Golubovi – pismonoše, vojnici i špijuni

Da li ste znali da su u antičkoj Grčkoj golubovi donosili rezultate Olimpijskih igara ili da su ih glasnici u Mesopotamiji koristili kako bi upozorili na pretnje? Sposobnost navigacije, zbog koje mogu uspešno da se vrate u svoj dom udaljen hiljadama kilometara, učinila je ove ptice nezamenjivim u prenošenju poruka, čak i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Kako i zašto su golubovi postali srž ratne komunikacije, neka su od pitanja na koja ćemo vam dati odgovor.

Golubovi i faraoni

Ove ptice vode poreklo iz Evrope, Severne Afrike i Azije. Sposobni su da pređu i preko 1000 km dnevno putujući brzinom od 140 km na sat.

Praksa njihovog pripitomljavanja datira još od vremena antičkih civilizacija. Tokom vladavine akadskog kralja Sargona, glasnici u Mesopotamiji su sa sobom nosili golubove trenirane da se, u slučaju presretanja, vrate u palatu sa porukom upozorenja. U starom Egiptu, puštani su sa brodova kako bi najavili dolazak važnih putnika ili uspon novog faraona. Podizane su im kamene kule nazvane kolumbarijumi, preteče današnjih golubarnika. Termin potiče od latinske reči columba (golub) i sufiksa –arium (mesto), pa i njegov bukvalni prevod znači golubija kuća.

Mozaik egipatskog kolumbarijuma za uzgoj golubova

Izvor: https://www.worldhistory.org/uploads/images/19114.jpg

Jedan od najstarijih zapisa o golubovima pismonošama potiče iz antičke Grčke, kada su korišćeni za dostavljanje rezultata Olimpijskih igara. Posedovanje ovih ptica bio je znak bogatstva i visokog statusa.

Veliki osvajači, poput Hanibala i Džingis-kana, takođe su koristili golubove kao komunikacionu mrežu. U poređenju sa drugim sredstvima komunikacije na daljinu, kao što su dim, bubnjevi i glasnici, golubovi pismonoše su pružali privatniji i diskretniji način prenosa poruka. Sve do otkrića telegrafa, ostali su i najbrža forma kurirske službe.

Golubija pošta u Srbiji

Izvor: https://pigeons-of-war.com/wp-content/uploads/2022/12/fi52qd0wqaeh5yu.jpg?strip=info&w=1500

Kako se golub vraća kući?

Sunčani kompas

Neki naučnici su smatrali da golubovi koriste položaj Sunca kako bi odredili pravac letenja. Istraživanja su pokazala da, kada su golubovima veštački izmenjeni unutrašnji satovi (osećaj o dobu dana, najčešće na osnovu dnevne svetlosti), pravac i smer njihovog kretanja su se promenili u skladu sa novom percepcijom položaja Sunca.

Međutim, njihova sposobnost navigacije ne bazira se samo na ovom „solarnom kompasu”. Štaviše, ispostavilo se da čulo vida ne igra presudnu ulogu u potrazi za kućom. U eksperimentima u kojima je golubovima bilo potpuno zamućeno vidno polje, ptice su se još uvek uspešno vraćale na odredište.

Magnet za ptice

Fascinantna karakteristika koju golubovi dele sa pticama selicama — magnetorecepcija, omogućava im da osete Zemljino magnetno polje. Čini se da tajna ove sposobnosti leži u kvantnoj mehanici.

Naučnici predlažu da je za magnetorecepciju ključan protein kriptohrom, koji se nalazi u njihovim očima. Kriptohrom apsorbuje svetlost koja pobuđuje tzv. radikalni par elektrona i dovodi ih u stanje „kvantne zamršenosti”. Ma koliko udaljeni, ovi elektroni ostaju povezani („zamršeni”), tako da utiču jedan drugom na spinove. Pod uticajem snage i ugla orijentacije magnetnog polja spinovi pobuđenih elektronskih parova se menjaju. To omogućava pticama da vizualizuju pravac kojim treba da se kreću.

Pretpostavlja se da, pored kriptohroma, golubovi za percepciju magnetnog polja koriste i magnetit, oksid gvožđa prisutan u njihovom kljunu.

Mapa mirisa

Postoji i teorija koja navodi čulo mirisa kao presudan faktor za povratak kući. Otkriveno je da golubovi prepoznaju organska jedinjenja koja se prenose vazduhom u okolini golubarnika (mirise drveća, mora, industrijskih procesa) čime prave mentalnu mapu svog doma i puta koji vodi do njega.

Još uvek ne postoji jedinstveno rešenje za zagonetku golubovog povratka kući. Odgovor verovatno leži u kombinaciji pomenutih osobina. Vreme će pokazati da li će nam nova istraživanja dostaviti ključ za otkrivanje njegovih tajni.

Golubove ratne priče

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata, vojnoobaveštajne agencije su se služile različitim metodama kako bi osigurale neometano prenošenje ključnih informacija. Signali radio prijemnika su bili skloni presretanju, a terenski telefoni podložni sabotaži. Za vojne jedinice na neprijateljskoj teritoriji, komunikacija je bila pitanje života i smrti. U cilju zaobilaženja ovih rizika, razvijene su razne tehnike špijunaže. Poruke su bile prenošene u svakodnevnim predmetima, a poverljive informacije su pisane nevidljivim mastilom ili skrivene u vidu „mikrotačaka” (slike sa poverljivim informacijama kompresovane do mikroskopskih veličina i sakrivene u tačkama u tekstu). Ipak, među najpouzdanijim alatkama ratne komunikacije, našli su se — golubovi. Njihova sposobnost navođenja, koja im omogućava da se vrate u svoj dom udaljen hiljadama kilometara, učinila ih je idealnim oblikom razmene poruka.

Životinje su od davnina predstavljale značajan adut u ratovima. Uloga golubova u donošenju poruka bila je presudna kada su komunikacione žice oštećene ili presečene. U tu svrhu korišćena je specijalna rasa golubova – trkački homer. Oni su veštački selektovani za trke zbog izuzetne brzine i sposobnosti navigacije.

Vojnici bi, za nogu ptice, pričvrstili tubicu sa porukom i pustili je u nebo. Neretko su na njih stavljane i kamere, kako bi se dobio pregled neprijateljske teritorije. Obučavani su da preleću velike distance, čak i u najtežim vremenskim uslovima. Na svom putu, često su bili meta jastrebova, koje bi slale neprijateljske jedinice.

Golub pismonoša sa porukom oko noge

Izvor: https://daily.jstor.org/wp-content/uploads/2021/07/how_pigeons_helped_fight_world_war_i_1050x700.jpg

Godine 1943. uvedena je Dikinova medalja, nagrada za ratne heroje životinjskog sveta. Prvi dobitnik Dikinove medalje bila je golubica Vinki, član posade britanskog vojnog bombardera.

Pas i golub pismonoša korišćeni u ratu

Izvor: https://media.iwm.org.uk/ciim5/40/500/large_000000.jpg

Dok ljudi danas golubove vide kao svakodnevnu urbanu pojavu, jasno je da su, zahvaljujući svojim sposobnostima, od davnina bili značajan deo ljudskih života. 

Video:

Izvori:

• Birds of Prey vs. Pigeons of War. (2022, July 29). Pigeons of War. https://pigeons-of-war.com/2022/07/29/birds-of-prey-vs-pigeons-of-war/
• Biro, D., Freeman, R., Meade, J., Roberts, S., & Guilford, T. (2007). Pigeons combine compass and landmark guidance in familiar route navigation. Proceedings of the National Academy of Sciences, 104(18), 7471–7476.
• Gagliardo, A., IoalèP., Savini, M., & Wild, J. M. (2006). Having the nerve to home: trigeminal magnetoreceptor versusolfactory mediation of homing in pigeons. Journal of Experimental Biology, 209(15), 2888–2892.
• Johnson, B. (n.d.). The Dickin Medal. Historic UK. https://www.historic-uk.com/HistoryUK/HistoryofBritain/The-Dickin-Medal/
• Walcott, Charles & Gould, James & Kirschvink, J. (1979). Pigeons Have Magnets. Science (New York, N.Y.). 205. 1027-9.
• Wiltschko, R., Nohr, D., & Wiltschko, W. (1981). Pigeons with a deficient sun compass use the magnetic compass. Science, 214(4518), 343–345.