Dobar san — pola zdravlja
U zdravlje, kao stanje fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, možemo ulagati zdravom ishranom, fizičkom aktivnošću, dobrom higijenom, odlascima lekaru… Iako dobro poznat, mada ponekad zaboravljen, važan faktor koji utiče na sveopšte zdravlje organizma jeste i dobar san. Savremeni, ubrzani način života u značajnoj meri doprineo je situaciji u kojoj nedostatak spavanja kod čoveka predstavlja vrlo učestalu pojavu. U poslednje vreme, nauka dolazi do sve značajnijih otkrića o tome kako nedovoljna količina kvalitetnog sna utiče na različite funkcije organizma.
Spavanje je prirodno stanje umanjene budnosti i sniženog reagovanja na spoljašnje draži
Izvor: https://www.goodnet.org/photos/620×0/32375_hd.jpg
Na početku…
Poznato je da spavanje predstavlja vitalnu biološku funkciju, a šta se to događa kada organizam duže vreme pati od nesanice, zainteresovalo je naučnike još krajem 19. veka. Ruska naučnica, Mari D. Manasein, bila je jedna od prvih koja je izvodila eksperimentalna istraživanja u ovoj oblasti. Ona je eksperimente vršila na štencima koji nisu smeli da miruju, ali su bili redovno hranjeni. Došla je do zapanjujućih rezultata — štenci mogu da izdrže bez hrane i do 25 dana, ali bez spavanja mogu da izdrže svega 4-5 dana. Kod starijih jedinki otpornost na ove faktore je nešto veća, ali posledice su očigledne. Smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, slabost i pad telesne temperature neki su od efekata manjka sna, ali najveće promene zapažene su na mozgu. Ova saznanja povukla su i druge naučnike da se okrenu ovoj temi. Italijanski istraživač, Lamberto Dadi, objavio je histopatološke analize mozga tri psa, na kojima je radio eksperimente. Prvi pas se nije hranio i spavao je pomalo, dok su druga dva imala normalnu ishranu, ali uopšte nisu spavali. Eksperimentom je zaključio da je prvi pas mogao duže da preživi. Nakon histološkog bojenja uočio je da su najznačajnije promene zabeležene u spinalnim ganglijama, malom mozgu i cerebralnom korteksu, dok su kičmena moždina i kičmeno stablo ostali nepromenjeni. U spinalnim ganglijama, na primer, primećuje se da su normalne ćelije pomešane sa izmenjenim, dok su kod cerebralnog korteksa izmenjene ćelije grupisane u klastere.
Cerebralni korteks – veliki deo mozga zahvaćen promenama pri nedostatku spavanja
Izvor: https://neuroscientificallychallenged.com/files/images/cerebral-cortex.jpg?ezimgfmt=ngcb1/notWebP
Srce želi san
Potvrđeno je da nenaspavanost povećava rizik od određenih bolesti. Prve na toj listi su kardiovaskularne bolesti. Istraživanje na ovu temu, koje je sproveo Američki koledž kardiologije, rađeno je na skoro 4000 zaposlenih u jednoj banci. Dve trećine učesnika eksperimenta činili su muškarci, a jednu trećinu žene, pri čemu je prosečan broj godina bio 46 i niko od učesnika nije imao kardiovaskularne bolesti. Oni su podeljeni u četiri grupe, na osnovu prosečnog broja sati koje provode spavajući. U prvoj grupi, prosečan broj sati sna je bio ispod 6, u drugoj od 6 do 7, u trećoj od 7 do 8, a u četvrtoj preko 8 sati. Bili su u obavezi da nose aktigraf, mali uređaj koji meri aktivnost, a u ovom slučaju, merio je spavanje u periodu od 7 dana. Nakon nedelju dana, učesnici su odradili pregled koji je podrazumevao 3D ultrazvuk srca i skener srca. Rezultati su ukazali na to da učesnici koji su spavali manje od 6 sati imaju 27% veću šansu da obole od ateroskleroze, uz napomenu da je u obzir uzet i individualni faktor rizika od srčanih oboljenja. Pomenuto je da se razmatrao i kvalitet sna, to jest, da li se i koliko puta osoba budila i koliko se pomerala tokom noći, jer i taj faktor bitno utiče na celokupan ishod.
Ateroskleroza – vaskularna bolest
Izvor: https://share-cdn-prod.azureedge.net/wp-content/uploads/2015/08/blood-vein-740×493.jpg.webp
Gojaznost je povezana sa (ne)spavanjem?
Endokrini sistem je takođe pogođen nesanicom, a to može imati uticaj na telesnu težinu, tačnije, na njen porast. Mnogi hormoni koji posredno utiču na kilažu podležu promenama u svojoj sekreciji kada ne dobijamo dovoljno odmora. Kortizol, hormon koji se aktivira u odgovoru na stres, luči se u većoj meri kada smo nenaspavani, a on stvara osećaj gladi i povećanog apetita. Dva ključna hormona su leptin i grelin. Leptin je hormon koji nam stavlja do znanja kada da prestanemo sa unosom hrane, to jest, stvara nam osećaj sitosti. Usled nedovoljne količine sna on se sve manje luči. S druge srane, grelin koji nam, kao i kortizol, povećava apetit, luči se sve više. Na sve to, napominje se da celokupan metabolizam funkcioniše sporije, što dodatno utiče na ovu povezanost.
Leptin i grelin – hormoni sitosti i gladi
Mentalni eksperiment
Ako se vratimo priči o zdravlju, i osvrnemo se na mentalno zdravlje, videćemo da nedostatak spavanja i na taj aspekt ostavlja posledice. San je važan za svako starosno doba, a eksperiment koji su Peter Franzen i Erika Forbes, sa Univerziteta u Pitsburgu, odradili na 35 tinejdžera, uzrasta od 11 do 15 godina, dao je znatan uvid u ponašanje ove starosne grupe. Glavni zaključak ovog istraživanja bio je da nesanica znatno utiče na putamen. Putamen je deo mozga koji ima značajnu ulogu u učenju i ponašanju. Faktor koji su ispitivali bilo je učenje povezano sa dobijanjem nagrade. Kada su učesnici bili nenaspavani, primetio se negativan uticaj na njihov putamen, pa oni nisu bili zainteresovani za odrađivanje zadatka u cilju osvajanja nagrade. Pored toga, primećeno je i opšte neraspoloženje kod učesnika koji su manje spavali.
Putamen (obojen plavom bojom) – deo mozga sa značajnom ulogom u učenju
Izvor: http://what-when-how.com/wp-content/uploads/2012/04/tmp148_thumb.jpg
Statistika kaže da provodimo jednu trećinu svog života spavajući, a kada pogledamo za šta je sve san potreban, možda drugačije ne bi ni moglo. Treba pomoći sopstvenom organizmu i povesti više računa o tome kada ležemo i koliko spavamo, a on će nam sigurno dobrim vratiti.
Izvori:
- Bentivoglio M, Grassi-Zucconi G. The pioneering experimental studies on sleep deprivation. Sleep. 1997 Jul;20(7):570-6. doi: 10.1093/sleep/20.7.570. PMID: 9322273.
- Fernando Domínguez, Valentín Fuster, Juan Miguel Fernández-Alvira, Leticia Fernández-Friera, Beatriz López-Melgar, Ruth Blanco-Rojo, Antonio Fernández-Ortiz, Pablo García-Pavía, Javier Sanz, José M. Mendiguren, Borja Ibañez, Héctor Bueno, Enrique Lara-Pezzi, José M. Ordovás. Association of Sleep Duration and Quality With Subclinical Atherosclerosis, Journal of the American College of Cardiology
- American College of Neuropsychopharmacology. “Lack of sleep could cause mood disorders in teens.” ScienceDaily. ScienceDaily, 6 December 2017. <www.sciencedaily.com/releases/2017/12/171206090624.htm>.
- Angela Spivey ”Lose Sleep, Gain Weight: Another Piece of the Obesity Puzzle”. Published by Environmental Health Perspectives, 1 January 2010. https://ehp.niehs.nih.gov/doi/full/10.1289/ehp.118-a28#
