Izolovane plastične čestice iz ljudske krvi
Opšte je poznato da je plastika jedan od najvećih zagađivača današnjice. Ona se može detektovati svugde: na dnu okeana, u zemljištu, vazduhu, digestivnom traktu raznih organizama, ali i u ljudskoj krvi. Posebnim metodama je otkriveno prisustvo četiri polimera koja ulaze u njen sastav: polietilen tereftalat, polietilen, polimeri stirena i poli(metil metakrilata).
Mikroplatika u krvi
Izvor slike: https://absolute-health.org/en/blog/post/microplastic.html
Krv čini oko 7% telesne težine kod ljudi. Predstavlja transportni put gasova, prvenstveno kiseonika i hranljivih materija do drugih tkiva i organa. S obzirom da se i plastične česice mogu pronaći u krvi, njihova sudbina zavisi od toga da li se one mogu eliminisati bubrežnom filtracijom ili izlučivanjem žuči, ili se eventualno deponuju u jetri, slezini ili u drugim organima preko fenestriranih i sinusoidnih kapilara. Takođe, veličina, hemijska struktura i naelektrisanje čestica određuju njihovu interakciju sa biološkim sistemima.
Plastika nam je sada i u krvi
Izvor slike: https://commonseas.com/blood-type-plastic
Uticaj plastike na ljudsko zdravlje
Rizici po ljudsko zdravlje od plastike proizilaze iz nekoliko toksičnih materija koje luči plastika. Među njima su najznačajniji bisfenol A i ftalati. Veliki deo ovih materija dolazi u kontaktu sa hranom i tako se unosi u ljudski organizam. Kako se nalazi u raznim studijama, bisfenol A je povezan sa brojnim zdravstvenim problemima kao što su smanjena proizvodnja semene tečnosti, ubrzano polno sazrevanje, brze promene u imunološkom sistemu, dijabetes tip-2, gojaznost, kardiovaskularni poremećaji itd. Neke studije su takođe utvrdile da povećava rizik od raka dojke, prostate, itd. Kod žena može dovesti do hiperplazije endometrijuma, ponavljajućih pobačaja, steriliteta i sindroma policističnih jajnika.
Bisfenol A, hemijska struktura
Izvor slike: https://bs.wikipedia.org/wiki/Bisfenol_A
Mišljenje ekotoksikologa
Poznati ekotoksikolog profesor D. Vetak je izjavio da ga najviše brine to što su deca i bebe podložniji uticaju hemikalija i plastičnih čestica. Nedavno istraživanje je pokazalo da se mikroplastika može zakačiti za spoljne membrane crvenih krvnih zrnaca i može ograničiti njihovu sposobnost transporta kiseonika. Čestice su nađene i u placentama trudnica, a u eksperimentima sa pacovima je dokazano da brzo prolaze kroz pluća, srce, mozak i druge organe fetusa. Džo Rojl, osnivač dobrotvorne organizacije Common Seas, smatra da će se do 2040. godine proizvodnja plastike udvostručiti. Izjavila je, takođe, da imamo pravo da znamo šta plastika radi našim telima i zbog toga, mnoga istraživanja su finansirana od organizacije na čijem je čelu ona. Ono što je poruka svih intervjuisanih naučnika jeste da je urgentno sprovođenje dodatnih studija o potencijalnoj štetnosti mikro- i nanoplastike, jer je njihova proizvodnja i prisutnost sve veća.
Mikroplastika
Izvor slike: https://www.theseacleaners.org/news/microplastics-in-human-blood-and-lungs-the-urgent-need-for-scientific-research/
Zaključak
Merenjem plastičnih čestica kao masenih koncentracija u krvi, postavljena je hipoteza da izlaganje ljudi plastičnim česticama dovodi do apsorpcije nekih polimera u krvotok. Ovo ukazuje da bar neke od plastičnih čestica sa kojima su ljudi u svakodnevnom kontaktu mogu biti potencijalno opasne i da je stopa eliminacije preko npr. bubrega ili prenos u organe i taloženje u njima sporiji od brzine apsorpcije u krv. Ono što je i dalje nepoznato jeste da li su plastične čestice prisutne u plazmi ili ih nose specifični tipovi ćelija. Takođe, ako plastične čestice prisutne u krvotoku zaista prenose imune ćelije, postavlja se i pitanje da li takva izloženost potencijalno može uticati na imunološku regulaciju.
Pronalazak mikroplastike u krvi
Izvor slike: https://www.civilsdaily.com/news/detecting-microplastics-in-human-blood/
Izvori:
