obzirom na skuplji prevoz do (malobrojnih) reciklažnih centara. Čak i kada se tekstil do njih dostavi, postoji problematika finansiranja veoma komplikovanog procesa prerade istog, koji počinje manuelnim skidanjem šliceva, dugmadi, i slično, a završava se dobijanjem manje kvalitetnog proizvoda od početnog.

Većina tekstila završi na deponiji

Izvor slike: https://www.newshub.co.nz/home/lifestyle/2021/05/clothing-businesses-call-on-government-to-fund-textile-reuse.html

 

Socijalno preduzetništvo

Odličan društveno odgovoran način suočavanja sa ovim problemom našlo je hrvatsko udruženje „Humana Nova“ i ogranak Ženskog centra u Užicu. Ove organizacije su zaposlile ljude iz ugroženih grupa, i prikupljanjem polovnog materijala, započele proizvodnju sopstvenih tekstilnih predmeta sa novom svrhom, koji se preprodaju i vraćaju profit direktno radnicima, umesto vlasniku. Nažalost, socijalno preduzetništvo usled neisplativnosti ovaj problem ne može da reši, ali je inicijativa isključivo pozitivne prirode.

Udruženje Humana nova

Izvor slike: https://www.zeneimediji.hr/humana-nova-ove-zene-znaju-sto-s-viskom-odjece-kojeg-se-zelimo-rijesiti/

Downcycling, upcycling, i model cirkularne ekonomije

Određeni tipovi plastike – poput PET ambalaža – imaju mogućnost reciklaže do nivoa plastičnih mikrovlakana; zajedno sa sirovim, ovi reciklirani materijali, poput poliestera, najlona, i akrilika, ulaze u proizvodni proces tekstila. Međutim, s obzirom na znatni gubitak kvaliteta i čvrstine u odnosu na početni proizvod, kao i dodatnu upotrebu energije i teške hemije tokom procesa reciklaže, ovakav sistem se naziva downcycling. Pored toga što nije ekološki neutralan, poput reciklaže, mikroplastika se još brže ubacuje u prirodnu sredinu, dok bi plastičnoj ambalaži proces razgradnje inače trajao dugi niz godina.

Primer downcycling-a

Izvor slike: https://blogs.rochester.edu/thegreendandelion/2016/11/definitely-downcycle/ 

Ekološki „pozitivniji“ sistem bio bi upcycling – redizajn i upotreba odbačenog materijala proglašenog „beskorisnim“, i proizvodnja novih proizvoda, sada dodate umetničke vrednosti. Ovakvu priliku iskoristila je Ana Trošić Trajković, modna dizajnerka koja je na BFW-u održala reviju održive mode, gde je predstavila svoje upcycled dizajnove. Ona tvrdi da 90% tekstilnog otpada može, uz blage ili veće popravke, odmah da se vrati u prodaju, dok 99% može isto uz bilo kakav oblik redizajna, odnosno upcycling-a. Naravno, i u ovom polju postoji problematika pravne prirode, onemogućavajući razvoj poslovnog modela usled regulative koja nalaže da sirovina mora biti otkupljena, umesto sakupljena; time se objašnjavaju i visoke cene ovih odevnih predmeta. Prema Aninim rečima: „Postoje samo apeli za cirkularnošću, bez ikakve pravne regulative!“

Primer upcycling-a

Izvor slike: https://www.colorado.edu/ecenter/2021/04/15/recycling-downstream

Cirkularna ekonomija je model privredne proizvodnje koji, nasuprot trenutno uspostavljenom – „uzmi-koristi-baci“ – teži ka održivosti. Pored toga što preostaje minimalna količina otpada, koji se zatim ponovo koristi u skladu sa svojim mogućnostima, ovim putem se iziskuje manji utrošak energije, a energija se dobija iz obnovljivih izvora, dok su proizvodi dugoročni i omogućavaju višekratno korišćenje, popravku, i prenamenu. U krajnjim stadijumima korisnosti se okreće ka reciklaži, kao pretposlednjoj instanci, dok je poslednja – otpad.

Prikaz kruženja materijala u cirkularnoj ekonomiji
Izvor slike: https://www.circularcityfundingguide.eu/circular-sector/textiles/

Kao odličan način primene cirkularne ekonomije u praksi pokazao se tzv. depozitni sistem – sistem koji se prilagođava tržišnoj potražnji i u skladu sa njom prodaje proizvode uz depozit, koji se po odlaganju u za njih specifična mesta od strane korisnika, vraća. Kada se primeni na odeću, podrazumeva se proizvodnja tek po porudžbini (smanjuje se mogućnost “propadanja”, tj. neprodavanja robe), nošena ili oštećena odeća se, uz povratak depozita, vraća proizvođaču, roba se prepravlja i prodaje u odseku za polovnu robu po nižoj ceni. Ovaj proces cirkulisanja istog odevnog predmeta traje do kraja njegovog životnog veka, kada se preostalom materijalu nađe nova namena, ili se isti reciklira.

 

“Reciklaža tekstila je mit”

Nakon prelaska preko čitave problematike, zaključak diskusije je otišao u nekom drugom pravcu. Sama po sebi, reciklaža tekstila je u toj meri kompleksna i nisko primenjiva, da je krajnje neodrživa; odluke koje bi je pogurale u dobrom pravcu, poput postavljanja taksi kompanijama na odlaganje tekstilnog otpada na deponije, ili razvoj selekcije otpada i reciklažnih centara, bile bi od malog značaja za veći problem – prekomernog konzumerizma. Razlog zašto je sistem cirkularne ekonomije od tolikog značaja po održivost je što produžava životni vek materijalu, a otpad gleda kao potencijalni izvor energije i novog materijala. Međutim, ukoliko konzumerističke navike ostanu kakve jesu, ne postoji sistem koji bi mogao da primi toliku količinu otpada, niti bi on mogao da se finansira. Ono oko čega su se svi učesnici diskusije složili jeste da je problem sveobuhvatan, i da više ministarstava treba da preuzme odgovornost i uključi se u problematiku. Uz to, osvešćivanje potrošača (odnosno, nas) je ključan aspekat, jer, kako navode: “Bez sinergije i upornosti nema rezultata,” a jedino pritisak koji građani imaju na ministarstva, vlast, i odgovorne korporacije može imati udela u rešenju.

Brza moda nije napravljena da traje, a izrabljuje ljude koji je zapravo prave

Izvor slike: https://theplaidzebra.com/this-tv-show-made-fashion-bloggers-work-in-the-sweatshops-their-clothing-came-from/ 

Izvori:

•   Dedić, M. (2022). Recikliranje neće rešiti problem tekstilnog otpada – šta je rešenje. Centar za promociju cirkularne ekonomije. Preuzeto 3. decembra 2022, sa https://cirkularnaekonomija.org/recikliranje-nece-resiti-problem-tekstilnog-otpada-sta-je-resenje/
•   LeBlanc, R. (2020). The Basics of Textile Recycling. LiveAbout. Preuzeto 3. decembra 2022, sa https://www.liveabout.com/the-basics-of-recycling-clothing-and-other-textiles-2877780
•   Savković, Č. (2020). Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji. Nova Ekonomija. Preuzeto 3. decembra 2022, sa https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/reciklaza-tekstila-nedostizan-biznis-u-srbiji
•   Textiles. (b.d.). Circular city funding guide. Preuzeto 3. decembra 2022, sa https://www.circularcityfundingguide.eu/circular-sector/textiles/
•   Van der Wal, K. (2020). Why is recycled PET not the solution for the textile industry. Wolkat. Preuzeto 3. decembra 2022, sa https://wolkat.com/en/news/waarom-recyclet-pet-niet-de-oplossing-is-voor-de-textielindustrie