Dan nauke – iskustvo jednog volontera

Tradicionalno, ovogodišnji Dan nauke održan je 10. jula u Botaničkoj bašti ‚‚Jevremovac” u Beogradu, na dan rođenja naučnika Nikole Tesle. U realizaciji Dana nauke učestvovali su Centar za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta (CNIRS BF) i Biološki fakultet. Na dan održavanja ove manifestacije ulaz u Botaničku baštu je bio slobodan. 

Posetioce su zatekle mnogobrojne interaktivne i edukativne radionice i postavke, koje su ove godine bile podeljene na 19 štandova.

Na ovogodišnjem Danu nauke bila sam volonter na postavci ‚‚Biljke vaskrsnice”. Ovo iskustvo bilo je dragoceno, kako zbog usvojenog znanja o temi o kojoj sam predavala, tako i zbog prilike da vežbam svoje izlaganje na određenu temu i prenošenje tog znanja posetiocima. Posetioci su uvek radoznali i kreativni u postavljanju pitanja u vezi postavke, te se na ovaj način vežbaju i snalažljivost pri odgovaranju na data pitanja, ali i sposobnost izražavanja, objašnjavanja i prenošenja usvojenog znanja. Moje prvo iskustvo volontiranja na Danu nauke je na mene ostavilo toliko pozitivan utisak, da sam se ove godine ponovo prijavila da budem izlagač na postavci, a isto preporučujem i svim mojim kolegama!

Rezime štandova koji su bili na Danu nauke:

Raznovrsnost kičmenjaka

Na ovoj postavci posetioci su mogli da se upoznaju sa sistematikom hordata, kroz različite preparate osnovnih grupa kičmenjaka – riba, vodozemaca, gmizavaca, ptica i sisara. Takođe, posetiocima su predstavljeni i modeli lobanja i zuba kičmenjaka, preko kojih je mogla da se posmatra zubna formula, kao i evolucija grupa i njihove morfološke karakteristike. Pored navedenih modela, izloženi su bili i preparati različitih pera i krljušti, koji predstavljaju kožne derivate, a mogli su se videti i primerci jaja različitih  kičmenjaka.

Kako radi mozak?

Ova postavka je za cilj imala da predstavi opštu građu nervnog sistema, kao i način funkcionisanja i topografski odnos različitih struktura unutar mozga. Posetiocima je dat integrativni prikaz svih organskih sistema na nivou organizma, njihova međusobna koordinacija, sa naglaskom na funkciji odgovarajućih moždanih struktura u tim procesima. Takođe na zahtev posetioca dat je osvrt na patologije mozga, a posebno interesovanje bilo je za uzroke nastanka i simptome Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, kao i multiplaskleroze. Takođe posetioci su se interesovali za proces geneze akcionog potencijala, kao i za evoluciju samog nervnog sistema, ali i za različite tipove ćelija koje postoje u okviru nervnog sistema. 

Život u kapi vode

Na postavci ‚‚Život u kapi vode” posetioci su imali mogućnost da naprave svoje preparate, te ih nakon toga gledaju pod mikroskopom, u potrazi za različitim oblicima života u kapi vode.

Šta je to DNK?

Na ovoj interesantnoj postavci, posetioci su mogli da prisustvuju procesu ekstrakcije DNK iz voća, što se pokazalo kao veoma interesantan eksperiment, sa velikim brojem poseta i zanimljivim postavljenim pitanjima, na koja su volonteri davali odgovore.

Safari na bari

‚‚Safari na bari” je postavka na kojoj su posetioci imali priliku da vide pod binokularom akvatične beskičmenjake koji žive u Dunavu, odakle je uzorak donet, a nakon toga i da se okušaju u lovu na akvatične beskičmenjake. Uz pomoć plastične pipete izvlačili su vodu i sadržaj postavljali u petri šolje. Organizmi koji su se javljali su najčešće biti vodeni krpelji, a pored toga i larve  različitih insekata, kao i pijavice i  planarije. Nakon lova čekali su ih izloženi preparati vodenih beksičmenjaka, od kojih je najinteresantniji bila Pectinela sp. – želatinozna briozoa. Pored svega navedenog, postojao je i štand predviđen najmlađima, gde su mogli da igraju igru memorije, tako što su spajali likove iz crtanog filma ‚‚Sunđer Bob Kockalone” i realne slike životinja, kao i narodne nazive sa latinskim nazivima.

Prirodnjački muzej – Malakološka zbirka

Na Danu nauke, posetioci su mogli da se upoznaju i sa delom malakološke zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Posetioci su izrazili veliko interesovanje za ljušture različitih mekušaca, a ponajviše za ljušture drevnog glavonošca iz roda Nautilus, školjki Tridacna gigas, Pecten sp., Ostrea sp., ali i s impozantnim ljušturama morskih puževa, kakvi su Dolium sp., Cypraea sp. i Haliotis sp.

Izložba najboljih radova – Fotokonkurs

Pored različitih zanimljivih i interaktivnih štandova, posetioci su mogli da uživaju u slikama koje su na fotokonkurs slali studenti Biološkog fakulteta, a uključivale su različite pejzaže prirode, zanimljive biljke i životinjske vrste, kao i slike sa studentskih terena.

Tajne nevidljivog sveta

Na postavci ‚‚Tajne nevidljivog sveta” posetioce su očekivale različite kulture bakterija poput Escherichia coli ili roda Serratia, zasađene na hranljivim podlogama. Uz ovakve preparate posetioci su mogli čuti i zanimljive priče o ovim sojevima, kao i o samim vrstama hranljivih podloga koje se koriste za njihovo zasejavanje. Takođe, bilo je reči i o uticaju antibiotika na inhibiranje rasta bakterija, kao i o pojmu antibiograma. 

Mitovi o evoluciji

Na postavci ‚‚Mitovi o evoluciji” posetioce je očekivao kviz uz pomoć kojeg su mogli da se upoznaju sa uobičajenim zabludama koje o ovom procesu postoje i informišu se o samom njenom procesu. Takođe, pored ovog zanimljivog kviza, postojao je i plakat sa drvetom života, gde se moglo videti kako su se organizmi razvijali kroz evolutivnu istoriju zemlje i u kakvom su međusobnom srodstvu.

Svet pod mikroskopom

Na postavci ‚‚Svet pod mikroskopom” posetioci su imali priliku da različite mikroskopske preparate, poput različitih algi i beskičmenjaka, gledaju pod mikroskopom,  što je privuklo veliku pažnju publike. 

Kreativni kutak

Posetioce su na ovom štandu očekivale bojanke, papiri za crtanje, šarenilo bojica i flomastera i to sve je privuklo pažnju kako najmlađih, tako i onih starijih. S obzirom da se ovaj štand nalazio u bašti kafića Botaničke bašte, roditelji su imali gde da odmore, dok su volonterke zajedno sa decom crtale različite životinje, bojile, odgovarale na pitanja dece koja su, u zavisnosti od uzrasta, bila veoma raznolika i interesantna – od pitanja ‚‚Zašto drveće stoji, a mi hodamo?”, do pitanja ‚‚Kako se insekti razmnožavaju?”  i slično. 

Život jedne biljke

Na ovoj postavci su posetioci imali priliku da saznaju zašto su biljke organizmi bez kojih opstanak ne bi bio moguć, kao i da se bliže upoznaju sa njihovim pigmentima. Kroz nekoliko zanimljivih pokaznih vežbi dokazivalo se da se fotosinteza ne može odvijati u mraku i da je  upravo to proces u kom  nastaje kiseonik koji udišemo. Kroz metodu papirne hromatografije su se izdvajali i vizuelno prikazivali različiti biljni pigmenti poput hlorofila i karotenoida, koji između ostalog  učestvuju u prethodno pomenutom procesu fotosinteze. Međutim, osim fotosintetičkih pigmenata, dokazivalo se da su u biljnim organizimima prisutni i neki drugi pigmenti, posebno interesantni, jer su zaslužni za različite boje cvetova i plodova biljaka. Neki od takvih jesu antocijanini, koji boje plodove i cvetove u crvenu i plavu boju  i ksantofili koji su odgovorini za nijanse od belih do bledožućkastih.

Od ćelije do čoveka

Na postavci ‚‚Od ćelije do čoveka” posetioci su mogli da se upoznaju sa celokupnim procesom razvića, od oplođene jajne ćelije, do formiranja novog organizma. Ovaj složeni proces bio je objašnjen uz pomoć modela, koji predstavljaju određene stupnjeve u razvića, a postavka se bazirala na praćenju razvića amfioksusa i vodozemaca. Ova zanimljiva postavka privukla je pažnju kako najmlađih, tako i onih  starijih. 

Biljke vaskrsnice

Mahovine, paprati i malobrojne cvetnice imaju mogućnost da na staništu trpe veoma nepovoljne uslove vodnog režima i da u takvim uslovima prelaze u stanje anabioze i ta biljna osobina naziva se poikilohidričnost. Posetioci su imali mogućnost da prisustvuju veoma brzom ‚‚oživljavanju” mahovine u dodiru sa vodom, kao i da osmotre biljku Ramonda serbica u stanju anabioze i u hidriranom stanju. Pored toga što biljke poput Ramonda serbica, R. nathaliae i R. myconi imaju ovu neverovatnu sposobnost, one takođe predstavljaju i endemite Balkanskog i Pirinejskog poluostrva i strogo su zaštićene zakonom.

Jestive lekovite gljive

Posetioci su na štandu ‚‚Jestive i lekovite gljive” čuli o mikrogljivama, o njihovoj primeni i patogenima koji izazivaju veliku ekonomsku štetu. Pored toga, posetioci su mogli da se oprobaju u igri ‚‚preživljavanja” čiji je cilj da se od šest ponuđenih gljiva koje su se nalazile na štandu pronađu dve koje su jestive. Takođe, mogli su i da saznaju kako da razlikuju otrovne od jestivih gljiva sličnog izgleda, kao i o primeni različitih vrsta gljiva. Neke od vrsta o kojima je bilo reči su Ganoderma lucidum i Auricularia auricula judae – judino uvo. 

Ecohub – Dodirni prirodu

Na postavci koja se zvala ‚‚Dodirni prirodu”, mogao se naći sadržaj zanimljiv i mlađim i starijim posetiocima. Najmlađi učesnici imali su priliku da uz bojenje skica različitih ugroženih i zaštićenih vrsta životinja i biljaka, čuju više o samim vrstama i faktorima ugrožavanja. Obojenu skicu su uz nalepnicu sa fotografijom same vrste mogli poneti sa sobom kući. Nakon diskusije o ugroženim vrstama Srbije, posetioci su načeno proverili kroz kviz na istu temu. Pored bojenja pravljene su i različite figure od plastelina i izvođeno je nekoliko jednostavnih i zanimljivih eksperimenata. Stariji učesnici mogli su naučiti nešto više o ciljevima odživog razvoja. Kroz kartice koje ilustruju svaki cilj mogli su da uvide na koji način svakodnevno mogu doprineti njihovim ostvarenjima. I za ovu temu posetioce je čekao kratak kviz. Posebna zahvalnost duguje se WWF Srbija koji su obezbedili deo materijala za ovu kreativnu radionicu.

Stonoge u stelji i insekti egzotičnih staništa

Na ovoj postavci posetioce su očekivali egzotičnim insekti i stonoge u stelji, gde su najveće interesovanje izazvale različite vrste insekata poput jelenka i raznovrsnih leptira, ali su se mogle čuti i zanimljive činjenice o njihovom načinu života. Veliki broj male dece izrazio je veliko interesovanje za ovu postavku i lako su prepoznavali određene vrste insekata, poput cvrčka ili svilene bube. Takođe, na ovoj postavci posetioci su imali priliku da drže u ruci stonoge izvađene iz stelje, što je bila velika atrakcija, koja je privukla veliki broj posetioca.