„Carski” puž i poreklo purpura
Odakle potiče purpur? Kako nastaje? Zašto se baš ova boja smatra carskom?
Priča o purpuru (eng. Tyrian purple) počinje u feničanskom gradu Tiru u 16. veku p.n.e. Prema drevnoj grčkoj legendi, pas boga Melkarta je ugrizao puža koji je potom ispustio ljubičastu tečnost. Kako je Melkart zaštitnik grada Tira, proizvodnja purpura je postala glavna industrija ovog grada.
Proizvodnja boje
Puževi eksploatisani u ove svrhe pripadaju familiji Muricidae. Na Mediteranu su korišćene vrste Bolinus brandaris (Linnaeus, 1758) i Hexaplex trunculus (Linnaeus, 1758), prethodno nazvane Murex brandaris i Murex trunculus. Proizvodni centri su koristili vrste koje su lokalno dostupne. Hexaplex trunculus je korišćen u Libanu, Libiji, na Kipru i Siciliji, dok je Bolinus brandaris korišćen u Tiru u Libanu, Grčkoj i južnoj Italiji.
Bolinus brandaris i Hexaplex trunculus i boje izolovane iz njih.
Izvor: https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/c6/Purple_Purpur_%28retouched%29.jpg
Zahvaljujući zapisima Plinija Starijeg, omogućena je rekonstrukcija procesa proizvodnje purpura. Boja je ekstrahovana iz sekreta hipobranhijalnih žlezda gastropoda. Ova žlezda je smeštena u plaštanoj duplji, a uloga sekreta koji produkuju je u ishrani i zaštiti. Puževi su hvatani pomoću pletenih korpi. Potom su destruktivno gnječeni kako bi se izdvojile žlezde. U smesu žlezdanog tkiva je dodavana so, što je sprečavalo raspadanje. Ceo proces se izvodio u blizini mesta prikupljanja. Tečnost je u početku bila bezbojna ili mlečno bela, ali je izlaganjem sunčevoj svetlosti prelazila iz jarko žute, bledo zelene, plave i crvene u intezivnu ljubičastu. Nakon tri dana, usled niza biohemijskih, enzimskih i fotohemijskih reakcija, tečnost bi dobila odgovarajuću boju. Različite nijanse, od ružičaste do tamno ljubičaste, su postizane kombinovanjem više vrsta puževa.
Filtrirani pigment boje iz puža
Izvor: https://colourlex.com/project/tyrian-purple/
Najtraženija nijansa je bila boja zgrušane krvi. Bolinus brandaris produkuje 6,6-dibromoindigotin, dok Hexaplex trunculus daje i bromovani i nebromovani indigotin. Sastav i boja krajnjeg proizvoda iz vrste Hexaplex trunculus zavise od toga kako se ekstrahovani sekret obrađuje. Po dobijanju boje, smesa je premeštena u kamene ili olovne bačve i zagrevana deset dana, uz kontinuirano uklanjanje nečistoća i dodavanje vode. Radionice za proizvodnju purpura bile su smeštene podalje od centra grada, upravo zbog neprijatnog mirisa koji je nastajao ovim procesom. Bojena su vlakna materijala, dok je vrlo retko farbana već sašivena odeća. U 6. veku, razvijena je metoda za očuvanje žlezdi i do šest meseci, što je dodatno olakšalo proces.
Proces farbanja tkanine
Izvor: https://www.the961.com/phoenicians-produced-tyrian-purple-dye/
Primena
Osim za farbanje tekstila, purpur se koristio i kao ruž za usne i rumenilo, ali i kao lek za bolove. Unutrašnjost puževa se takođe koristila za lečenje čireva na glavi, zubobolje, bolnih grudi i sl. Ljušture su našle primenu kao pasta za zube, a operkulum (poklopac ljušture) je kuvan u ulju i korišćen za sprečavanje opadanja kose. Takođe, drobljene ljušture puževa su korišćene za izgradnju pešačkih staza i bile su komponenta građevinskog maltera (prethodno spaljene ljušture).
Carska boja
Za proizvodnju jednog grama, boje bilo je potrebno desetine hiljada puževa. Ova činjenica, kao i težak proces proizvodnje, veliki raspon boja i izuzetna postojanost su učinili purpur elitnom bojom. U 6. veku p.n.e. purpur je cenjen kao ekvivalent težini srebra. Feničani su izvozili purpur u Kartaginu u kojoj je stekao popularnost. Rimljani su ga usvojili kao simbol carske vlasti i statusa. Rimski magistrati nosili su toga praetexta — belu togu sa ljubičastim obrubom, dok su generali koji su slavili rimski trijumf nosili toga picta — ljubičasta toga sa zlatnim rubom.
Julije Cezar je prvi nosio potpuno ljubičastu togu koja je vremenom postala simbol cara. Vizantija i Egipat su koristili purpurni tekstil iz fabrike u Aleksandriji. Najpoznatiji purpurni predmet Egipta je ljubičasto jedro na Kleopatrinom čamcu u bici kod Akcijuma.
Beg Antonija i Kleopatre iz bitke kod Akcijuma, Agnes Pringle, Umetnička galerija Laing
Pad carstva
Visoka cena i pojava jeftinijih alternativnih materijala dovela je do smanjenja proizvodnje purpura u 9. veku. Obnova industrije nastupila je tokom obnove Vizantijskog carstva 1261. godine, ali sa trijumfom Muhameda II u Carigradu 1453. godine masovna proizvodnja je prestala. Iako dugo povezan sa sveštenstvom, purpur je papa Pavle II zamenio grimiznom bojom 1464. godine.
Izuzetna potražnja za purpurom je dovela do velikog smanjenja brojnosti puževa dužinom obala Fenikije. Pravo je čudo kako ove vrste nisu istrebljene. Sa razvojem industrije omogućena je masovna proizvodnja sintetskih boja što je spasilo brojne organizme od sigurnog nestanka.
Izvori:
- Benkendorff K. (1999). Bioactive molluscan resources and their conservation: Biological and chemical studies on the egg masses of marine molluscs, University of Wollongong
- McGovern, P. E., Michel, R. H. (1985). Royal Purple dye: tracing the chemical origins of the industry. Analytical Chemistry, 57(14), 1514A–1522A
- Reese, D. S. (1980). Industrial Exploitation of Murex Shells: Purple-dye and Lime Production at Sidi Khrebish, Benghazi (Berenice). Libyan Studies, 11, 79–93
