Mali, slatki – pauk?!
Veliki broj ljudi može da kaže da im je jedan od najvećih strahova pauk. Retki su filmovi u kojima su paukovi prikazani kao plemenite i privlačne životinje. Mnogo su češće prikazani kao zveri krvopije. Oni su u filmovima strašni, ogromni i sa crnim dlakavim telom. Međutim, u prirodi postoji rod paukova koji ruši sve predrasude prethodno stvorene gledanjem horor filmova. U pitanju je rod Maratus koji spada u porodicu Salticidae, paukove skakače. Ovaj rod poznatiji je pod imenom paun pauk, zbog toga što se sa dorzalne strane opistozome mužjaka nalaze šare nalik na onim kod paunova.
Mužjak paun pauka
Izvor slike:https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/53/MalePeacockSpider.jpg/685px-MalePeacockSpider.jpg
Paukovi porodice Salticidae su otrovni i otrov koriste za ubijanje mušica i drugih insekata, međutim, ovaj otrov je za ljude je potpuno bezopasan. Ono što razlikuje ovu porodicu od većine paukova je to što ne koriste mrežu za hvatanje plena. Oni joj se plenu približavaju nečujno i skaču na njeganjih nalik mačkama koje love. Mogu gaih uhvatiti čak i u vazduhu!
Jurgen Oto i njegov šareni život
Za vrste paun paukova se znalo još od 1874. godine, međutim, one su praktično bile nepoznate svetu dok se Jurgen Otove fotografije nisu pojavile. Paun paukovi se mogu pronaći samo u Australiji. Iako postoje vrste koje vole tropska područja, ovi paukovi se najčešće ograničavaju na južnu polovinu kontinenta. Jurgen Oto i njegova porodica su se 2005. godine preselili u Sidnej. U tom trenutku Oto nije imao posao, a fotografija mu je bila hobi. Jednog dana njegova žena i on posetili su nacionalni park u blizini i tada se prvi put susreo sa paukom koji će mu promeniti život. Trebalo mu je tri godine da ih pronađe nakon njihovog prvog susreta. Ubrzo je krenuo da sarađuje sa Davidom Hilom, urednikom časopisa „Peckhamia’’, i vest o čudnovatom šarenom pauku se proširila svetom. Iako ih on nije otkrio, Jurgen Oto može preuzeti zasluge za doprinos listi dokumentovanih vrsta. Sa svojim fotografijama i video-zapisima učinio je ove paukove pravom senzacijom.
Jurgen Oto
Građa tela
Vrste ovog simpatičnog roda su vrlo malih dimenzija, svega 2-6 mm, zbog čega ih možemo porediti sa veličinom zrna riže. Mužjake karakteriše upadljivi šareni abdomen, kao i izdužene treće noge braonkaste boje često ukrašene belim dlačicama. Njihovoj sličnosti sa paunovima takođe doprinose i bočni preklopi koji se mogu izvući i raširiti poput lepeze. Šare koje svima privlače pažnju proizvode mikroskopske ljuske ili modifikovane dlake, koje reflektuju svetlost u vidljivom i/ili ultraljubičastom opsegu. Srećom, opažanje ovih boja i šara ne predstavlja problem za ženke roda Maratus. Ovaj rod se nalazi među vizuelno najnaprednijim beskičmenjacima. U kompletu od osam očiju ističu se uvećane prednje srednje oči, po čemu se porodica Salticidae lako razlikuje od drugih. Oči su opremljene telefoto sočivom i višeslojnom mrežnjačom, pri čemu svaki sloj sadrži fotoreceptorske ćelije različitih spektara apsorpcije. Zbog toga je vid ovih paukova mnogo bolji od našeg i sličniji onom kod ptica. Kao kontrast, ženke su kriptički obojene. One su najčešće braon ili crne boje i nešto krupnijeg tela.
Mala veličina tela
Izvor slike:https://alchetron.com/cdn/maratus-85cbc2e4-7655-453d-9171-f34c0b0e0a9-resize-750.jpeg
Mužjak i ženka
Izvor slike:https://ednieuw.home.xs4all.nl/australian/salticidae/Maratus_volans_F5579.jpg
Plesom do srca ženke
Paun paukovi najaktivniji su za vreme australijskog proleća, kada im je sezona parenja. Tokom traženja ženke, mužjak će se periodično zaustavljati i mahati svojim trećim parom nogu kako bi privukao pažnju ženki. Kada konačno uoči ženku, počeće sa svojim ritualom udvaranja. U početku proizvodi vibracije, a ukoliko ženka prihvati udvaranje, on će podići abdomen, ispružiti lepeze i mahati celom strukturom napred-nazad. Pored vizuelnih i vibracionih signala, mužjaci roda Maratus koriste i hemijske signale kako bi privukli ženku. Iako ne pletu mrežu, oni proizvode svilene niti prevučene feromonima koje će kasnije biti detektovane hemoreceptorima. Ritual udvaranja može trajati od nekoliko minuta do jednog sata, u zavisnosti od odgovora ženke. Ženke su dosta izbirljive i pare se jednom u toku sezone.
Izvori:
- https://www.cell.com/current-biology/pdf/S0960-9822%2814%2900591-0.pdf
- https://www.smh.com.au/lifestyle/jurgen-otto-and-his-dancing-spiders-20150520-gh61rs.html
- https://www.peacockspider.org/
- https://animaldiversity.org/accounts/Maratus/
