7 mitova o vakcinaciji

Pre nego što počnemo da govorimo o merama suzbijanja infekcije, važno je da shvatimo šta je to zapravo pojam imunizacije. 

Imunizacija je preventivna mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. 

Postoje 2 tipa imunizacije: aktivna i pasivna.

ImuniyacijaTipovi imunizacije

 

IMUNIZACIJA:

  1. AKTIVNA – domaćin sam razvija imunitet uz pomoć primene oslabljenih ili inaktivisanih uzročnika bolesti. 
  2. PASIVNA – primena seruma i humanih imunoglobulina gde se u domaćinov organizam unose gotova antitela (retki slučajevi kod osoba koje usled kompromitovanosti imunog sistema nisu u stanju da samostalno razviju imuni odgovor).

 

Iako veliki broj naučnih radova, kao i nebrojeno mnogo medicinskih stručnjaka potvrđuje efikasnost i nezamenljivost vakcinacije u prevenciji zaraznih bolesti, u populaciji se primećuje sve veća doza skepticizma.

 

U ovom članku ćemo probati da raskrinkamo sedam najčešćih mitova vezanih za vakcine. 

 

Mit #1: Vakcine izazivaju autizam

auizamAutizam je neurološki poremećaj sa genetičkom osnovom

Naučni rad objavljen krajem devedestih godina prošlog veka zagovara kauzalnost između autizma i primene vakcina, konkretno MMR vakcine (štiti od malih boginja, zauški i rubele). Nakon opsežnih istraživanja nijedna studija nije potvrdila povezanost između vakcinacije i bilo kakvog oblika psihijatarskih oboljenja. Važno je napomenuti da je autizam gentički prouzrokovano stanje. Autizam je izrazito složen poremećaj u razvoju mozga koji se odlikuje manjkom ili potupnim nedostatkom socijalne interakcije i oblicima ponavljajućeg ponašanja. Ovaj poremećaj na koji utiče veliki broj gena, utiče na sve delove mozga ali se i dalje ne može dokazati kako to precizno utiče na krajnji oblik ponašanja. Način života i generalna obrazovanost stanovništva pre polovine 20. veka bi mogli veoma lako prevideti stvarno mentalno stanje svojih članova. Nagla “pojava” autizma nakon tog perioda bi mogla biti pripisana povećanje svesti društva o mentalnim poremećajima.

Mit #2: Vakcine izazivaju bolesti koje bi trebalo da spreče

VakcineMMR vakcina

Vakcine služe da prevare” naš imuni sistem da je do infekcije došlo i izazovu što bolji imuni odgovor uz umanjenje rizika od obolevanja. Ukoliko do infekcije ipak dođe, vakcinacija nije bez učinka jer dovodi do minimalizacije simptoma bolesti.

Nakon primene vakcine, kod određenog dela populacije može doći do razvoja simptoma koji liče na simptome infekcije. Važno je napomenuti da ovi simptomi nestaju nakon nekoliko sati, što je zanemarljivo u poređenju sa realnim okvirom bolesti ukoliko bi joj nepripremljen organizam bio izložen.

Mit #3: Vakcine sadrže otrovne supstance opasne po život

Šta je u vakciniSadržaj vakcine

Istina je da vakcine u sebi sadrže neznatne količine formaldehida, aluminijuma, pa i derivata žive kao što je timerosal. Ove supstance služe kao konzervansi i zapravo imaju ulogu u povećanju efektivnosti vakcine. Nalaze se u zanemarljivo malim količinama koje se mogu porediti sa dnevnim unosom aluminijuma i žive kroz ishranu.

Mit #4: Efektivnost vakcina se ne može dokazati

Neke od vakcina u prošlosti su bile toliko efektivne da su iskorenile (npr. velike boginje) ili nas dovele na korak od iskorenjavanja bolesti (npr. dečja paraliza). Trenutno zdravstveno stanje svetske populacije je dokaz delotvornosti vakcina. 

 

Efektivnost varira kako od same vakcine tako i od imunog sistema individue.

Mit #5: Odbijanje vakcinacije ugrožava samo mene

Usled odbijanja vakcijacije od strane velikog broja ljudi SZO je predložila uvođenje obavezne vakcinacije.

U okviru populacije postoje osetljive grupe – osobe sklone alergijama, osobe sa oslabljenim adaptivnim imunim odgovorom itd. Takođe različite starosne grupe ljudi imaju različitu otpornost. Dakle, odbijanjem vakcinacije  direktno se šteti rizičnim grupama koje se oslanjaju na grupni imunitet*, a naravno širenjem patogena indirektno pravimo problem celoj zajednici.

Grupni imunitet

 

*Grupni imunitet SZO definiše pragom od 95% imunih na datu bolest. Ovaj prag se uzima kao granica preko koje ne dolazi do širenja zarazne bolesti. 

 

Podaci onlajn izjašnjavanja za i protiv vakcinacije

 

Većina ljudi koji odbijaju da vakcinišu svoju decu su vakcinisani.

 

Mit #6: Nije neophodno vakcinisati se protiv iskorenjenih bolesti

Jedina iskorenjena bolest u celom svetu su velike boginje. Sve dok postoji ikakva mogućnost prenosa patogena i samim tim ponovne introdukcije na mesto s kog je ranije u potpunosti uklonjen, ne može se reći da je bezbedno biti nevakcinisan.

 

Mit #7: RNK vakcine mogu izmeniti genetički kod

RNK vakcine se koriste 20 godina unazad. Još uvek nisu uočene mutacije povezane sa primenom vakcina ovog tipa.

Na primeru virusa Sars Cov2 vidimo da RNK molekul unet u ćeliju u obliku lipidnog mehura služi za sintezu S proteina. Imuni sistem reaguje na dati protein i stvara antitela u cilju pripreme organizma za stvarnu infekciju. Kako se u vakcini nalazi RNK informacija za jedan od 29 gena, ne postoji mogućnost formiranja virusa ili njegove insercije u genom čoveka. 

Uzevši u obzir benefite koje nam pruža vakcinacija, a i samim poređenjem neželjenih efekata vakcina sa bolestima koje preveniraju, uviđamo da vakcinacija nosi manji rizik od nezaštićenog izlaganja bolestima.

Izvori: