Darvinov dan

,,Ljubav prema svim živim stvorovima je najplemenitija ljudska osobina.”

Čarls Darvinprirodnjak Čarls Darvin

Čarls Darvin je rođen 12. februara 1809. godine, a njemu u čast ovaj dan u godini obeležava se kao ,,Darvinov dan”. Slavi se širom sveta na spomen njegovog monumentalnog doprinosa nauci, ali i zarad promocije i popularizacije nauke. Teorija evolucije, koju je prvi jasno uobličio i potkrepio brojnim dokazima, objavljena je u delu ,,Poreklo vrsta” pre više od 150 godina, kada je sem intelektualne elite tadašnjeg vremena uzdrmala i širu javnost – što i dalje zna da čini, iako ne bi trebalo. 

Danas biologija stoji na temeljima ove teorije i dokazi za nju leže u gotovo svakom aspektu proučavanja živih bića, počevši od samog njihovog razvrstavanja prema srodničkim odnosima. Uprkos tome što ljubiteljima ,,nauke o životu” prihvatanje evolucije predstavlja sasvim prirodan zaključak u moru dokaza, njeno dodatno pojašnjavanje se, nakon više od jednog veka, pokazuje kao više nego potrebno. 

 

(Ne)verovanje nauci? 

Naime, prema jednoj anketi, u Srbiji gotovo trećina ispitanika ,,ne veruje” u evoluciju. Ove brojke nisu jedinstvene samo za našu zemlju, već čine svetski trend. Iako je inače među naučnicima ova teorija opšteprihvaćena, zabrinjava činjenica da je 2017. godine Odbor za obrazovanje u Srbiji dobio peticiju za reviziju izučavanja teorije evolucije, a koju je potpisalo više naših akademika i naučnika.

 

Evolucija vidljiva u svakodnevici

Svima nam je dobro poznata tvrdnja kako je evolucija veoma spor proces koji se dešava tokom nepojmljivo velikih vremenskih perioda. Ta nemogućnost ličnog doživljaja značajnijih promena u korenu je razlog zašto ju je nekad teško zamisliti. Međutim, ako znamo gde da gledamo, stvar postaje jasna. Brojne rase pasa, uzgajano voće i povrće, s kojima se srećemo svakodnevno, nastali su upravo na principima evolucije koje je čovek iskoristio.

Rase pasaprimer veštačke selekcije – razne rase pasa

Uzgajivači, farmeri, baštovani, demonstrirali su tokom vekova kako veštačka selekcija jedinki sa poželjnim osobinama, te njihovo dalje međusobno razmnožavanje, može drastično da izmeni izgled vrste za relativno malo vremena. Šta tek onda priroda može da uradi tokom nekoliko miliona godina? 

 

Vrsta – nerazjašnjen pojam

Iako se rase pasa, golubova i zečeva mogu značajno morfološki razlikovati, ipak pripadaju istim vrstama jer bi mogli da ostvare plodno potomstvo. Upravo je u tome generalni ključ definisanja vrsta, bez obzira koliko slično ili različito izgledale. Treba naglasiti da postoje izuzeci od ovog pravila – ukoliko imaju isti broj hromozoma, čak i različite srodne vrste u izuzetnim slučajevima teorijski mogu dati plodno potomstvo (npr. međusobno razmnožavanje različitih vrsta ljudi – Homo sapiens sa neandertalcima i denisovancima). Zbog toga je definicija vrste trenutno mnogo fluidnija nego pre i uključuje faktore poput geografskog rasprostranjenja. 

DenisovacDenisovac, arhaični čovek

Specijacija uhvaćena na delu

Imajući to u vidu, par istraživača – profesori Rouzmeri i Piter Grent – decenijama su pratili populaciju famoznih Darvinovih zeba na Galapagoskim ostrvima. Godine 1981. primetili su dolazak mužjaka zebe druge vrste sa udaljenog ostrva, koji je imao drugačiju pesmu od domaćih ptica. Ubrzo je došlo do hibridizacije sa ženkom autohtone zebe, a potomstvo je nasledilo osobinu neuobičajenog oglašavanja. Zbog toga kroz par generacija više nisu bivali prepoznati od strane domaćih ženki i postali su reproduktivno izolovani. 

Potomak dve vrste zeba - G. fortis i G. conirostrisPotomak dve vrste zeba – G. fortis i G. conirostris

Smatralo se da će ova nova populacija ubrzo nestati ili se utopiti u postojeću međusobnim razmnožavanjem, međutim to se nije desilo. Ove ptice imale su i veće telo, što im je dalo određene prednosti u odnosu na druge, a naknadnim genetičkim analizama potvrđeno je da se zaista radi o posebnoj vrsti. Dakle, prvi put je specijacija zabeležena u realnom vremenu. 

,,Moramo, ipak, prihvatiti da, kako se meni čini, čovek sa svim svojim plemenitim karakteristikama ipak u svome telu drži neizbrisiv pečat njegovog niskog porekla.” 

Zahvaljujući Darvinu, nauke kao što su biologija i medicina su dobile odskočnu dasku i daleko uznapredovale, što ima enormne posledice u našem društvu. On je izveo svojevrstan kopernikanski obrt, rušeći antropocentričan pogled na svet, kao što je nekad Zemlja ,,izmeštena” iz centra univerzuma. Povrh svega, zaslužan je za čovekovo razumevanje svoje vrste kroz znanje o sopstvenom poreklu, a po istom principu, i za jasniju sliku sveta koji ga okružuje. 

Evolucija

 

Izvori: