Master modul – Profesor biologije

Kakve osobine i veštine treba da ima student koji je idealan kandidat za vaš master? 

Budući nastavnici biologije i nastavnici ekologije i zaštite životne sredine koji upišu jedan od dva nastavnička master programa treba da imaju prevashodno široko obrazovanje iz različitih bioloških disciplina, ali i dobro opšte obrazovanje iz prirodnih i duštvenih nauka. Osim dobrog opšteg i biološkog obrazovanja, posao nastavnika zahteva humanost, empatiju, pravičnost. To dalje imlicira da kandidati treba da poseduju osećaj da će poučavanjem intelektualno i moralno vaspitavati mlade naraštaje, pružajući im nesebično svoja znanja i iskustva. Studenti budući nastavnici se kontinuirano obrazuju i razvijaju kritičko mišljenje i veštine. Oni se obučavaju da ispoljavaju sve poželjne karakteristike nastavnika, posebno prijatnost u ophođenju, poštovanje učenika i kolega. Od njih se očekuje da i nakon završetka studija i ulaska u službu iskazuju želju da realizuju svoja celoživotna učenja/usavršavanja i napredovanja iz oblasti obrazovanja i vaspitanja (licenciranje i sticanje različitih pedgoških zvanja i drugih naučnih i stručnih referenci iz oblasti nastave).

 

Zašto bi studenti trebali da odaberu vaš master program?

Završetkom master programa za nastavnike, oni stiču mogućnost da rade u školi. Obzirom da imamo veliki broj osnovnih i srednjih škola, to znači da će završetkom takvih master programa imati veću šansu da se zaposle (u poređenju sa npr. brojem instituta, ukoliko završe neki drugi master program/modul). Prema dosadašljim saznanjima, najviše biologa započne i završi svoj radni vek upravo u školi. Sada je izvršena i zakonska diferencijacija, te samo oni koji imaju završen nastavnički master mogu da rade u školi.

 

Šta će studenti dobiti nakon završenog master programa? Koje tehnike će savladati? Da li će se dobijeni rezultati publikovati?

Studenti koji završe jedan od nastavničkih master programa će se u potpunosti obučiti da rade u školi. Savladaće različite didaktičke (nastavne) tehnike i pristupe. Obučiće se za primenu savremene nastavne tehnologije, ali i vođenje školske administracije.

Do sada su naši studenti iz svake generacije publikovali naučne radove iz svojih master radova u domaćim i inostranim naučnim časopisima (iz oblasti nastave, metodike nastave…).

 

Koje su dosadašnje teme master radova u vašoj laboratoriji? 

Teme master radova u poslednjih nekoliko godina se baziraju na analizi primene savremene obrazovne tehnologije i didaktičkih modela.

 

Po čemu merite uspeh studenata? Kako biste okarakterisali uspešnog studenta nakon master akademskih studija?

Uspeh naših studenata budućih nastavnika se meri kvantitativno sumativnim ocenjivanjem (predispitne obaveze i ispit), ali i formativnim putem. Vodi se evidencija/evidentiranje o svakom studentu/kandidatu, što predstavlja bazu za proces objektivnog ocenjivanja. Uspešan student se nakon završetka nastavničkog programa ističe u radu u školi, kao mladi lider u procesu realizacije inovacija i istraživanja u nastavi, čime dodatno doprinosi poboljšanju svoje nastave, ali i nastavnog procesa u školi. Naši studenti veoma brzo nakon masteriranja postaju u svojoj radnoj sredini rukovodioci aktiva biologije i prirodnih nauka, predsednici regionalnih aktiva i sl. Oni učestvuju u obuci novih generacija studenata budućih nastavnika (u svojoj školi, u realizaciji školske prakse kao mentori). Trenutno su organizatori i realizatori školske prakse u gimnazijama i osnovnim školama i rukovodioci aktiva za osnovne i srednje škole u Beogradu i Srbiji. Formirali su mreže svojih kolega saradnika i sa njima razmenjuju iskustva i informacije. Oni su svi u stalnom kontaktu sa mnom, održavamo redovne sedmične  (trenutno onlajln) sastanke i dogovaramo se o daljim koracima u vezi sa školskom praksom, inovacijama po pitanju obrazovne tehnologije, novim istraživanjima u nastavi, u koje uključujemo studente pri izradi njihovih master radova i sl. 

 

Koliko ste posvećeni svakom studentu kao mentor?

Ove kao i prethodnih školskih godina, mentor sam našim studentima koji su upisali master programe za nastavnike. Trenutno ih je ukupno dvanaest. Taj broj omogućava da se u potpunosti posvetim svakom od njih pojedinačno.

 

Kakve su svakodnevne aktivnosti vašeg master studenta?

Studenti imaju predavanja i vežbe iz obaveznih i izbornih nastavnih predmeta. Oni realizuju svoje predispitne obaveze koje su u formi prezentacija, domaćih zadataka, projekata…Takođe, u drugom semestru (od marta do kraja maja) realizuju Školsku praksu u osnovnim školama i gimnazijama. U okviru ove prakse između ostalog realizuju i istraživanje za svoj master rad.

 

Da li je student uključen u izvođene nastave na osnovnim studijama?

Studenti naših master programa za nastavnike nisu uključeni u izvođenje nastave na osnovnim studijama, jer na tom nivou studiranja ne postoje nastavni predmeti iz didaktičko-metodičkog i psihološko-pedagoškog okvira.

 

Da li postoji mogućnost saradnje sa drugim institucijama?

Sarađujemo sa školama i naše studente preporučujemo nakon završetka master programa za rad u školama.

 

Koliko je često da se izrada rada oduži usled tehničkih i drugih problema?

Veoma retko se dešava da student prolongira izradu master rada. Samo izvođenje eksperimenta u nastavi je definisano vremenski (ograničeno), što je pogodno za studente.

 

Da li postoji mogućnost nastavka saradnje na doktorskim studijama i zaposlenja kroz projekte Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ili novog Fonda za nauku? 

Nažalost, na našem fakultetu ne postoje doktorske studije iz metodike nastave biologije. Nadam se da će se u bliskoj budućnosti ovo ispraviti i da će i ova oblast po tom pitanju biti ravnopravna sa drugim nastavno-naučnim oblastima na našem fakultetu. Međutim, to ne sprečava studente da kada završe neki od nastavničkih master programa upišu doktorske studije. Oni to i sada čine, a ako se opredele da dalje istražuju u nastavi, onda deo doktorske teze mogu posvetiti obrazovnim implikacijama, određenim primenama u nastavi, te pozvati mene ili kolege koji realizuju nastavu iz Pedagogije ili Psihologije u komisiju za doktorski rad. 

Trenutno realizujemo jedan projekat (Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja) iz oblasti inovacionih nastavnih tehnologija. Studenti učestvuju u tako inoviranoj nastavi. 

 

Da li postoji saradnja sa inostranim institucijama kao i mogućnost izrade master rada u nekoj od tih institucija?

Do sada smo sarađivali sa kolegama iz Grčke, Slovenije, Portugala, Francuske, Rusije. Sa njima smo realizovali komparativna istraživanja u nastavi i rezultate tih istraživanja smo publikovali u međunarodnim naučnim časopisima i na konferencijama. Naši studenti i naše kolege profesori iz škola su pomagali u realizaciji tih istraživanja, odnosno ona su bila sastavni deo njihovih master radova.

 

Ko je vaš najuspešniji master student? 

Najuspešniji student koji je realizovao svoj master rad iz oblasti metodike nastave biologije bio je Dragan Đurić. On je nakon završetka studija nastavio da sarađuje sa mnom i publikovali smo zajedno više naučnih radova u inostranim i domaćim naučnim časopisima. Takođe, on je zajedno sa mnom bio osnivač Društva predmetnih didaktičara Srbije i njegov prvi sekretar. Nažalost, pre četiri ipo godine mlad je preminuo. Njegov doprinos metodici nastave biologije je veliki i ostaće upamćen kao vredan i predan nastavnik koga je posebno krasio profesionalni moral.

Bilo je i drugih studenta koji su se isticali u zalaganju, koji su zajedno sa mnom učestvovali u organizovanju didaktičkih konferencija na našem fakultetu. Oni su rezultate svojih master radova prezentovali i na drugim domaćim, ali i inostranim naučnim skupovima. 

U ovoj generaciji studenata takođe imamo one koji se zalažu i koji su iskazali želju da se nakon završetka master studija aktivno uključe u rad našeg Društva i u obuke koje će organizovati novoformirani Centar za obrazovnu tehnologiju, metodičko usavršavanje i karijerno vođenje nastavnika biologije. 

 

Gde studenti nastave karijeru posle vašeg mastera?

Nakon završetka naših nastavničkih mastera, najveći broj se zaposli u školama. Ima i onih koji odlaze u inostranstvo sa našim preporukama i realizuju nastavu biologije u međunarodnim školama, ili u školama naše dijaspore. Takođe, ne mali broj njih upisuje doktorske studije, kod nas ili u inostranstvu.

 

 

prof. dr Jelena Stanisavljević