Nova vrsta džinovske anakonde
Amazonska prašuma ili Amazonija je najveća i najraznovrsnija prašuma na svetu. Zauzima skoro trećinu površine Južne Amerike, oko reke Amazon. Ova ogromna džungla je dom za preko 390 milijardi stabala, 2,5 miliona vrsta insekata, 2.000 različitih vrsta ptica i sisara i bezbroj različitih vrsta biljaka. To je čini i šumom sa najvećim biodiverzitetom na Zemlji. Tim naučnika na terenu sa filmskom ekipom otkrio je novu vrstu džinovske anakonde upravo u Amazonskoj džungli.
Naučnik u vodi sa novootkrivenom anakondom — fascinantan susret čoveka i prirode u srcu divljine.
Izvor slike: https://images.news18.com/ibnlive/uploads/2024/02/untitled-design-2-2024-02-387bf942b9737bf69f46bd59b4de2481.png
Profesor Brajan Fraj sa Univerziteta Kvinslend predvodio je tim koji je uhvatio i proučavao nekoliko primeraka novoimenovane severne zelene anakonde (Eunectes akaiima), koja je lokalizovana u regionu Bameno na teritoriji Baueri Vaorani u ekvadorskom delu Amazona.
Profesor Fraj izjavio je da je njegov tim dobio neuobičajeni poziv od ljudi sa teritorije Vaorani da istraži region i prikupi uzorke iz populacije anakondi za koje se smatralo da su najveće postojeće. „Lokalni lovci odveli su nas u džunglu na dvodnevnu ekspediciju u potrazi za ovim zmijama, koje smatraju svetim. Veslali smo kanuima niz rečni sistem i imali smo sreće da nađemo nekoliko anakondi koje vrebaju u plićaku i čekaju plen”, dodao je profesor Fraj.
„Veličina ovih veličanstvenih stvorenja bila je neverovatna – jedna ženka anakonde koju smo sreli bila je duga neverovatnih 6,3 metra.” Ljudi naroda Vaorani tvrde da u ovoj regiji postoje i anakodne dužine od preko 7,5 metara i težine do pola tone.
Anakonda savršeno uklopljena u svoje prirodno stanište.
Izvor slike: https://images.jpost.com/image/upload/f_auto,fl_lossy/c_fill,g_faces:center,h_537,w_822/580781
Zanimljivo je da je do diverzifikacije severne i južne zelene anakonde došlo pre oko 10 miliona godina. Genetički se ove dve vrste razlikuju za 5,5%. Poređenja radi, razlika u genomu čoveka i šimpanze iznosi samo oko 2%. U toku su dalja istraživanja na ovoj vrsti, čiji se genom analizira i poredi sa srodnim vrstama sa udaljenih lokacija. Smatra se da se ova vrsta anakondi može koristiti kao bioindikator zdravog ekosistema.
Veliki problem sa kojim se susreće Amazon je deforestacija. Do sada je krčenjem Amazonske šume izgubljeno oko 20% staništa, a smatra se da će do 2050. godine procenat uništenih staništa biti oko 40%. Još neki od problema jesu fragmentacija staništa usled razvoja agrikulture, korišćenje teških metala, požari i klimatske promene.
Anakonda se skriva među granama iznad vode, gotovo neprimetna u svom prirodnom staništu.
Profesor Fraj ističe da je otkriće džinovske anakonde njegovo najveće dostignuće, ali i pored toga on želi ostati fokusiran na očuvanje biodiverziteta i zdravlja ekosistema. Njegovo sledeće istraživanje baviće se teškim metalima i njihovim uticajem na sredinu.
Za kraj, profesor Fraj ukazuje na to da je posebno važno istraživanje o tome kako petrohemijski proizvodi iz nafte utiču na fertilitet i reproduktivnu biologiju ovih retkih zmija i drugih ključnih vrsta u Amazonu.
Izvori:
