Vulkanski stanari
Vulkani predstavljaju pukotine u Zemljinoj kori pomoću kojih lava, vulkanski pepeo i različiti gasovi izlaze na površinu. Prva asocijacija na vulkansko područje verovatno jeste vulkanska erupcija i opšte nepovoljno okruženje za sve koji se nalaze u njegovoj blizini. Međutim, za određene vrste životinja, ovakva mesta predstavljaju dom. Najotpornije životinje uspele su da se prilagode i iskoriste prednosti ovakvih staništa, kako površinskih, tako i podvodnih vulkanskih oblasti.
Vulkanska erupcija
Izvor slike: https://media.wired.com/photos/5926e614cefba457b079b800/master/pass/GettyImages-534318658.jpg
Gnezda i toksini
Patuljasti flamingo (Phoenicoparrus minor) živi u Africi, u Tanzaniji, na području vulkana Ol Donio Lengai. To je najaktivniji afrički vulkan i karakterističan je po izuzetno toksičnim vodama koje ga okružuju. U samoj blizini nalazi se jezero Natron, sa veoma visokom temperaturom vode koja prevazilazi i 40 °C. Natrijum karbonati i ostali minerali dopiru do jezera slivajući se sa okolnih brda, tako da je voda takođe i vrlo alkalne prirode. Ovo su vrlo negostoljubivi uslovi za život, ali se upravo tu gnezdi skoro 2 miliona patuljastih flamingosa. Odlikuju se krljuštima i izuzetno zadebljalom i čvrstom kožom na nogama koja ih štiti od toksičnog sadržaja vode. Uglavnom se hrane algama koje filtriraju koristeći nosnu šupljinu, pomoću koje, takođe, uklanjaju i so iz vode. S obzirom da imaju malo konkurencije za hranu i nemaju veliki broj predatora, flamingosi će nastaviti da se gnezde ovde i u narednim godinama.
Patuljasti flamingo (Phoenicoparrus minor)
Posvećene mame
Galapagoska kopnena iguana (Conolophus subcristatus), kao i ostali stanovnici ovog izolovanog ostrva, poseduje specifične veštine prilagođavanja životu na ovom području. Ova vrsta iguani predstavlja jednu od najvećih gmizavačkih vrsta na svetu. Konkretno, ova vrsta živi na vulkanskom ostrvu Fernandina sa veoma izraženom aktivnošću. Kako to iguane iskorišćavaju pogodnosti ovog staništa? Možemo reći da su ženke kopnene iguane veoma brižne sa svojim mladuncima, jer praktično koriste toplotu vulkana kako bi zaštitile svoja jaja. Zapravo, temperatura na dnu kratera idealna je za inkubaciju jaja, te ženke polažu jaja u pepeo. Njihov put do kratera traje desetak dana, a kada ženke polaze sa obale i dolaze do vrha vulkana sa kojeg se potom spuštaju. Čak ni potencijalna opasnost nije dovoljna da zaustavi iguane u njihovoj nameri. Smatra se da iguane, kao i još neke životinje, mogu da predosete povećanu vulkansku aktivnost, pa zbog toga imaju vremena da se vrate na sigurno ako dođe do vulkanskih aktivnosti.
Galapagoska kopnena iguana (Conolophus subcristatus)
Izvor slike: https://galapagosconservation.org.uk/wp-content/uploads/2020/01/Land-iguana-Neil-Bruce-small.jpg
Podvodna erupcija
Ostrvo Gvam nalazi se u zapadnom Pacifiku i specifično je po tome što se u njegovoj blizini nalazi aktivni podvodni vulkan. Iako vulkan izbacuje veliku količinu mineralnih materija i povećava temperaturu svog okruženja, zabeležen je veliki broj morskih organizama koji se nastanjuju u okolini. Prisutne su različite vrste rakova, uglavnom škampa, mekušci (najviše školjke) i različiti mikroorganizmi. Zapravo, podvodni vulkani na neki način mogu biti i izvor hrane. Postoje škampi i krabe koji se hrane materijama u očvrsnuloj lavi. Takođe, morske životinje koje zalutaju i ne mogu da podnesu veliku količinu toksičnih materija umiru i postaju hrana za obližnje stanovnike.
Podvodni vulkan
Najsitniji stanari
Najbrojniji stanovnici vulkanskih područja su, naravno, mikroorganizmi. Ovi mikroorganizmi su ekstremofili i to uglavnom termofilni organizmi. Najveći broj termofila su arheje i bakterije, mada mogu biti i gljive. Ovi organizmi poseduju specijalne enzime koji ih štite od ekstremnih temperatura.
Povratak vulkanskog miša
Aktivni stratovulkan Pinatubo na Filipinima nosi titulu vulkana sa drugom po redu najjačom erupcijom dvadesetog veka. Erupcija se dogodila juna 1991. godine i ostavila je velike štetne posledice kako po ljude, tako i po životinjski svet. Dugo nije mogla da se proceni težina štete koju je lava donela, ali su naučnici poslednjih godina odrađivali istraživanja u cilju saznanja koje su to sisarske vrste uspele da prežive katastrofalnu erupciju. Neke vrste uspele su da se nastane na ovoj teritoriji koja čak ni posle 30 godina nije bila ista kao ranije. Potvrđeno je prisustvo osam vrsta slepih miševa, sedam glodara, pa čak i dva velika sisara – jelena i divlje svinje. Međutim, veliko iznenađenje je bilo da je sada najrasprostranjenija vrsta ovog područja Pinatubo vulkanski miš (Apomys sacobianus). Ova vrsta glodara smatrala se izumrlom. Potvrđeno je da je ova vrsta jedna od onih sa veoma visokom tolerancijom na nepovoljne uslove sredine, te je zbog toga ona izuzetno napredovala nakon erupcije, iskoristila je prednosti u datom trenutku i ostvarila brojno potomstvo.
Pinatubo vulkanski miš (Apomys sacobianus)
Izvor slike: https://www.wnctimes.com/easyarticles/images/users/43/Animals/MousePexels.jpg
Raznovrsnost živog sveta ne prestaje da iznenađuje i možemo zaključiti da se pojam idealnog staništa razlikuje za svaku vrstu, te svaka može pronaći kutak na Zemlji za sebe.
Izvori:
- Volcanoes and the Environment, Joan Marti, Gerald G. J. Ernst; Chapter 9, Animals and volcanoes: Survival and revival, John S. Edwards, Cambridge University Press, 2005
- https://www.sciencedaily.com/releases/2021/01/210122140619.htm
- https://a-z-animals.com/blog/these-7-animal-groups-live-near-volcanoes-heres-why/
