Časopis Simbioza

Svet informacija biološke zajednice

Najnovije Zanimljivosti 

Dijamantska biljka

Maša Terzović ,

Svima su nam dobro poznati dijamanti kao jedni od najplemenitijih, najlepših i najskupljih tvorevina prirode. Magija formiranja dijamanata počinje na dubini od više od 100 km ispod zemlje, u uslovima izuzetno visoke temperature i pritiska. Tek je nedavno otkrivena spona između ovog minerala čudesnih odlika i jedne, na prvi pogled, neugledne biljke. U pitanju je Pandanus candelabrum, retka biljka koja raste u zapadnoj Africi.

 

Indikator kimberlitskih cevi

 

Ruda kimberlita

 

Rude kimberlita, u okviru kojih se dijamanti obično mogu pronaći, vode poreklo od kimberlitskih i lamproitskih cevi nastalih u toku vulkanskih erupcija, izbacivanjem istopljenog kamena na površinu zemlje, pri čemu se kamen hladi i formiraju se cevi. Sadrže visoke koncentracije kalijuma, natrijuma, magnezijuma i fosfora. Veoma visok pritisak posledica je potiskivanja kamenja i drugog materijala kroz cevi, što predstavlja idealne uslove za formiranje dijamanata. Kimberlitske cevi su veoma retke i do danas ih je otkriveno oko 6000. Stephen E. Haggerty sa Univerziteta Florida je u radu objavljenom u časopisu “Economic geology” izjavio da afinitet prema ovakvom tipu tla ima upravo biljka Pandanus candelabrum. Međutim, pronalazak kimberlitskih cevi ne znači uvek i isplativ rudnik. Svega 1% otkrića kimberlitskih cevi predstavlja i ekonomski značajne nalaze dijamanata.

 

“Drvo luster”

Pandanus candelabrum se može pronaći u zemljama zapadne Afrike (Mali, Togo, Obala Slonovače, Nigerija itd.). Raste u tropskim šumama, u blizini reka, močvarnih područja ili u samoj vodi. Drveće može formirati gotovo neprohodne šikare na obalama sporotekućih reka, te često ometa plovidbu i mora se seći.

 

Pandanus candelabrum, biljka koja živi blizu dijamanata

 

Ova biljka, sa svojim gusto raspoređenim listovima, podseća na fontanu zelenila. Upravo specifičnoj lisnoj rozeti, biljka duguje svoj naziv “drvo luster”. Pandanus candelabrum je bodljikav, zimzeleni žbun ili drvo, sa jasno uočljivim vazdušnim korenovima i listovima specifičnog, mačolikog oblika, zašiljenim pri vrhu.

Pandanus candelabrum

 

Iako još uvek ne postoje podaci za ovu vrstu, većinu predstavnika roda Pandanus odlikuje prisustvo više ili manje jestivih plodova, semena i unutrašnje baze listova. Plodovi su karakterističnog grozdastog oblika, sastavljeni od velikog broja pojedinačnih klinastih, drvenastih koštunica sa mesnatom podlogom prožetom slatkim mirisom. Pre konzumacije, pulpu je potrebno prokuvati, kako bi se odstranile štetne i otrovne materije.

Takođe, od listova, dugačkih i preko jednog metra, prave se prostirke, vreće i korpe. U državi Benin se od suvih listova prave specijalne posude i vreće za čuvanje soli od vlažnosti.



Indikatorske vrste

Još je od srednjeg veka poznata veza između pojedinih biljnih vrsta i minerala u zemljištu na kome rastu. Takođe, određene biljke se adaptiraju na život na specifičnim tipovima zemljišta na kojima neke druge vrste ne bi mogle opstati. 

Lychnis alpinaLychnis alpina

 

Vrsta Lychnis alpina koja se može pronaći u Skandinaviji (prepoznatljiva po lepim cvetovima roze boje) i Haumaniastrum katangense zastupljena u centralnoj Africi, tolerantne su na bakar prisutan u zemljištu i  predstavljaju značajne indikatorske vrste. Novije analize ukazuju na to da su ove biljke genetski rezistentne na bakar, što im omogućava da zauzmu neobično mesto u ekološkoj niši. Druge vrste ne mogu opstati na ovakvom tipu zemljišta i samim tim je i kompeticija smanjena.

 

Haumaniastrum katangenseHaumaniastrum katangense



Efikasna metoda otkrivanja dijamanata i zaštita šuma

Smatra se da bi se rude kimberlita u gustim tropskim šumama mogle otkrivati satelitskim detektovanjem spektralnih znakova Pandanus candelabrum. Pre ovog otkrića nije postojao ni jedan pouzdan način otkrivanja nalazišta dijamanata. Hlorofil u biljkama apsorbuje u vidljivom delu spektra, naročito crvenom. U infracrvenom delu spektra biljke snažno reflektuju svetlost i ta refleksija se razlikuje kod različitih biljaka. 

Kako su do sada velike površine šuma uništene zarad otkrivanja nalazišta, ovakav način pronalaženja kimberlitskih cevi, umesto uobičajenih invazivnih metoda, bio bi manje štetan za životnu sredinu i omogućio bi, između ostalog, i zaštitu i očuvanje šuma.

 

 



Izvori:

Preporučujemo

Master modul – Biologija algi

Časopis Simbioza

Zombi-mravi – horor film u prirodi

Maša Terzović

Popularna ali pogubna – „topping“ metoda orezivanja stabala

Marija Lazić