Let kraljeva
Monarh leptiri (rod Danaus) su jedni od najupečatljivijih leptira širom sveta. Njihova jarko narandžasta krila sa crnim i belim šarama postala su glavna karakteristika ovih vrsta. Osim što očaravaju svojom lepotom, monarh leptiri poznati su i po pečatu svoje migracije — svake godine prelete hiljadu kilometara iz SAD u Meksiko i nazad. Ovaj prirodni fenomen jedan je od najupečatljivijih u životinjskom carstvu, jer obuhvata generacije leptira u održavanju zajedničkog ciklusa. Imaju značajni doprinos u ekosistemima kao oprašivači, ali su i indikatori zdravlja okoline, budući da su njihova staništa pod velikim pritiskom zbog klimatskih promena i ljudskih aktivnosti.
Putanja migracije
https://fox2now.com/wp-content/uploads/sites/14/2024/09/fallmigrationmap.jpg?resize=850,507
Vrste monarh leptira
Vrsta Danaus plexippus spada u familiju Nymphalidae. U rod Danaus ukupno spada svega 12 vrsta, od kojih tri naseljavaju područje Severne Amerike: Danaus gilippus, Danaus eresimus i već spomenuti Danaus plexippus. Jedino su D. plexippus migratorne jedinke. Kako razlikovati ove tri vrste? Oko iskusnog entomologa ih prepoznaje već na prvi pogled, dok se mi ostali možemo pomalo namučiti.
Morfološki izgled ove tri vrste
https://i.pinimg.com/736x/b8/e4/90/b8e49024dbe6c67f521e855a18d95b1e.jpg
Najupečatljivije karakteristike za prepoznavanje D. plexippus:
- njihova krila su jarko narandžasta sa izraženim crnim linijama koje formiraju mrežu, dok se na ivicama krila nalazi niz sitnih belih tačkica
- donja strana prednjih krila je svetlije narandžasta, dok su zadnja krila svetlo smeđa s belim tačkicama
- gusenice monarh leptira su takođe prepoznatljive, sa prugastim telom u kombinaciji crne, bele i žute boje
- često lete u dugačkim, sporim talasima, što ih čini lako uočljivim u prirodi.
Proces migracije
Monarh je jedini leptir za kog se zna da ulazi u dvosmernu migraciju, kao što to čine ptice. Nažalost, oni ne mogu preživeti hladne zime severne klime. Koristeći ekološke znakove, kao što su svetlost i temperatura, putuju na velike udaljenosti. Istraživači još uvek istražuju kako pronalaze svoju lokaciju za zimovanje. Jedna od ideja je da koriste kombinaciju magnetnog polja Zemlje i položaj Sunca.
Monarsi koji u kasno leto i ranu jesen izlaze iz svojih pupa, ili lutki, su biološki i ponašajno drugačiji od onih koji se pojavljuju leti. Kraći dani i hladniji vazduh izazivaju promene. Iako ovi leptiri izgledaju kao odrasle jedinke, neće se pariti niti polagati jaja do sledećeg proleća. Umesto toga, njihova mala tela se pripremaju za naporan let. Lokacije koje monarsi koriste tokom zime imaju posebne karakteristike koje im omogućavaju opstanak, jer obezbeđuju prave uslove za zimovanje. Obližnje drveće, potoci, magla ili oblaci čine složeni prirodni ekosistem koji je zimsko stanište monarha.
Šuma ojamelske jele, Abies religiosa
https://www.treesandshrubsonline.org/site/assets/files/3964/abies-religiosa-3.jpg
Monarsi se okupljaju kako bi ostali topli. Desetine hiljada jedinki mogu se naći okupljene na jednom drvetu. Iako sami leptiri teže manje od jednog grama, desetine hiljada njih ima mnogo veću masu. Drveće jela uglavnom može da podrži leptire koji se skupljaju, ali ponekad se pod tolikom masom grane lome.
Okupljene gomile leptira
Kako se zima završava i dani postaju duži, monarsi postaju aktivniji, počinju da se pare i često se sele na niže lokacije u planinama. Ženke polažu jaja na biljke mlečike koje pronađu prilikom leta. Ubrzo se izležu prve prolećne gusenice i metamorfoziraju u odrasle jedinke. Ovi novonastali potomci leptira, koji su krenuli na jesenje putovanje, ponovo naseljavaju prvobitne domove svojih roditelja. Letnji monarsi žive mnogo kraće od generacije koja prezimljuje; životni vek odraslih je samo tri do pet nedelja u poređenju sa osam ili devet meseci kod odraslih jedinki koje prezimljavaju.
Milioni leptira migriraju svake godine, ali njihov broj se smanjuje. Kako bi ih zaštitio, rezervat leptira El Rosario Monarch u Meksiku proglašen je UNESCO-vom svetskom baštinom 2008. godine. Uprkos ovim naporima, broj monarha i dalje opada. Tokom zime 2019/2020. godine, monarsi su zauzeli samo 2,83 hektara šume. U poređenju sa 6,05 hektara prethodne zime, to je značajan gubitak. Sadnja mlečika takođe je pomogla nastojanjima za očuvanje ovih leptira. To je biljka kojom se hrane gusenice, a koja je toksična za većinu životinja. Gusenice skladište toksine iz biljke u svojim telima što ih čini otrovnim za grabljivice. Potrebna je međunarodna podrška i lokalna akcija kako bi se osiguralo da se ova neverovatna migracija nastavi.
Na ovom linku možete videti interaktivnu mapu migracije: https://cgee-hamline.org/MonarchJV-Migration/
Izvori:
