Dan laboratorijskih životinja

Poslednjih nekoliko decenija, svedoci smo enormnog napretka u razvoju biologije, farmacije i medicine. Najnovija naučna dostignuća svakodnevno pomeraju granice, rušeći temelje do skoro neprikosnovenih zakonitosti i postulata. Neprestanim otkrićima i eksperimentalnim dokazima, nauka postaje bogatija za jedno rešenje ili hiljadu novih problema i pitanja, dok linija između nemogućeg i realnog postaje tanja i dosežnija.

Da li ste se, međutim, ikada zapitali kome dugujemo zahvalnost za sprovođenje tih revolucionarnih naučnih istraživanja i dolaženje do nesvakidašnjih i studioznih otkrovenja? Ukoliko posmatramo iz perspektive “običnog” čoveka, da li ste nekada razmišljali ko nam je omogućio primenu medikamenata koji su potpuno pouzdani i bezbedni za konzumaciju, ili podvrgavanje određenoj medicinskoj terapiji bez straha od neželjenih posledica po naše zdravlje? Ukoliko nikada do sada niste razmišljali na ovakav način, današnji dan je prava prilika za to.

 

Skulptura miša posvećena laboratorijskim životinjama, Novosibirsk, Rusija

 

Ogroman broj naučnih studija bio bi potpuno nezamisliv bez vršenja testiranja na laboratorijskim životinjama i model organizmima. Osim boljeg razumevanja i unapređivanja opštih bioloških shvatanja, testiranja na model organizmima omogućila su primenu određenih saznanja i na discipline koje se bave proučavanjem ljudskog organizma. Doprinos biomedicinskih ispitivanja na laboratorijskim životinjama ogleda se u dobijanju statistički značajnih podataka i eksperimentalnoj postavci najpribližnijoj realnim fiziološkim uslovima jednog organizma. Mnogi model organizmi koriste se zbog jednostavnosti za laboratorijsku manipulaciju, dok se primena istraživanja na nekim životinjama vrši upravo zbog kompleksnosti i sličnosti sa ljudskim organizmom.

Ipak, primena i način tretiranja životinja u nauci pokreću brojna etička pitanja i iziskuju neophodno formulisanje zakonskih regulativa i normi koje bi ograničile i kontrolisale principe na kojima se zasniva laboratorijska praksa sa životinjama.

 

Ispitivanja na laboratorijskim životinjama

Rezultati dobijeni izučavanjima brojnih bioloških aspekata model organizama doprineli su boljem razumevanju različitih patofizioloških stanja i oboljenja, a implementacija ovih saznanja na humanu medicinu dovela je do pojave novih načina tretiranja određenih bolesti.

Primena laboratorijskih manipulacija na životinjiama, naročito na laboratorijskom  mišu Mus musculus, datira još od 17. veka. Od tada pa do danas, ispitivanja na životinjama doprinela su dijagnostici različitih infektivnih oboljenja, razumevanju osetljivosti i rezistentnosti mikroorganizama, kao i unapređivanju znanja iz oblasti imunobiologije i neuronauka. Model organizmima možemo pripisati i doprinos u razvoju vakcina, razvoju i unapređivanju vaskularne hirurgije i tehnika transplatacije srca, kao i identifikaciji metaboličkih disfunkcija i razvoju različitih metoda i strategija za terapiju kanceroznog tkiva.

Davne 1877. godine, naučnik Robert Koh eksperimentima na životinjama dokazao je da izazivač antraksa, bakterija Bacillus anthracis, prethodno izolovana iz početnog domaćina, može izazvati potpuno isto oboljenje unošenjem u novog, odnosno zdravog domaćina. Na osnovu ovih istraživanja, Koh je formulisao postulate koji i danas predstavljaju temelje na kojima se zasnivanju mikrobiološka izučavanja.

Prve vakcine protiv malih boginja i besnila napravljene su upravo zahvaljujući testiranjima na laboratorijskim životinjama. Daljim razvojem tehnologije, podaci o strukturi antitela, odnosno imunoglobulina izvedeni su iz opsežnih istraživanja na plazmocitima miševa. Naučnici su, takođe, još 1956. godine izvršili uspešnu transplataciju koštane srži mišu koji je patio od određenih hematoloških poremećaja. 

 

Slika laboratorisjkog pacova

 

Uspešno iskorenjivanje akutnog infektivnog oboljenja poliomijelitisa, odnosno dečije paralize, sprovedeno je zahvaljujući Rezus majmunima koji su predstavljali savršen model za proučavanje patogeneze bolesti i ispitivanje efikasnosti vakcina. Saznanje da su šimpanze osetljive na virus hepatitisa B značajno je doprinelo stavljanju ove bolesti u kontrolisane okvire. Same šimpanze, zajedno sa ostalim primatima izuzev ljudi, poslužile su za neurobiološke studije i izučavanje percepcije i ponašanja koje ima širok spektar sličnosti sa ljudskim.  

Danas su ispitivanja na životinjama usmerena i na genetička i molekularno-biološka istraživanja, te su kao model organizmi, osim miševa, pacova i majmuna, poslužili i beskičmenjaci, kao što su voćna mušica Drosophila melanogaster i crv Caenorhabtitis elegans.

 

 Sa etičkog stanovišta

Napori da se smanji šteta nanesena životinjama tokom ispitivanja i dalje nisu dovoljno urodili plodom. Pitanje fizičkog bola, koji životinje trpe prilikom izvođenja određenih eksperimenata, nameće se kao jedno od najvažnijih i njegovo rešavanje ključna je obaveza i nauke i zakona. Načini na koje se problem testiranja na životinjama može regulisati jesu ograničavanje broja životinja na kojima je dozvoljeno ispitivanje, što je u izvesnoj meri i zastupljeno, i usavršavanje metodologija kojima bi se patnja životinja svela na minimalnu. 

Ipak, najbolji i najhumaniji način za rešavanje problematike testiranja na životinjama jeste unapređivanje tehnologija “organ on a chip” i “body on a chip” koje bi u potpunosti zamenile životinje kao model organizme. Nedavno istraživanje sprovedeno u Izraelu, demonstriralo je primenu i bezbednost terapije lekom empagliflozinom u kombinaciji sa lekovima protiv kancera, zaobilazeći tradicionalnu fazu testiranja na životinjama. Koristeći tehnologiju “human on a chip”, naučnici su ispitali delovanje terapije koristeći kulture ćelija ljudskog bubrega sa posebnim mikrosenzorima za analizu metabolizma tkiva, čime su dokazali efikasnost empagliflozina u sprečavanju oštećenja bubrega uzrokovana primenom antitumorske terapije. Ovo je ujedno i prvi put da je upotreba nekog leka odobrena bez prethodnog testiranja na životinjama.

 

‚‚Organ on a chip” tehnologija

 

Prikazana struktura i moguće aplikacije ‚‚Organ on a chip” tehnologije

Izvor: https://www.cell.com/trends/microbiology/fulltext/S0966-842X(20)30184-0 

 

Krajem 2019. godine, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) donela je zakon koji omogućava usvajanje laboratorijskih životinja na kojima je bilo izvršeno određeno testiranje. 

Iako su podaci dobijeni ispitivanjima na laboratorijskim životinjama još uvek najrealniji i najprecizniji pokazatelji fiziološkog aspekta jednog organizma, neophodno je da se ovoj problematici posveti dovoljno pažnje kako bi se pronašlo rešenje koje je sa etičkog stanovišta prihvatljivo, a sa naučnog dovoljno pouzdano i primenljivo.

 

 

 

Izvori:

• Handbook of laboratory animal science. Volume 1, Essential Principles and Practices, Third Edition, Editet by: Jann Hau and Steven J. Schapiro  
• First Drug Developed Using No Animal Testing Submitted For FDA Approval | IFLScience 
• Lab Animals Can Now Be Adopted After Being Used In Experiments, Says US Government | IFLScience