Master modul – Primenjena genetika

Kakva predznanja i veštine mora da ima student koji je idealan kandidat za vaš master?

Ne gledamo na studente kao na “idealne” kandidate ili ne. Najlakše će se snaći na kursevima ovog programa oni koji su završili sa boljim uspehom OAS na biološkom fakultetu, posebno na programima našeg Fakulteta, sva tri smera. Osim toga, poznavanje engleskog jezika radi korišćenja naučne i stručne literature je neophodno, jer u okviru svakog kursa deo je posvećen diskusijama radova i učenju upotrebe datih resursa, a naravno u okviru gradiva koje se savlađuje. Radovi u oblasti genetike i molekularne biologije uopšte u naučnim časopisima su na engleskom jeziku, a ova oblast je aktuelna i razvija se najvećom dinamikom, možda od svih nauka, te ovakav pristup učenju zahteva aktivno praćenje rezultata istraživanja u svetu.

 

Zašto bi studenti trebalo da odaberu vaš master program?

Generalno, i da bi se upisivala Biologija kao nauka treba imati posebna interesovanja za nju. Genetika je već postala aspekt za koji danas svako ima interesovanje i ona je zaista u osnovi svih polja primene, od medicine i sudstva do poljoprivrede i zaštite sredine. Međutim, da bi se mogli zastupati stavovi, razumeti dostignuća istraživanja u oblasti genetike potrebno je steći znanja i veštine koje su moguće kroz odgovarajući program koji se nudi.

Dakle, ako žele da uče i saznaju: šta utiče na raznovrsnost živog sveta, kako se može menjati genetička konstitucija organizama, kako se dobijaju željene osobine biljaka i životinja, šta određuje rizik za nastanak bolesti, može li se uticati na naslednu predispoziciju za složene osobine, kakav je uticaj mutagena i narušavanja životne sredine na zdravlje i nasleđivanje…

Ako žele da nauče metode i pristupe: utvrđivanja identiteta u forenzici, otkrivanja genotoksičnog efekta različitih supstanci, dijagnostike naslednih oboljenja i genetičkog savetovanja, oplemenjivanja organizama, utvrđivanja efekta interakcije sredine i genotipa na složene osobine.

 

Šta će studenti dobiti nakon završenog master programa? Koje tehnike će savladati?

Formalno će dobiti diplomu master programa prema akreditaciji Biološkog fakulteta. Od tehnika je cilj da savladaju savremen pristup istraživanjima u oblasti genetike, od korišćenja resursa koji im pruža literaturu do dizajniranja eksperimenata i metoda koje će koristiti tokom izrade dela master rada. Sve to u okviru gore navedenih pravaca. Laboratorijske tehnike koje će studenti savladati umnogome zavise od master teme koju rade. 

Da li će se dobijeni rezultati publikovati?

To zavisi od samog ishoda, rezultata rada, rukovodioca samog rada, koji obično traje ne više od 3 meseca u sklopu cele teme, projekta. Sam rad ne mora dati rezultate koji su celina koja se može pretočiti u publikovanje već je korak ka tome. Najčešće to bude saopštenje na naučnoj konferenciji, a ako se nastavi sa istraživanjem na toj temi i jednog dana rezultati budu publikovani, taj student obično bude koautor, iako je njegov master rad na primer, samo fragment tog šireg rada.

 

Koje su dosadašnje teme master radova na vašem modulu?

Kako svake godine upisujemo 7-8 studenata i ne mogu ovde navoditi konkretne teme jer su brojne, ali one su iz svih polja genetičkih istraživanja. Za medicinsku genetiku je na razgovorima pre prijave na konkurs zainteresovano najviše kandidata, ali nakon što upišu i vide ponudu tema, studenti shvate da nije bitan objekat istraživanja već fenomen kojim će se baviti i posebno metode kojima će ovladati. Svi su zainteresovani za “molekularne metode”, a one se danas primenjuju u svim ili skoro svim istraživanjima u genetici. Čak i da sama tema ne uključuje direktno molekularne metode, što je retko, studentu će tokom izrade samog master rada u datim laboratorijama biti dostupno učenje svega što ta sredina pruža. 

Kako se određuju teme? Kolege iz petnaestak laboratorija, istraživačkih institucija sa kojima sarađujemo (npr. Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za kukuruz “Zemun polje”, Medicinski fakultet, Stomatološki fakultet, Institut za nuklearne nauke “Vinča” i brojni drugi), kao i sa Katedre za genetiku i evoluciju našeg fakulteta, pozivaju se na početku svake školske godine da predlože okvirnu temu sa osnovnim podacima o samoj temi, o mestu izrade, metodama kojima ce se ovladati, trajanju. 

Obično se ponudi više tema nego što ima studenata u datoj generaciji, i oni se zatim izjašnjavaju koju bi temu prema prvom odnosno drugom izboru želeli i tako se rasporede, odnosno, sledi neposredno uspostavljanje kontakta između mentora i studenata i odrede obaveze i ostale formalnosti. Studenti nekada sami predlože gde bi radili, odnosno, sami dogovore i nađu mesto izrade eksperimentalnog dela rada, ali to nije prednost na upisu. Razlog je (što nije pravilo ali je bilo tako u više navrata ranije) da smo se uverili da su ti studenti nekada lošijeg predznanja prema uspehu, a budu primljeni proširenjem liste, što utiče na uklapanje u način rada na kursevima. Uraditi master rad, jeste bitan, ali ne jedini aspekt učenja veština i sticanja znanja na modulu Primenjena genetika.

 

Po čemu merite uspeh studenata? Kako biste okarakterisali uspešnog studenta nakon master akademskih studija?

Uspešan student je onaj koji savlada uspešno sve zadatke predviđene datim planom koji je odabrao. Osim kvantitativne ocene koja to oslikava, svakako je i mišljenje mentora o uspešnom snalaženju u eksperimentlanom radu, korišćenju resursa, pisanju i prezentovanju, čemu ih takođe učimo, bitno. 

Nakon završenih studija uspešan student je onaj koji zadovoljno nastavi da radi u struci, ili jednostavno, bude zadovoljan onim što mu je pruženo tokom studija.

Smatramo posebnim uspehom ako studenti koji završe naš program pokažu osposobljenost da za javnost, medije i u svim bitnim aspektima društva iznesu znanja zasnovana na naučnim činjenicama: o poreklu, o genetičkom identitetu u forenzici, o štetnosti mutagena na jedinku i populacije, o personalizovnoj medicini, dijagnostici naslednih oboljenja, o genetički modifikovnim organizmima, o klimatskim promenama i uticaju na genetički potencijal vrsta, i slično iz aktuelnih pitanja koja se tiču genetike.

 

Koliko ste posvećeni svakom studentu kao mentor? 

Ja nisam mentor svim studentima, ali mogu reći da svaki student dobije sa Katedre nastavnika za mentora, pored neposrednog rukovodioca eksperimentalnog rada ukoliko je on van Fakulteta, ili imaju samo jednog mentora sa Katedre, ukoliko master rad realizuju na našem Fakultetu.Određeni mentori prate i formalno i neposredno sve korake rada studenta i maksimalno su posvećeni tome do kraja. Studenti na početku već dobiju uputstvo za pisanje master rada.

 

Koje su obaveze vašeg master studenta?

Eksperimentalna izrada master rada se odvija individualno u dogovoru sa laboraotrijama i mentorima, a zavisno od tipa rada, metoda, objekta istraživanja. Neko krene sa eksperimentalnim radom u letnjem semestru i završi sve, neko u zimskom, za neki plan istraživanja je potrebno ići svakodnevno, ali u kratkom vremenu u laboratoriju, negde ređe, ali duže. Od početka se prikuplja i savlađuje literatura za pisanje itd.

Nastava se odvija uglavnom u blokovima. Na modulu ima 3 obavezna kursa prema trenutnoj akreditaciji, od toga se 2 odvijaju u prvom semestru. Ponuđena su 3 izborna kursa na modulu, od kojih se mora izabrati najmanje 1, dok drugi može biti sa nekog drugog modula, po dogovoru. Gradivo se oslanja na predznanja genetike, evolucione biologije, molekularne biologije i srodnih predmeta na prethodnim studijama i stoga je studentima koji dolaze sa tih programa lakše. Kursevi se sastoje jednim delom iz predavanja, ali dobar deo čine problemi za rešavanje, domaći zadaci, diskusije radova, izrada seminarskih radova i na kraju iz usmenog (ili pismenog) ispita.

Tako da su “svakodnevne aktivnosti” vrlo individualne.

 

Da li je student uključen u izvođenje nastave na osnovnim studijama?

Ukoliko se ukaže potreba imamo to u vidu i oni rado odgovore na te zahteve, ali pošto imamo dosta studenata doktorskih studija koji učestvuju u nastavi na OAS to nije redovna potreba, a prioritet je da efikasno i posvećeno rade na svom master radu i polaganju ispita.

 

Da li postoji mogućnost saradnje sa drugim institucijama?

Izrade eksperimentalnog dela master rada na modulu Primenjena genetika su skoro isključivo u saradnji sa drugim institucijama, kako je opisano kroz samu izradu rada, a i kroz neke kurseve.

 

Koliko je često da se izrada rada oduži usled tehničkih i drugih problema?

Retko, a i ukoliko se to desi to je  isključivo odluka studenata da iz nekih razloga, obično privatnih, moraju ili žele da odlože rad ili završetak. Tehnički razlozi na predviđenom planu se prevaziđu sa naše strane modifikacijom ciljeva i teme u istoj laboratoriji.

 

Da li postoji mogućnost nastavka saradnje na doktorskim studijama i zaposlenja kroz projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili novog Fonda za nauku?

Naravno da postoji mogućnost nastavka doktorskih studija na našem ili bilo kom drugom modulu ili studijskom programu. S obzirom da je već upisivanje na master Primenjena genetika vrlo kompetitivno poslednjih godina i da već par generacija svi studenti odbrane u istoj školskoj godini i master rad, deo njih nastavi doktorske studije bilo kod nas ili na program nekog inostranog univerziteta. Da li će njihovo angažovanje kroz projekte i navedene finansijere ako su studenti doktorskih studija modula Genetika biti dalje kroz stipendije ili zapošljavanje, o tome kao što znate ne odlučujemo mi nego navedeni resori preko konkursa. Kompeticija je velika, ali u svakoj generaciji jedan broj naših najboljih studenata se tako angažuje.

 

Da li postoji saradnja sa inostranim institucijama kao i mogućnost izrade master rada u nekoj od tih institucija?

Saradnja postoji, deo master radova je u okviru međunarodnih projekata istraživačkih grupa u kojima se radi. Imali smo par slučajeva da je deo eksperimenata ili rad u celini urađen u nekoj inostranoj instituciji, a napisan i odbranjen ovde. Opet, to nije prednost na upisu već se dogovori nakon upisa i odredi mentor sa Katedre i naravno, rad sprovede kroz sve korake takvog tipa međunarodne mobilnosti studenata.

 

Ko je vaš najuspešniji master student? 

Ne, na ovo pitanje ne mogu da odgovorim. Ima ih puno, neki su sada uspešni doktoranti ili su već doktorirali u prestižnim institucijama kako kod nas tako i u svetu. Neki su mentori koji vode nove generacije master studenata našeg modula.

 

U kojoj meri i gde nastave karijeru u struci i koliko je to vezano za vaš modul?

Pa, većina ostane u struci. Dobar deo u našoj zemlji. Ako neko nije ostvario tokom osnovnih i master studija prosek koji im omogućava da nastave da se bave naukom kroz doktorske studije i angažuju preko naučnih projekata, odluče da rade kao stručni saradnici u dijagnostičkim laboratorijama, obrazovanju, agencijama zaštite sredine, u privredi i slično. Ipak najveći broj nastavi da se bavi naukom, kod nas ili, u inostranoj sredini i svuda je naša “škola” genetike visoko cenjena generacijama.

 

 

prof. Marina Stamenković-Radak,

u ime Katedre za genetiku i evoluciju