Muzička igra našeg mozga

August 28, 2021August 28, 2021 Ivana Adamović fiziologija životinja, muzika, neuronauka

Znate tu jednu određenu pesmu koju uvek tako lako prepoznate. Dovoljno je samo prvih par nota da znate da je ona u pitanju. Čak vam je toliko poznata, da je možete čuti i kada ste okruženi tišinom.

Naime, objavljene su dve studije koje su konačno objasnile kako su povezani procesi slušanja i mašte. One omogućavaju bolje razumevanje mašte u neouronauci.

Ono što je zaključeno, jeste da muzika više od samog iskustva čula. Naš mozak pokušava da predvidi note onda kada se muzika ne čuje.

Ove studije, izvedene su na Univerzitetu u Dablinu.

Srž eksperimenata – ,,muzička očekivanja”

Naučnici su nizom eksperimenata, obavljenih tokom godina, shvatili da su predikcije i očekivanja koja predstavljaju procese koji se odigravaju u mozgu su zadužene za uživanje u muzici i za osećanja koje nam muzika budi.

Ono što su primetili, jeste da se pojavljuje aktivnost u mozgu i pre pojave prve note. Kada nastupi prva nota i počne melodija, ako je očekivana, smanjuje se aktivnost.

Jedan od glavnih naučnika ovog eksperimenta, Guilhem Marion, bliže je objasnio ovu pojavu.

On je rekao da su to procesi koji su uobičajeni za mozak. Naime, signali predikcije imaju funkciju da spreče dolazak senzornih signala. Kako je dalje objasnio, kada neko dira našu ruku bez da nas je obavestio o tome, mi ćemo to odmah osetiti za razliku od toga kada sami svoju ruku diramo. I to se dešava jer mi nismo bili u mogućnosti da pošaljemo signal koji je odgovarajući.

I tako su se naučnici sa ENS-a, dela PLS Univerziteta, zapitali kako regujemo na muziku koju ne možemo čuti.

Eskperiment je izveden uz pomoć elektroencefalografije (EEG – a).

EEG posebna je neurofiziološka metoda koja registruje moždanu električnu aktivnost preko elektroda koje su postavljene na glavu, što je najčešći vid korišćenja ove motode. Takođe elektrode mogu biti postavljene i subduralno, odnosno unutar moždanog tkiva.

U ovom eksperimentu, elektrode su bile postavljene na glavi, i beležile su signale koje mozak slao prilikom slušanja 21 umetnika.

Istraživanje

Istraživači su u toku eksperimenta volontere povezali sa metronomima koji su vibrirali ujednačenim ritmom i tako omogućavali održavanje zamišljene muzike u istom tempu.

U prvoj studiji, učesnici su bili izlagani 11 puta 4 numera Baha pri čemu su mogli da čitaju note za vreme slušanja.

Nakon toga, isloženi su istom scenariju ali sad nije bilo muzike.

Rezultati sa EEG – a su pokazali da, prilikom zamišljanja muzike, je aktivnost mozga malo odložena. To naučnike nije iznenadilo zbog procesa predviđanja koji se dešava u mozgu.

Istraživači su izvršili procenu predviđanja koja su mogla da se odigraju tako što su napravili statistički model koji je bio obogaćen velikim brojem melodija. Zahvaljujući ovom modelu, mogli su da predvide note koje su mozgovi volontera bili u mogučnosti da procene i izmisle.

Kada su izvršili analize, uvideli su da bez obzira na to da li se muzika čula ili ne, mozgovi volontera su uspevali da procene note na vrlo sličan način.

Sledeća studija se više bavila pauzama i tišinom u okviru Bahovih numera.

Kada su sproveli istraživanje i kada su naišli momenti u kojima je u numeri bila pauza, aktivnost mozga koja je primećena bila je slična kao prilikom zamišljanja muzike.

Kada su objedinili rezultate iz obe studije, izveli su zaključak.

Zaključak

Mozak proizvodi signal pre nego što se prva nota čuje, ona se kasnije oduzima od aktivnosti koja nastaje kada se nota zapravo i čuje. Kada nema note, što je slučaj kada je u numerama pauza ili kada se zamišlja muzika, oduzimanje nije moguće.

Istraživači iz svega navedenog, izvode zaključak da je uživanje u muzici mnogo složenije od samog refleksa.

Izvori:

Srž eksperimenata – ,,muzička očekivanja”

Istraživanje

Zaključak

Preporučujemo