Gubljenje krvi kao vid odbrane?!
Koračajući severnoameričkim pustinjama, tačnije područjima koje karakterišu izuzetno sušni uslovi, na teritoriji Teksasa, Meksika, Oklahome i Arizone, možemo naići na njihovog fascinantnog stanovnika, teksaškog rogatog guštera (Phrynosoma cornutum). Međutim, zaista bismo morali da uložimo veliki trud kako bismo ga uočili, pošto su ovi gušteri pravi majstori kamuflaže. Teksaški rogati gušter je srednje veličine, može dostići dužinu do 20 centimetara i rep mu je relativno kratak. Njihovo telo je široko i spljošteno, najčešće sivo-smeđe boje kako bi se uklopili sa okolnom vegetacijom i stenama. Ono što bi nam prvo privuklo pažnju jesu njihovi karakteristični „rogovi“, tj. izrasline koje pokrivaju njihovo celo telo i baš zbog njih izgledaju kao mali dinosaurusi. Ove rogate izrasline nisu tu samo kao njihov „modni detalj“, već imaju jako bitnu ulogu u preživljavanju, tj. u odbrani od predatora.
Odbrana
Teksaški gušter ima razne strategije odbrane, ako kamuflaža nije bila dovoljna da ostane neprimećen. Kada se predator, kao što je na primer zmija, približava, gušter ima tendenciju da se nadima kako bi izgledao veće i zastrašujuće, a sledeći korak je okretanje na leđa i u tom položaju miruje u nadi da će opasnost proći. Njihove bodlje im pružaju zaštitu od direktnih napada i pokušaja gutanja od strane predatora jer bi im naneli povrede pri pokušaju istog. Ukoliko je predator ipak mnogo veći, kao što su na primer vukovi, kojoti, ptice grabljivice ili psi, gušter ima jednu dosta specifičnu metodu odbrane – može da izbaci mlaz krvi iz svojih očiju. Ova krv je pomešana sa „neukusnim hemikalijama“, često i sa odbojnim mirisom, što doprinosi efikasnosti ovog načina odbrane jer izaziva iritaciju kod predatora. Postavlja se pitanje kako to oni rade. Teksaški rogati gušter poseduje kapilare koji se nalaze u orbiti oka i oko suznih kanala, i kada se oseti ugroženim, on povećava pritisak u njima kontrahujući mišiće oko očiju. Zbog ovog povećanog pritiska, kapilari pucaju i krv se oslobađa. Vidljive karakteristike tokom ovog procesa su: natečenost nakon početnog zatvaranja kapaka, pojava blagog otvaranja očiju u predelu gde će doći do izbacivanja krvi i konačno izbacivanje mlaza krvi na predatora. Da li gušteri mogu da kontrolišu u kom pravcu usmeravaju mlaz krvi? Iako su istraživači impresionirani učestalošću preciznih pogodaka predatora u predelu njuške ili očiju, ipak nisu dobili jasne dokaze da rogati gušteri usmeravaju ispuštanje krvi iz otvora između očnih kapaka. Pretpostavlja se da orijentacija glave tokom prskanja krvi, čija je putanja vertikalna u odnosu na frontalnu ravan glave, dozvoljava nekima da ciljaju usta ili oči predatora.
Specifičan način odbrane od neprijatelja
Izvor fotografije: https://www.atvbl.rs/magazin/zanimljivosti/nevjerovatan-odbrambeni-mehanizam-gustera-sokira-sve-6-12-2021
Prilagodljivost na sušne uslove
Nažalost, naš mali gušter mora da se suoči sa još dosta problema u svom okruženju, a jedan od tih problema je veoma ograničena količina vode koja je esencijalna za opstanak. Kako se onda on hidrira ako nema nigde izvora vode? Adaptacija na sušne uslove se ogleda u sposobnosti da prikupi vodu iz atmosferskih padavina, kapljica kiše koje padaju na tlo ili rose. Kapilarne sile omogućavaju da se voda kreće suprotno od sile gravitacije kroz sitne pore, tj. kanale na njegovoj koži. Kako te sile funkcionišu? Zasnivaju se na interakcijama između molekula vode i privlačenju molekula vode i površine kože guštera. Ove pore i uski kanali su raspoređeni tako da usmeravaju vodu ka ustima. Gušter može da koristi i gravitaciju za usmeravanje vode tako što će spustiti glavu. Dakle, kombinacija mikrostruktura kože, nagiba tela, gravitacije i kapilarnih sila omogućava gušteru da efikasno usmeri vodu do usnog otvora.
Adaptacija na sušne uslove sredine – prikupljanje i najsitnijih kapi vode
Razmnožavanje
Sezona parenja je kao i kod većine guštera u proleće kada su dani topliji. Uočavamo polni dimorfizam: mužjaci su nešto sitniji od ženki. Oni koriste svoje rogove kako bi pokazali dominaciju nad drugim mužjacima. Teksaški rogati gušter je oviparan, odnosno polaže jaja. Nakon oplodnje, ženka nosi 10 do 20 jaja u svom telu. Polaže ih u zemlju i nakon inkubacije, koja traje par meseci, izležu se mladi gušteri, samostalni, ali koji sada moraju da se suoče sa mnogo pretnji koje ih čekaju u okolnoj sredini.
Ugroženost
Teksaški gušteri su nekada bili uobičajeni u istočnom Teksasu i centralnoj Oklahomi, međutim od 1990-ih uočava se opadanje njihove brojnosti. Primarne pretnje su: uništavanje staništa, vatreni mravi (Solenopsis invicta) i upotreba pesticida. Gradovi se šire, a samim tim i autoputevi koji ne samo da uništavaju stanište guštera, nego ih i dovode u opasnost pri prelasku puta, tj. postoji velika verovatnoća da ih pregaze vozila jer gušteri imaju tendenciju da se ne pomeraju nadajući se da će se uklopiti u svoje okruženje i da će predator otići. Odsustvo ovih guštera na poljoprivrednim poljima je najviše posledica oranja, pošto se oranjem direktno mogu ubiti jaja ili gušteri u hibernaciji.
Vatrena pretnja – vatreni mravi
Izvor fotografije: https://www.bestantsuk.com/product-page/solenopsis-invicta-red-imported-fire-ants
Invazivni vatreni mravi su uneti iz Južne Amerike 1930-ih i predstavljaju ozbiljnu pretnju za P. cornutum. Kako oni zapravo utiču na guštere? Vatreni crveni mravi su vrlo agresivni i negativno utiču na indirekan način kroz teritorijalne borbe sa mravima beračima, poznatim i kao mravi sakupljači (Pogonomrymex), koji predstavljaju glavnu hranu guštera, kao i direktno – nanošenjem povreda gušterima. Uprkos svojom kamuflažom, sakrivanju i bodljama, vatreni mravi su vrlo brzi i mogu uočiti guštera, popeti se na njega i napasti ga sa svih strana. Vatreni mravi imaju sistem podzemnih tunela koje koriste za prenošenje hrane do kolonije, ali i za ubijanje guštera u hibernaciji ili inkubiranih jaja.
Insekticidi koji se koriste protiv ovih vatrenih crvenih mrava eliminišu i mrave Pogonomyrmex i to mnogo efikasnije. Ovaj nedostatak glavnog izvora hrane ugrožava rogate guštere.
Sve navedene činjenice nam ukazuju na razne izazove sa kojima se gušter susreće i sa kojima pokušava da izađe na kraj.
Kako mu mi možemo pomoći?
Ključni faktori uključuju očuvanje njegovog staništa, smanjenje ljudskih i invazivnih pretnji, edukaciju zajednice i podršku istraživačkim projektima. Sve navedeno podrazumeva sledeće: podržavanje inicijativa za očuvanje prirodnih područja i nacionalnih parkova, sadnja biljaka i spečavanje dalje urbanizacije na tim teritorijama i obnovu staništa na mestima gde su uslovi za opstanak izgubljeni. Što se tiče invazivnih vrsta, najbolje rešenje je uništavanje kolonija vatrenih mrava, ali oprezno i sa odgovornošću, kako ne bismo metodama uklanjanja negativno uticali na ekosistem, tj. da izbegavamo korišćenje ogromne količine pesticida. Takođe, ulaganje u istraživanja koja doprinose razumevanju prilagođavanja guštera klimatskim promenama rezultiralo bi nalaženjem metoda za postizanje veće mogućnosti njihovog preživljavanja.
Izvori:
- https://mavmatrix.uta.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1016&context=honors_spring2022
- https://www.researchgate.net/profile/George-Middendorf/publication/270466753_Canid_Elicitation_of_Blood-Squirting_in_a_Horned_Lizard_Phrynosoma_cornutum/links/5512e2600cf20bfdad52469e/Canid-Elicitation-of-Blood-Squirting-in-a-Horned-Lizard-Phrynosoma-cornutum.pdf
- https://www.nationalgeographic.com/animals/reptiles/facts/short-horned-lizard
- https://animaldiversity.org/accounts/Phrynosoma_cornutum/
- https://www.researchgate.net/profile/Wade-Sherbrooke/publication/226806018_Functional_morphology_of_scale_hinges_used_to_transport_water_Convergent_drinking_adaptations_in_desert_lizards_Moloch_horridus_and_Phrynosoma_cornutum/links/56e2fd5f08ae98445c1b2679/Functional-morphology-of-scale-hinges-used-to-transport-water-Convergent-drinking-adaptations-in-desert-lizards-Moloch-horridus-and-Phrynosoma-cornutum.pdf
