Ekstremum kompeticije: Ciklidi
Na afričkom kontinentu, na više od tri hiljade kilometara udaljenosti od naše svakodnevice, nalaze se čudesni ekosistemi velikih jezera istočne Afrike – jezera Tanganjika, Malavi, Viktorija, Albert i druga. „Pojedi ili budi pojeden” je jedno od osnovnih pravila u ovim vodenim ekosistemima. Od davnina postoje ova drevna jezera koja cvetaju životom, okićena kompeticijom i konstantnom borbom za prevlast različitih vrsta. Neverovatno izražen stepen specijacije i broj endemskih vrsta ogleda se pre svega u povoljnom, ali istovremeno i neprijateljskom ekosistemu sa ekstremno visokim nivoom kompeticije i koevolucije predatora i njihovog plena, koji podstiče evolucione mehanizme da dođu do svog punog izražaja.
Raznolikost afričkih ciklida
Izvor slike: https://www.researchgate.net/profile/Ole-Seehausen/publication/265845343/fig
Šta je posebno kod afričkih velikih jezera?
Prvo pitanje koje se postavlja kada pričamo o visokoj stopi evolutivne adaptacije u afričkim velikim jezerima jeste – odakle potiče ta adaptacija? Zašto je ona ovde toliko izražena?
Odgovor na ovo pitanje podrazumeva više faktora. Afrička velika jezera su manja od američkih, ali ih odlikuje znatno veći broj vrsta, prvenstveno endemskih. Upravo izolovanost svakog jezera pojedinačno i celog regiona uopšteno dovela je do nastajanja velikog broja endemskih vrsta unutar ovih jezera, kao i niza konvergentnih evolutivnih adaptacija kod vrsta koje su se odvojile pre mnogo vremena.
Većinu jezera odlikuje sezonska stratifikacija, dok vetrovi predstavljaju presudni faktor za određivanje godišnjeg ciklusa hlađenja i mešanja. Takođe, jezera Tanganjika, Malavi i Kivu su izraženo stratifikovana.
O ciklidima (Ordo Cichliformes)
Ciklidi su najdominantnija grupa košljoriba koja naseljava afrička velika jezera, sa nešto više od dve hiljade različitih vrsta, koje su neretko isključivo endemske za određena jezera, tj. njihove prirodne ekološke niše se mogu naći nekada samo u jednom jezeru. Ciklidi su evolutivnom radijacijom zauzeli mnoge niše i praktično svaki vid hrane u jezeru koristi neka usko specijalizovana vrsta ciklida.
Upravo ova pojava različitog naseljavanja niša i drugačije ishrane među različitim vrstama je ključna kada govorimo o balansu nastanka i nestanka vrsta – ove dve pojave predstavljaju srž opstanka enormnog broja različitih vrsta koje su morfološki vrlo slične.
Tropheus sp. limespot (Murago)
Najnovija geološka istraživanja su pokazala da je jezero Viktorija bilo potpuno suvo do pre nekih 12400 godina. Ova informacija predstavlja zagonetku kada u kontekst ubacimo preko 500 vrsta ciklida koje obitavaju unutar ovog jezera. Postoji nekoliko hipoteza kako se ovakav stepen specijacije i evolutivne radijacije odigrao za ovako kratko vreme, a najprihvaćeniji je model seksualne selekcije ciklida. Naime, ciklidi poseduju veoma izražen nivo simpatričke specijacije koji se bazira pre svega na preferenci ženke ciklida kada je u pitanju obojenost njenog partnera. Ciklidi poseduju tri pigmenta retine koji imaju najveću senzitivnost na plavu ili na crvenu i žutu boju. Mužjaci ciklida su najčešće obojeni upravo ovim bojama. Važno je napomenuti da prilikom ovih procesa paralelno postoji i negativna selekcija – naime, najintenzivnije obojeni mužjaci možda jesu seksualno najprivlačniji, ali neće činiti najuspešniju grupu unutar vrste, jer i predatori mogu da vide izrazitu obojenost njihovog tela, čineći ih lakšim obrokom u poređenju sa kriptički obojenim ribama.
Taksonomija ciklida je izraženo problematična i predstavlja kamen spoticanja, prvenstveno usled izrazite sličnosti velikog broja vrsta. Danas, svi pripadnici nekadašnje familije Cichlidae u okviru reda Perciformes se svrstavaju u svoj sopstveni red – Cichliformes, na osnovu zajedničkih morfoloških karakteristika.
Svakodnevna borba za goli život riba u ovim jezerima – ciklida, dovela je do najrazličitijih adaptacija kako na relaciji predator – plen, tako i prilikom kompeticije unutar ekološke niše. Možemo pronaći najrazličitije primere – od nošenja fertilizovanih jaja u usnoj duplji riba i ispuštanju određenog broja istih kako bi se izbegao potencijalni predator, pa do produžene vilice kod riba koje se specifično hrane puževima i rakovima u jezeru.
Vidimo da su rezultati procesa specijacije i mehanizmi koji omogućavaju veće šanse za preživljavanje i/ili razmnožavanje jedno prirodno blago ovog regiona. Danas, mnoge vrste ciklida su izrazito ugrožene usled zagađenja njihovih ekoloških staništa i često ne izostaje buran odgovor po pitanju broja jedinki u populaciji prilikom promene uslova unutar njihovog staništa.
Izvor slike: https://cichlidshire.com/cdn/shop/files/ob-cichlid-page.jpg?v=1695616897
Izvori:
- https://www.annualreviews.org/doi/abs/10.1146/annurev-ecolsys-120213-091804
- https://www.pnas.org/doi/abs/10.1073/pnas.0802343105
- https://link.springer.com/article/10.1007/BF00698196
- https://www.cell.com/trends/ecology-evolution/fulltext/S0169-5347(97)01239-1
- https://www.science.org/doi/abs/10.1126/science.1224818
- Miloš Kalezić, Ljiljana Tomović – Hordati, NNK Internacional, Beograd, 2007.
