Nije uvek sve što izgleda oštećeno — uništeno (Ekosistem posečenih šuma)
U novom istraživanju naučnika sa Oksford univerziteta otkriveno je da su posečene kišne šume riznice zdravog ekološkog funkcionisanja i ne bi ih trebalo zamenjivati plantažama uljanih palmi. Uljane palme (Elaeis) je rod palmi koji sadrži dve vrste, koriste se u komercijalnoj poljoprivredi radi dobijanja ulja, pa su po tome i dobile ime.
Glavni autor, Jandvinder Malhi, profesor Nauke o ekosistemu sa Instituta za promenu životne sredine na Oksford univerzitetu ističe da su bili iznenađeni koliko više energije protiče među posečenim stablima u odnosu na stare šume sa istim diverzitetom različitih vrsta.
Istraživanje pod nazivom Posečene šume imaju povećanu i raznoliku energetiku ekosistema, publikovano u časopisu Nature, bavi se problemom iz ugla energetike ekosistema, što predstavlja energiju koju biljke i životinje konzumiraju u vidu hrane. Za istraživnje kombinovane su mere 36.000 krošnji i korenova drveća i populacija životinja od 248 vrsta kičmenjaka. Istraživanje je sprovedeno na više različitih ekosistema, počevši od starih šuma, preko posečenih šuma do plantaža uljanih palmi u Borneu.
Posečeno stablo u Borneu
Izvor slike: https://rainforests.mongabay.com/0807.htm
Studija je pokazala da je energija posečenih šuma 2,5 puta veća u odnosu na stare šume, dok u plantažama uljanih palmi dolazi do izrazitog smanjenja varijabilnost i brojnost životinjskih vrsta na tom području. Posečene šume imale su slične ili veće gustine naseljenosti skoro svih ptica i sisara.
Autor naglašava da stare šume sadrže ogromnu ekološku vrednost i rezerve ugljenika i zbog toga bi trebalo da ostanu netaknute, ukolko je to moguće. Ovo istraživanje postavlja pitanje zašto se posečene šume označavaju kao beživotne iako su pune života. Nazivanje posečenih šuma beživotnim bi moglo značiti da su predstavljene sa manjim prioritetom pa se zbog toga krče i pretvaraju u plantaže uljanih palmi.
Za istraživanje bilo je potrebno pažljivo prebrojati i pratiti skoro sve vrste ptica i sisara, kao i meriti rast stabala, listova i korenova drveća.
Koautor dr Metju Strubig sa Kent univerziteta, dodaje da su ornitolozi ujutru osluškivali ptice, a uveče su hvatali slepe miševe posebnim zamkama. Takođe, terenske kamere i zamke u vidu kaveza obezbedile su prekopotrebne informacije o životinjama koje su tajnovite i neuhvatljive kao što su tupaje, sunčev medved i slonovi.
Dr Teri Ruta, koautor sa Ekseter univerziteta, ističe da ovo istraživanje ne bi bilo moguće bez više godina detaljnog terenskog rada, često u veoma nepovoljnim uslovima.
Profesor Robert Evers, sa Imperijal koledža u Londonu, istakao je da ekolozi uglavnom proučavaju aspekte jednog ekosistema, međutim, ova studija pokazuje kako marljivo istraživanje i timski rad mogu doprineti pronalasku iznenađujućih i veoma važnih saznanja o ekosistemu prirode.
Za kraj, profesor Malhi zaključuje: „U tropskim šumama, a verovatno i ostalim ekosistemima, nije uvek sve što izgleda oštećeno uništeno.”
Izvor slike: https://www.reforestaction.com/en/blog/sources-biodiversity-loss-forests
Izvori:
