Kratka cvetna istorija britanskih amblema

Hiljadama godina, biljkama, pre svega cvetnicama, pripisuje se određeno značenje. Sa simbolikom biljaka možemo se sresti još u praistorijsko doba, proučavajući crteže na zidovima pećina na kojima su predstavljeni rituali i plesovi plodnosti sa prikazima crvenog sleza. 

U hebrejskoj religiji, cveće predstavlja odraz osećanja i ljubavi, u arapskoj nevinosti i uzvišenosti, dok je u zapadnoj kulturi Vilijem Šekspir u brojnim svojim delima pridavao amblematsko značenje različitim vrstama, naročito u čuvenom ”Hamletu”.

Florografija (jezik cveća) predstavlja sredstvo kriptološke komunikacije korišćenjem ili rasporedom cveća. Meri Montegi  je jedna od prvih koja je ukorenila florografsku fascinaciju u Evropi 1716. godine.  Mnoge zemlje ili regioni širom sveta odabrali su određenu biljku kao svoj nacionalni amblem, na osnovu verovanja, tradicije ili istorije. Engleska, Severna Irska, Škotska i Vels predstavljeni su respektivno ružom, detelinom, čičkom i narcisom.

Engleska

Tjudorska ruža, izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3f/Tudor_Rose.svg/2048px-Tudor_Rose.svg.png

Simboli Lankasterove, Jorkove i Tjudorske ruže, respektivno, izvor: https://image.shutterstock.com/image-vector/english-rose-emblems-following-war-260nw-9775271.jpg

Možda se ne bismo složili sa stavovima kralja Henrija VIII prema svojim ženama ili sa njegovim impulsivnim odlukama i nezdravim životnim navikama, ali ljubitelji baštovanstva i biljaka bi sa njim sigurno imali mnogo toga zajedničkog kao sa strastvenim ljubiteljem ruža.

Nakon Ratova ruža, njegov otac kralj Henri VII prihvatio je tjudorsku ružu kao nacionalni amblem i kao akt pomirenja i ujedinjenja dve zaraćene strane, sledbenika dinastija Lankaster i Jork. Obeležje Lankastera bila je crvena ruža, a Jorka bela. Tjudorska ruža predstavlja kombinaciju prethodne dve, bele jorkširske ruža u crvenoj lankasterskoj.

Crvena ruža nalazi se na dresovima engleskog ragbi tima, dok se tjudorska danas može videti na uniformama stražara Londonskog tornja i kraljevske garde.

Možemo da predpostavimo koje je vrste Henri VIII mogao gajiti u svojim vrtovima, a neke od njih su : Rosa gallica officinalis, Rosa gallica versicolor, Rosa alba semi-plena, Rosa moschata itd. One se i daje uzgajaju zbog svoje otpornosti, lakoće održavanja, istorijske i medicinske vrednosti, a pre svega lepote. 

 

  1. gallica officinalis je biljka sa mirisnim, svetlogrimiznim kruničnim listićima. Cveta u junu. Ona se smatra za crvenu ružu Lankastera, a  nazivaju je i apotekarskom ružom zbog njene upotrebe u medicini i u pravljenju parfema.
  2. alba semi-plena (bela ruža Jorka) je otporna, mirisna ruža sa belim cvetovima poluzasečenih kruničnih listića. Listovi su sivo-zelene boje. Može rasti i u hladnijim područjima i na manje plodnom zemljištu, te je laka za uzgajanje.

 

Rosa moschata cveta u drugoj polovini jula, može rasti uz zidove kao puzavica i ima prilično bledozelene listove. Cvetovi su beli, mošusnog mirisa. Veoma se dugo koristi uzgoju. 

Rosa “Tyscani” (Old Velvet Rose) je R. gallica sa bordo krunicom, po obodu modroljubičastom do braon. Listovi su tamnozeleni. Gotovo da nema trnja. 

“Maiden’s Blush” je još jedna sorta R. alba sa kremastobelom do bledoroze krunicom. Može rasti u senci, nema mnogo trnova i cveta samo u proleće.

Severna Irska

Detelina, kao nacionalni simbol Severne Irske, izvor:https://cdn.shopify.com/s/files/1/0996/9066/articles/blog_image_1.jpg?v=1461020195

Prema verovanju, Sveti Patrik je koristio detelinu sa trodelnim listom kako bi objasnio pojam Svetog trojstva, tj. kako i Otac, Sin i Sveti duh postoje kao odvojeni elementi istog entiteta. Pretpostavlja se da se mislilo pre svega  na Trifolium dubium ili eventualno na Trifolium repens iz familije Fabaceae. Ove biljke imaju dosta sličnosti  sa drugim biljkama koje odlikuju trodelni listovi i sitni žuti ili beli cvetovi poput Medicago lupulina, T. campestre, T. aureum itd, te lako može doći do grešaka pri determinaciji.

Shamrock, engleski naziv za ovu detelinu, potiče od irske reči seamróg, što znači “mlada detelina”.

 

Škotska

Amblem škotskog čička, izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Thistle_Royal_Badge_of_Scotland.svg

Čičak, kao metafora škotske upornosti i hrabrosti, izvor:https://i.ebayimg.com/images/g/AvQAAOSwx6pYqMjG/s-l300.jpg

Viteški red Order of the Thistle (”Red čička”) osnovan je od strane Džejmsa III 1687. godine. Titulom Viteza čička nagrađuju se pojedinci za izuzetan doprinos Škotskoj. Na čelu Viteškog reda čička je britanski monarh, trenutno kraljica Elizabeta. 

Postoji više legendi kako je baš čičak (”škotska ruža”) postao jedan od simbola Škotske. Jedna od legendi kaže da se 1263. nordijski vladar Hakon iskrcao na obalu Škotske sa svojom vojskom. Želeći da nečujno priđu usnulim Škotima, izuli su cipele. Međutim, naišli su na polje čička i njihovi prodorni krici probudili su škotske vojnike, koji su zahvaljujući ovoj biljci uspeli da pripreme odbranu.

Čičak je dvogodišnja biljka koja cveta krajem leta i početkom jeseni , a može dostići i do 2 metra visine. Listovi su veliki, sa oštrim bodljama pri rubovima. U 2. godini cvetovi dobijaju svetloljubičastu boju. Ne zna se koja je tačno vrsta iz familije Asteraceae i roda Arctium mogla biti čičak iz škotskih legendi, s obzirom na to da je Škotska domovina više vrsta ovog roda. 

 

Vels

Simboli Velsa su praziluk (Allium ampeloprassum) i narcis (Narcissus poeticus).  Prvog marta, na Dan Svetog Dejvida, zaštitnika Velsa, na ulicama se mogu videti žene u tradicionalnim nošnjama, ukrašenim stabljikama praziluka i sa kotaricama punim narcisa.

Velški amblem, sa prazilukom kao dominantnim karakterom prepoznavanja, izvor:https://www.welshguardsreunited.co.uk/uploads/1187420866/gallery_124_2_117855.jpg

Narcis i praziluk, nacionalni simboli Velsa, izvor:https://www.historic-uk.com/wp-content/uploads/2017/01/the-leek-2800×1440.jpg

Zašto su ove biljke postale obeležje Velsa? I ovom slučaju, takođe, postoji nekoliko legendi. Prema jednoj od njih, vojnici iz Velsa nosili su praziluk na svojim šlemovima kako bi se razlikovali od protivnika. Druga legenda kaže da su velški vojnici 1346. odneli pobedu u bici protiv Francuza upravo u poljima praziluka. 

Od 19. veka, narcis je primarni simbol Velsa. Cveta u vreme nacionalnog praznika, a sam velški naziv za narcis (Cenninen Pedr) prevodi se kao ”praziluk Svetog Petra”. Možda su ove koincidencije i atraktivniji izgled biljke doprinele preuzimanju ”dominacije” narcisa nad prazilukom.

Ukrasni štitovi na fasadi Vestminsterske palate, sa simbolima britanskih regija, izvor:https://archives.blog.parliament.uk/wp-content/uploads/sites/4/2021/03/Detail-of-Decorative-Shields-768×294.jpg

Svi ovi simboli mogu se videti u različitim uglovima Vestminsterske palate (kao što je slučaj na dekorativnim štitovima na prethodnoj slici), nastojeći da predstave istoriju, verovanja, vrednosti i identitet britanske države.

Literatura