Zašto zaboravljamo snove?

 
Šta se dešava dok spavamo?

U toku života jedinke, skoro ⅓ je provedena spavajući, a čak 25% spavanja provodimo sanjajući. 

San je stanje koje podrazumeva izmenjeno stanje svesti i relativne inhibicije pokreta  voljnih mišića, kao i smanjenu reaktivnost na stimuluse iz okruženja. 

Možemo podeliti spavanje na 2 distinktna moda: REM i nonREM (NREM).

Većina snova se odvija u toku REM (Rapid Eye Movement) faze, nazvane tako zbog brojnih fizioloških promena, između ostalog i brzog pomeranja očnih jabučica. Pored toga povećava nam se pritisak i ubrzava rad srca, disanje postaje pliće, dok se javlja paraliza u mišićima ekstremiteta koja služi da osujeti delovanja iz sna. 

Hipnogram

NREM iliti neresponzivna faza spavanja, okarakterisana je slabim pokretima očnih jabučica ili pak izostankom pokreta, parasimpatički sistem preovladava ali mišići nisu paralisani kao u REM fazi, te osobama koje mesečare nije sputan pokret. San se retko javlja.

 

 

Šta ometa pamćenje snova?

Povrede u temporoparijetalnom spoju -TPJ (TemporoParietal Junction) i/ili medijalnom prefrontalnom korteksu- MPFC (Mediolateral PreFrontal Cortex) dovode do prestanka prijave snova, sugerišući da ove regije imaju osnovnu ulogu u procesu sanjanja i prisećanja snova.

PET skener je pokazao da ljudi sa većim i manjim prisećanjem snova imaju drugačiju funkcionalnu organizaciju mozga, odnosno imaju sasvim različite faze u toku odmarajućeg sna. 

Povećana aktivnost u TPJ i MPFC je verovatno odgovorna za slikovito mišljenje, uključujući i memorijsko utiskivanje snova. 

Povećana aktivnost TPJ regije povećava pažnju ka spoljašnjim uticajima što dovodi do lakšeg buđenja, te se tako olakšava prisećanje na san. 

 

Zašto zaboravljamo gotovo sve što nam se dešava u toku sna?

Verovatno najbolje objašnjenje za zaboravnost se krije u hormonalnoj ravnoteži neokorteksa u toku spavanja. Naime, hormon norepinefrin ima ključnu ulogu u pamćenju i nalazi se u jako niskim koncentracijama za vreme REM faze. Međutim, samo odsustvo norpinefrina ne objašnjava u celosti zašto zaboravljamo snove. 

norepinefrin

Istraživanja su pokazala da su snovi bliski drugim kreativnim mentalnim funkcijama koje su bazirane u neokorteksu. S jedne strane je koncentrisana, fokusirana misao a s druge dnevno sanjarenje i sanjanje, sa nekim preklapajućim delovima.

Čeoni neokorteks koji inače diriguje svesnom mišlju, i koji je orjentisan ka kreativnom rešavanju problema, visoko selektivno diskriminiše bitno od nebitnog.

Intenzivne emocije mogu signalizirati da je u pitanju događaj od visokog značaja, te se snovi sa takvim motivima bolje pamte. Najbolje se sećamo noćnih mora koje su živopisne, što je veća stimulacija mozga veća je i mogućnost da se probudimo u toku sna, samim tim se i povećava šansa za pamćenje istog.

 

Oscilacije moždanih talasa

Oscilacije moždanih talasa

 

Pod pretpostavkom da je prisećanje na snove forma deklarativnog pamćenja, jedna od hipoteza je da pamćenje detalja snova na elektrofiziološkom nivou povezano sa epizodičnim pamćenjem u toku budnosti, kao i da pamćenje snova izazvano buđenjem iz REM i NREM faza ima drugačiju pozadinu u smislu moždanih oscilacija.

Nakon buđenja i uspešnog prizivanja sna u toku REM faze, povišeni su teta talasi, 5-7Hz, ovo otkriće se poklapa sa povećanom teta aktivnošću i u toku budnosti dok enkodiramo epizodično pamćenje. 

Kod buđenja u toku NREM faze 2, praćene EEG-om, uočena je pravilnost u alfa oscilacijama, 8-12Hz u desnom frontalnom režnju koja je praćena uspešnom rekolekcijom snova. 

Ovo istraživanje aludira da deklarativno pamćenje zadržava  iste neurofiziološke mehanizme tokom različitih stanja svesti.

Alfa talasi

Hipoteza je da alfa ritam ima ulogu u aktivnoj inhibiciiji regiona koji nisu uključeni u trenutnu moždanu aktivnost, što nam pomaže da budemo fokusirani na detalje od većeg prioriteta. 

Izostajanje reakcija i neresponzivnost u toku sna su moguće posledice opadanja alfa talasa karakterističnih za to stanje. Kako dolazi do povećanja amplitude alfa talasa, organizam se budi. Osobe koje bolje pamte snove doživljavaju višestruka buđenja u toku trajanja sna. Buđenje omogućava ljudima da se priberu i u toku budnosti dugotrajno zapamte detalje upravo prekinutog sna.

 

Daleko smo od tačne fiziološke postavke snova, ali jedno je sigurno Ako želite da sanjate, budite se!

Izvori:

  • Marzano, C. et al. “Recalling And Forgetting Dreams: Theta And Alpha Oscillations During Sleep Predict Subsequent Dream Recall”. Journal Of Neuroscience, vol 31, no. 18, 2011, pp. 6674-6683. Society For Neuroscience, doi:10.1523/jneurosci.0412-11.2011. 
  • Eichenlaub, Jean-Baptiste et al. “Resting Brain Activity Varies With Dream Recall Frequency Between Subjects”. Neuropsychopharmacology, vol 39, no. 7, 2014, pp. 1594-1602. Springer Science And Business Media LLC, doi:10.1038/npp.2014.6. 
  • Tully, Keith, and Vadim Y Bolshakov. “Emotional Enhancement Of Memory: How Norepinephrine Enables Synaptic Plasticity”. Molecular Brain, vol 3, no. 1, 2010, p. 15. Springer Science And Business Media LLC, doi:10.1186/1756-6606-3-15. 
  • Ruby, Perrine et al. “Alpha Reactivity To First Names Differs In Subjects With High And Low Dream Recall Frequency”. Frontiers In Psychology, vol 4, 2013. Frontiers Media SA, doi:10.3389/fpsyg.2013.00419. 
  • https://www.sleepfoundation.org/how-sleep-works/what-happens-when-you-sleep
  • Klimesch, Wolfgang. “Alpha-Band Oscillations, Attention, And Controlled Access To Stored Information”. Trends In Cognitive Sciences, vol 16, no. 12, 2012, pp. 606-617. Elsevier BV, doi:10.1016/j.tics.2012.10.007.