Majčinska ljubav u svetu grbavog kita

Iako su grbavi kitovi već opšte poznati po svojoj veličini i težini, oni kriju i mnoštvo drugih zanimljivih karakteristika. Veoma su traženi u kitolovu zbog ideje da se njihova mast koristi kao gorivo. Interesantni su posmatračima kitova zbog pesme – svake sezone mužjaci u horu pevaju, kako bi privukli ženke. Međutim, nema samo muška strana dar za pesmu i priču. Postoji jedan poseban odnos koji je izgrađen zahvaljujući pesmi. Odnos koji se predstavlja naučnim radovima i istraživanjima, a i dalje nije u potpunosti objašnjen. Odnos majke i njenog mladunčeta.


 Majka i mladunče grbavog kita 

 Izvor: https://media.npr.org/assets/img/2017/04/25/whispering-whales-1-737094c2b8f1aaac28bc47183219c85f80bea1a7-s800-c85.webp 

Godišnji put majke i mladunčeta

Kada majka dobije svoje mladunče dolazi do velike promene i povećane potrebe za hranom, kao i za nekim toplijim i sigurnijim mestom. Tada počinje njihova godišnja migracija. Obično idu sa mesta gde postoji manje hrane na mesto sa većom količinom hrane, kao i mesto sa manje predatora. Naučnicima je jako teško da prate godišnju migraciju. Kitovi su ipak akvatični organizmi i  praćenje godišnje migracije je kompleksno. Međutim postoje razni načini praćenja poput snimača zvuka i pokreta koji opet imaju svoje mane, jer posle jednog dana spadnu sa mladunčeta ili majke.  Zašto je toliko važno da se isprati kretanje majke i mladunčeta? Važno je zbog pojave koju istraživači i naučnici nazivaju „prenos energije majka-mladunče“.

Zašto? Vrlo interesantan odgovor se krije iza ovog pitanja. Upravo zato što je majci potrebna velika količina energije tokom migracije. Zato što majka doji tokom celog puta. Energija je potrebna da mladunče raste tokom puta i da preživi. Podaci govore da mladi grbavi kit pri rođenju ima dužinu do pet metara. Beba mesečno narasta od  metar u dužinu. Tokom migracije majka menja svoj pravac kretanja i prilagođava ga bebi kako bi joj uvek bila blizu. Kako je to sve moguće? Kako je moguće da usklade svoja kretanja? Kako je moguće da majka tačno zna kada njeno mladunče ima potrebu za dojenjem?

Komunikacija majke i njenog mladunčeta

Njihova usklađenost i međusobno razumevanje moguće je jedino upotrebom akustičnih signala. Mladunče proizvodi određene zvukove koji podsećaju na škriputanje ili na neku pesmu. Ova pesma mladunčeta se i dalje proučava. Pretpostavlja se da mladunče na ovaj način obaveštava majku o svom položaju i o potrebi za dojenjem.   Mladunče ove zvukove proizvodi veoma tiho, toliko tiho da ti zvukovi predstavljaju intimnu komunikaciju između njega i majke. Ukoliko bi bilo glasnije, moguće je da bi ih spazio predator – kit ubica. Pored kitova ubica mogu da privuku i mužjake, što je i po majku i po mladunče u ovoj situaciji veoma nepovoljno. Majka je već na izmaku snage, a mužjak bi imao želju za parenjem, što bi potpuno poremetilo konekciju između majke i njenog mladunčeta.

Metode istraživanja

Istraživači su postavili oznake, takozvane „TAG-ove”“ na osam novorođenih grbavih kitova, šesnaest majki i jednog mužjaka. Postavili su im oznake u zalivu Eksmut u Zapadnoj Australiji. Istraživači imaju dva cilja:

  1. Kvantifikaciju gde i koliko često mladunci sisaju kako bi bolje shvatili odnos majka-mladunče.

    2. Određivanje kako majka i mladunče održavaju odnos na velikim dubinama i predelima bez svetlosti, sa uključenim rizicima od           predatora ili muške pratnje.

DTAG-ovi su specijalni uređaji visoke rezolucije sa više senzora koji su poslužili za praćenje koje je trajalo veliki broj sati.


Primer funcionisanja DTAG-ova 

Izvor: https://besjournals.onlinelibrary.wiley.com/reader/content/170c46c555e/10.1111/1365-2435.12871/format/pdf/OEBPS/pages/bg3.png 

Rezultati ispitivanja

U toku ispitivanja, vokalizacije između majke i mladunčeta je bilo malo i bila je gotovo nečujna. Takođe primećeno je da potrebu za dojenjem mladunče ne iskazuje zvukom već dodirom, koji je izuzetno jak. Ukoliko naiđe predator i majka i mladunče počnu aktivno da rone, primećeni su akustični signali. Takođe kod dva para majka-mladunče primećena je pratnja. Pridružio se jedan ili više pratioca i dodatno je povećao ukupni nivo aktivnosti.  Vokalizacija je prema različitim srednjim vrednostima (Rauschminderungssystem) RMS-a podeljena na škriputanje i prave tonske zvukove. Prema praćenju otkriveno je da ih skoro sve proizvodi mladunče, a da majka samo reaguje na sve njegove potrebe.

Majčinska ljubav u svetu grbavog kita

Izvor:  https://static.nationalgeographic.rs/Picture/25338/jpeg/bebe_kitova___apucu_svojim_majkama_981635509
 

Izvori: