Simfonija prirode: Smokva i osa u savršenoj harmoniji

Da li ste se ikada zapitali koliko priroda nosi čuda i tajni sa sobom? Pred vama se nalazi jedna od najzanimljivijih priča koje priroda čuva. U pitanju je priča o čudesnoj simbiozi između smokve vrste Ficus carica (Linnaeus, 1753) i ose roda Blastophaga. Već hiljadama godina ova dva organizma pomažu jedan drugom u produžetku sopstvenih vrsta. Zavirićemo na trenutak u priču o savršenoj harmoniji prirode. 

Ko su zapravo protagonisti ove priče?

Smokva vrste Ficus carica (Linnaeus, 1753) je listopadno drvo koje raste u tropskim i suptropskim regionima. Ona ima široku tradicionalnu i farmaceutsku upotrebu. Ovo je jedna od prvih kultivisanih vrsta koje danas konzumiramo. Gaji se u mnogim delovima sveta sa umerenom klimom, a njen izvrstan plod konzumira se i u svežem i u suvom obliku. Smokvin plod je bogat vlaknima, kalijumom i gvožđem, te je za čoveka od velike važnosti. Ali ono što se ne može videti na prvi pogled je da ova vrsta smokve danas verovatno ne bi bila takva kakva jeste da nema osa roda Blastophaga, koje su sa njom u simbiozi. 

Izgleda kao da su ose ovog roda posvetile celo svoje postojanje smokvi, pomažući joj da se razmnoži i formira ukusni plod. Stvar je ipak malo drugačija. Ovo je primer mutualističke simbioze, gde obe vrste uključene u nju imaju korist. Naime, prenoseći polen i idući iz cvasti u cvast, ove ose ne samo da se razmnožavaju, produžavajući tako svoju vrstu, već imaju i sklonište tokom zime. Kako ceo taj proces izgleda, saznaćemo u daljem tekstu.

Ficus carica

Izvor: https://esa.org/esablog/wp-content/uploads/sites/90/2011/05/fig1.jpg

Osa roda Blastophaga

Izvor: https://www.figweb.org/Fig_wasps/Agaonidae/Agaoninae/Blastophaga/images/Blastophaga_psenes_JYR_habitus_lateral.jpg

Od proleća do proleća

Priča o ovom neverovatnom ciklusu počinje u doba godine kada se priroda ponovo budi; u proleće. Drvo smokve tada razvija svoje neobične cvasti. One sadrže muške cvetove postavljene pri vrhu, dok su ženski cvetovi kratkih stubića postavljeni po obodu i dnu cvasti. Ženke osa prodiru u cvast, sa ciljem da u plodniku ženskih cvetova polože jaja. Kada uspeju u tome, one ubrzo nakon toga i uginu. Tučkovi se nakon polaganja jaja u njihovom plodniku menjaju u gale. Ovo su specifične strukture koje sama biljka stvara pod uticajem jaja koja se sada razvijaju u unutrašnjosti plodnika. U svakoj gali se razvija novi život — larva. 

U letnjim mesecima, obično krajem juna i početkom jula, cvasti sazrevaju, a sa njima i larve postajući adulti. Beskrilni mužjaci progrizaju zidove gala i izlaze iz njih. Sada im je jedini cilj da pronađu ženku i da iskoriste svoj reproduktivni potencijal. Za to vreme, ženke se i dalje nalaze u galama strpljivo čekajući mužjake da ih pronađu i progrizu zidove njihovih gala. Nakon čina parenja, ženke osa proširuju otvor gale i izlaze iz cvasti. U tom pohodu one prolete kroz muške cvetove na vrhu cvasti i prekriju se njihovim polenom. 

Dalji tok kretanja ženki uključuje puzanje do novonastalih, kasnije jestivih cvasti smokve. S obzirom da nisu dobri letači, zahvaljujući vetru ženke uspevaju da stignu i do udaljenijeg drveća smokve. Njihov jedini cilj je da polože jaja, ali to neće uspeti tako lako. Naime, ženke imaju kratku legalicu, dok su stubići tučkova u kasnije jestivim cvastima dugi. Zbog ovoga one ne uspevaju da polože jaja u plodnik, ali prilikom ovih pokušaja prenose polen na cvast, pa je samim tim oprašuju. Iz njih će se kasnije razviti nama već dobro poznat plod smokve. 

Napokon, na drvetu smokve obrazuje se treći tip cvasti. Tučkovi ovih cvasti su i više nego pogodni za polaganje jaja u njihovim plodnicima. Ovaj tip cvasti se razvija samo na vršnim granama drveta i u svojoj unutrašnjosti sadrži isključivo galne cvetove. Ovi cvetovi su odlični inkubatori za jaja — u njima jaja prezimljuju do sledećeg proleća. Na proleće ovaj ciklus kreće ispočetka i ponavlja se svake godine, već hiljadama godina.

Ciklus interakcije smokve i ose

Izvor: https://c7.alamy.com/comp/2ACYR6G/fig-wasp-life-cycle-illustration-the-common-fig-ficus-carica-has-a-symbiotic-relationship-with-the-wasp-blastophaga-psenes-which-pollinates-the-f-2ACYR6G.jpg

Dva nerazdvojna prijatelja 

Ova neverovatna priča o prijateljstvu smokve i ose fascinira ljude širom sveta. U nekom neodređenom trenutku u prošlosti, ova dva organizma su napravila savršen pakt. Obe vrste imaju samo jedan cilj, da produže svoju vrstu i u tome se uspešno pomažu već generacijama. Ukoliko bi se samo jednoj od ove dve umrežene vrste nešto desilo, druga bi otišla u zaborav zajedno sa njom. Čini se da priroda nikada ne propušta priliku da nas iznenadi i oduševi svojim kreacijama, koje ponekad deluju kao da su smeštene u basni, a ne realnosti; pravo ispred našeg nosa. 

Izvori:

• H. Crisosto, Ferguson, L., Bremer, V., Stover, E., & Colelli, G. (2011). Fig ( Ficus carica L.). Elsevier EBooks, 134–160e. https://doi.org/10.1533/9780857092885.134
  
• Patil, V. V., & Patil, V. R. (2011). Ficus carica Linn.-An Overview. Research Journal of Medicinal Plant, 5(3), 246–253. https://doi.org/10.3923/rjmp.2011.246.253
  
• Kjellberg, F., Gouyon, P.-H. ., Ibrahim, M., Raymond, M., & Valdeyron, G. (1987). THE STABILITY OF THE SYMBIOSIS BETWEEN DIOECIOUS FIGS AND THEIR POLLINATORS: A STUDY OF FICUS CARICA L. AND BLASTOPHAGA PSENES L.. Evolution, 41(4), 693–704. https://doi.org/10.1111/j.1558-5646.1987.tb05846.x
• Rixford, G. P. (1920). Symbiosis of Blastophaga and the fig family. Journal of Economic Entomology, 13(6), 459-463.