Beloglavi sup kao prirodni sanitarac našeg ekosistema

Od reči lešinar mnoge ljude podilazi jeza. Međutim, imajući u vidu da oni, hraneći se uginulim životinjama, sprečavaju zaraze koje bi se mogle negativno odraziti na čitav ekosistem (pa i na ljude), ovakva reakcija na njihov pomen nije opravdana. U nastavku teksta možete pročitati više o jednom krupnom lešinaru i fascinantnoj ptici – beloglavom supu.

Lešinari – strah ili spas

Lešinari su životinje koje se hrane telima uginulih životinja. Njihova funkcija u ekosistemu je početak razgradnje organske materije. Najpoznatiji lešinari su ptice grabljivice, kojima pripada i beloglavi sup. 

Izuzetno su krupne i jake, a karakterišu ih i velik raspon krila i oštar vid. Zbog svog načina ishrane ove ptice nailazile su na prezir i gađenje od strane ljudi u prošlosti, a verovalo se i da nagoveštavaju smrt. Međutim, današnje studije su pokazale da bez njih zdrav ekosistem ne bi mogao da postoji. 

Lešinari

Izvor slike: https://images.pexels.com/photos/6057416/pexels-photo-6057416.jpeg?auto=compress&cs=tinysrgb&w=1260&h=750&dpr=1

O Beloglavom supu

Beloglavi sup (Gyps fulvus) smatra se našom najvećom pticom grabljivicom sa rasponom krila od 2,8 metara i prosečnom težinom koja iznosi 7-8 kg. Hrani se isključivo srednjim i krupnim sisarima poput krave, ovce i srne. Važno je napomenuti da beloglavi sup retko napada živ plen, osim u slučaju kada je životinja bolesna ili iznemogla. Ono što je zanimljivo je to da je beloglavi sup od svih lešinara otišao najdalje u evoluciji i prilagodjavanju ovom načinu ishrane, pa danas predstavlja jedinu karnivornu vrstu koja svoj plen nikada ne lovi. Hranu obično traži u grupama, na većim područjima nego ostali lešinari rasprostranjeni na teritoriji Evrope. Ima dug i pokretljiv vrat prekriven gustim paperjem, koji mu pomaže da prodre u samu lešinu životinje. Kod ove vrste je interesantno to da ženka polaže samo jedno jaje godišnje, na kome oba roditelja leže oko pedeset dana. 

Beloglavi sup

Izvor slike: https://www.uvac.org.rs/assets/img/galleries/photos/beloglavi-supovi-na-hranilistu-2-min.jpg

Gde živi ova veličanstvena ptica?

Beloglavi sup nastanjuje prostrana područja sa klisurama i slabijom vegetacijom, obično u planinskim i mediteranskim predelima, gde su prisutne visoke i nepristupačne litice koje bi bile pogodne za gnežđenje. Naseljava Pirinejsko i Balkansko poluostrvo, neke delove Severne Afrike, Malu Aziju, Kavkaz i delove jugozapadne Azije. Kod nas beloglavi sup nastanjuje područje koje je specijalno zaštićeno za ovu vrstu, a to je Specijalni rezervat prirode „Uvac”. U ovom rezervatu se nalazi i najveća gnezdeća kolonija ove vrste i jedna od najvećih gnezdećih kolonija na Balkanu. Brojnost beloglavog supa na ovom području je iz godine u godinu rasla, tako da sada iznosi 450 do 500 jedinki. 

Monitoring beloglavog supa 

Ono što je još važno napomenuti za Specijalni rezervat prirode „Uvac” jeste da je od 2012. godine uvedeno i satelitsko praćenje beloglavih supova, od strane Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, kao jedan od vidova monitoringa. Monitoring vrsta predstavlja sistem kontrole i praćenja ugroženih vrsta radi njihove analize, utvrđivanja stepena njihove ugroženosti i kreiranja pravilnih strategija za očuvanje i rešavanje problema ugroženosti vrste. Na našem području, beloglavi sup je takson sa nižim stepenom ugroženosti – populacija u porastu. Kada su u pitanju vidovi monitoringa, ono što je korišćeno na Uvcu jeste satelitsko praćenje i snimanje. Rezultati snimljenih pozicija i njihovog kretanja dobijaju se svakodnevno i njih istraživači koriste da sagledaju migracije i potrebe beloglavog supa, izdvoje značajna područja za ishranu, upoznaju navike i oslikaju areal kolonije na Uvcu. Upravo ovim monitoringom, kao i rezultatima i informacijama koje se iz njega dobijaju, moguće je realizovati idejni projekat vraćanja beloglavog supa na Staru planinu, područje koje je ova ptica grabljivica ranije naseljavala.  

Korišćenjem baze podataka „MoveBank” možete pratiti kuda se kreću obeleženi supovi: https://www.movebank.org/cms/webapp?gwt_fragment=page%3Dsearch_map_linked%2CsensorTypeId%3D653%2CstudyIds%3D569354581%2Clat%3D43.517008454185415%2Clon%3D19.015170097351533%2Cz%3D9 

Zašto ga smatramo prirodnim sanitarcem?

Hraneći se uginulim životinjama, beloglavi sup sprečava širenje zaraza koje bi se mogle iz leša uginule životinje proširiti kroz ceo ekosistem, pa i doći do ljudi. Pored toga, leševi u fazi raspada emituju CO2 i metan koji pojačavaju efekat staklene bašte. Beloglavi sup, hraneći se leševima koje uoči, efikasno suzbija otpuštanje ovih gasova u atmosferu.

 Areal rasprostranjenja beloglavog supa u Srbiji

Izvor slike: https://vulture.org.rs/wp-content/gallery/gps-pracenje/HR-Marija-1.9.2018-01.9.2020..jpg

Ova fascinantna ptica veoma je značajna ne samo za faunu Republike Srbije, već i za ceo ekosistem, te stoga treba edukovati stanovništvo o značaju koji beloglavi sup poseduje. 

Izvori:

• https://www.uvac.org.rs/beloglavi-sup
• https://vulture.org.rs/gps-pracenje/satelitsko-pracenje-vrste-beloglavi-sup-gyps-fulvus/
• MARINKOVIĆ, Saša Sup (Gyps fulvus 1883) / Saša Marinković, Branko Karadžić. – Beograd : Institut za biološka istraživanja ”Siniša Stanković”, 2008 (Beograd : Publikum). – 75 str. : ilustr. 21 cm. – (Biblioteka Fond za zaštitu ptica grabljivica ; knj. 1) Tiraž 700. – Rečnik manje poznatih reči: str. 74-75. – Bibliografija: str. 64-72.  link do knjige: https://vulture.org.rs/wp-content/uploads/2015/02/SUP.pdf