Kako životinje komuniciraju bojama?

Boje su našle primenu u svim sferama našeg života i svakodnevnice. Prožimaju se na platnima u raznim umetničkim delima, ukrašavaju odevne predmete, a svoju svrhu su pronašle i u različitim poljima nauke, kao i u životinjskom svetu. Kako životinje koriste boje i kako komuniciraju putem njih, saznaćemo u daljem tekstu.

Jedan od najpoznatijih primera obojenosti u životinjskom svetu, kameleon  

Izvor slike:https://static.nationalgeographic.rs/Picture/28324/jpeg/sta_se_dogodi_kada_se_kameleon_pogleda_u_ogledalo_aps_622161104

Šta je i kako obojenost koristi životinjama? 

Obojenosti koje se sreću u životinjskom svetu su mimikrija, aposematska i kriptična obojenost. Sve one predstavljaju vidove antipredatorskog ponašanja, kao takve, obezbeđuju bolje uklapanje u životnu okolinu i imaju manje šanse da budu pojedene ili primećene od strane predatora. Kriptična obojenost je osobina koja omogućava organizmima bolje uklapanje u sredinama koje nastanjuju. Cilj ovakve obojenosti jeste da smanji vidiljivost u odnosu na predatore i poveća šanse za ostanak plenu. S druge strane, aposematska obojenost predstavlja svojevrsni signal upadljivih boja ili morfoloških strukura, kojima plen šalje predatoru poruku da je opasan i neukusan za jelo. Mimikrija je biološki fenomen kojim organizmi imitiraju opasne vrste i na taj način osiguravaju svoj opstanak. Imitacija ne obuhvata samo morfološke strukutre, kao što su na primer određene šare ili posebne dlake sa toksičnom funkcijom, nego i zvučne i mirisne signale, čak i ponašanje. 

Da li su mimikrija i kriptičnost sinonimi?

Često se u mnogim literaturama poistovećuje isto značenje pojmova mimikrije i kriptične obojenosti. Razlika između ova dva prirodna fenomena  jeste u tome da se vrste putem kriptičnosti  stapaju u okolinu i na taj način skrivaju od svojih neprijatelja. Sa druge strane mimikrija zapravo ističe vizuelne i druge signale kako bi zavarale predatora. Eksperimentalnim putem je dokazano da obojenosti obezbeđuju svojim nosiocima bolje preživljavanje, a samim time i bolje šanse da ostave potomstvo. Jedan od takvih eksperimenata je postavka u kojoj su istraživači napravili dva modela žaba od gline. Jedan model je predstavljao neotrovnu vrstu i kao takva, obojena je neutralnim bojama, a drugi model je predstavljao otrovnu vrstu sa jarkim i upadljivim bojama. Isti su bili izloženi predatorma i na osnovu tragova ugriza, koji su bili u većem broju na neotrovnom modelu, izveden je zaključak da će predatori pre napasti plen sa manje upadljivim bojama. Razlog ovome je taj što predator zna da je plen sa istaknutim bojama neukusan, a i opasan, pa zato nema razloga da ulaže energiju na lov ovakvog plena. Međutim, ono što treba istaći jeste da predatori ne mogu odmah znati koji je plen opasan, a koji neukusan. Ove informacije dobijaju vremenom kroz učenje, procesom kroz koji, između ostalog, raspoređuju i ulažu svoju energiju na ono što će im doneti koristi u ishrani.

Mimikrija Micrurus sp. ( desno, otrovnica) i Lampropeltis sp. ( levo, neotrovnica )

Izvor slike: http://relivearth.com/wp-content/uploads/2012/05/milk-coral.jpg

 Majstor kamuflaže Goniaeae sp. 

Izvor slike:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/af/Gumleaf_grasshopper.jpg

Da li obojenosti uvek štite samo adulte?

Zaštitne obojenosti ne moraju uvek i striktno da budu u funkciji preživljavanja jedinke. One mogu biti vezane za juvenilne faze životnog ciklusa sa ulogom što boljeg očuvanja potomstva. Neke životinje koriste zvučne signale kao vid odbrane od svojih neprijatelja. Pa tako, mlade zemne kukumavke Athene cunicularia imitiraju oglašavanje zvečarki. 

Kako se ove vrste gnezde na zemljištu, gradeći rupe ili jazbine, njihovi mladi bivaju dosta ranjivi svojim predatorima, kao što su kojoti i lisice. Da bi se zaštitile, ispuštaju zvučne signale identične onim koje ispuštaju zvečarke.  Ova strategija je jako efikasna, jer većina životinja ima urođeni strah od zmija, a pritom se razvijala unazad generacijama, kako bi zaštitile svoja gnezda. Interesantan primer mimikrije možemo pronaći u svetu geparda. Njihovi mladunci se vizuelno razlikuju od odraslih jedinki,kako bi se zaštitili od potencijalnih predatora. Njihovo krzno, posebno u prvim nedeljama života, je tamno, dok je krzno na leđima svetlo. Na ovaj način, u velikoj meri podsećaju na jazavca medojeda Meliivoria capensis. Iako je možda naziv simpatičan, ova vrsta je agresivne prirode i neretko stupa u borbe sa životinjama koje su višestruko veće od njih samih, kao što su na primer, lavovi. 

 Predatori često mešaju mladunce geparda i jazavca medojeda

Izvori slika:https://djole.dog/wp-content/uploads/2020/01/prvi_koraci_geprda2.jpg

https://mojtv.hr//images/d4a5b631-06a5-4f3b-8c48-ef98ceea0235.jpg

Do kojih grupa organizama je evoluirala kamuflaža? 

Kriptična obojenost je evoluirala ne samo u modelu predator-plen, nego i u drugim grupama životinja, kao što su ektoparaziti. U ovom sistemu, postavljene su studije koje za cilj imaju praćenje do kog nivoa je ova grupa organizama uspela da prilagodi svoju kriptičnost, kako ne bi bila detektovana od stane domaćina. 

Pa tako, u studijama koje je sprovela grupa istraživača na Univerzitetu u Juti, testirala je razvoj kriptičnosti ptičije pernate vaši u skladu sa bojom pera domaćina, kako bi izbegle da budu uočene tokom procesa čišćenja perja. Ove vaši su praćene na glavenom regionu i perju ptica. Upravo one, s obzirom na pristupačnost prilikom ćišćenja, a i pod vizuelnim okvirom domaćina, pokazuju specijalizacije u obliku tela i ponašanju prilikom skrivanja u perju kako bi preživele. Ovaj tip vaši nema poseban afinitet prema mikrostaništu, za razliku od nekih drugih koje odlikuje adaptacija u pogledu veće zapremine i sporije pokretljivosti.  Stoga one nastanjuju delove tela kojima ptica nema pristup tokom čišćenja, a to su perja glave i vrata. Karakteristično mikrostanište im pruža sigurnost i zaštitu, ali ne u potpunosti, jer ptice ove vaši kontrolišu češanjem pomoću kandži. Kroz niz obavljenih testova je  pokazano da vaši koje nastanjuju veću površinu tela imaju veću podudarnu obojenost sa bojom perja i manje su veličine. Vaši glave i vrata pokazuju, s druge strane, da više odudaraju od pozadinske boje i veće su veličine. 

Čišćenje od vaši kao selekcija po obojenosti

Izvor: https://unews.utah.edu/feather-lice/

Vaši suprotne boje od perja su više uočljivije

Izvor: https://unews.utah.edu/feather-lice/ 

Aposematizam kao strategija odbrane

Aposematska ili upozoravajuća obojenost ističe jarke boje, šablone šara, upadljive morfološke strukture, kao i zvučne i mirisne signale. Sve ove karakteristične upadljivosti prenose poruku upozorenja predatoru da je plen otrovan ili neukusan. U okviru ove obojenosti, razilikuju se obrasci boja i oblika šara koje nose različite poruke upozorenja. Kod bubamara i tvorova, na primer, aposematizam je u funkciji upozorenja da je kontakt sa njima neprijatan ili da su neukusni za jelo. Neke druge vrste ističu da su otrovne, kao što je to slučaj sa crnom udovicom Latrodectus mactans ili naduvanom ribom (familija Tetraodontidae). Još jedna razlika koja nose ova dva upozorenja se ogleda u efektu koji ostavljaju na predatora. U prvom opisanom primeru, aposematizam nema opasnih posledica po život, dok u drugom slučaju, interakcija sa ovakvim organizmima može imati fatalan ishod. Međutim, upozoravajuća obojenost nije samo vezana za životnjiski svet. Detektovana je i u biljnom carstvu. Spektar boja koje biljke koriste da bi označile da su otrovne i ne toliko ukusne za jelo, su žuta, crvena, narandžasta, crna, bela ili kombinacija ovih boja. Obično, trnovite i bodljikave biljke ili one koje nose trnolike strukture po sebi, pokazuju ovaj vid obojenosti. Takođe, pronađene su i primerci imitacije aposematizma drugih biljaka ili životinja. Neke vrste orhideja, kao što su Ophrys apifera, kopiraju izgled pčela, u cilju efikasnije polinacije. Kako to izvode? Donja usna ovih orhideja, za razliku od drugih, je živopisno obojena i dlakava, što podseća na abdomen pčela. Trutovi privučeni time sleću na orhideju, misleći da je u pitanju pčela. Prilikom sletanja, dolazi do kontakta sa ženskim delovima cveta koji nose lepljive paketiće polena. I na taj način se oni zadržavaju na telu insekta koji dalje rasejava polen i tako pomaže u razmnožavanju ovih orhideja.  

orhideja Ophrys apifera

izvor: https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:647746-1 

familija otrovnih žaba, Dendrobatidae

izvor: https://amphibiaweb.org/lists/Dendrobatidae.shtml

Izvori: 

• https://link.springer.com/chapter/10.1007/978-3-540-89230-4_10  
• https://www.journals.uchicago.edu/doi/full/10.1086/656269
• Literatura – Ponašanje životinja, Sofija Pavković Lučić, Jelena Trajković, Beograd, 2018