Zonobiomi na Zemlji – II deo

Biomi su velike zajednice sličnih ekosistema, koje se nalaze u jednoj klimatskoj oblasti, a s obzirom na to da imaju zonalni raspored na planeti Zemlji, nazivamo ih zonobiomima. Prema Valteru, može se izdvojiti 10 osnovnih zonobiomi. U prošlom tekstu bilo je reči o prvih pet zonobioma, koji se javljaju idući od ekvatora ka polovima, što uključuje vegetaciju tropskih večnozelenih kišnih šuma, mangrova vegetaciju, vegetaciju tropskih listopadnih šuma i savana, pustinjsku vegetaciju i tvrdolisnu zimzelenu vegetaciju drveća i žbunova. U daljem tekstu biće reči o preostalih pet zonobioma koji se javljaju na planeti Zemlji.

Raspored osnovnih zonobioma na Zemlji.

Izvor slike: https://www.tudogeo.com.br/wp-content/uploads/2019/11/image-1-1.png

 

Osnovni klimatski faktor koji utiče na raspored zonobioma na Zemlji je temperatura. Sunčevo zračenje je najintenzivnije na ekvatoru, gde je upadni ugao sunčevih zraka najveći, dok se ka polovima smanjuje, što znači da se zraci rasipaju po većoj jedinici zapremine i njihov intenzitet opada, a samim tim i temperatura. 

Količina padavina je najveća na ekvatoru i u priobalnim delovima kontinenata, gde vetrovi donose vlažne vazdušne mase. Međutim, na raspored padavina utiču stalni i povremeni vetrovi i morske struje. Vetrovi koji duvaju sa kopna na more, odnose padavine i u tom delu kopna se najčešće javljaju pustinje, dok vetrovi koji duvaju sa mora na kopno, donose vlažne vazdušne mase sa sobom. Morske struje mogu biti tople i hladne, gde prve doprinose povećanju, a druge smanjenju prosečne godišnje temperature u nekoj priobalnoj oblasti.

 

Vegetacija umerenih šuma osetljivih na mrazeve

Zonobiom sa vegetacijom umerenih šuma osetljivih na mrazeve odlikuje se toplom okeanskom umerenom klimom, koja podrazumeva značajna variranja temperature tokom godine, kratak zimski period sa prosečnim temperaturama oko 0°C, toplo i vlažno leto, kao i odsustvo sušnih perioda. Na mestima sa ovim tipom vegetacije javlja se žuto i crveno podzolasto zemljište. Vegetacija ovog zonobioma može se podeliti na četinarske šume osetljive na mrazeve, koje se najčešće javljaju na zapadnim delovima kontinenata i na lovorolisne lišćarske šume osetljive na mrazeve, koje se javljaju prevashodno na istočnim delovima.

 

Izgled vegetacije umerenih šuma osetljivih na mrazeve.

Izvor slike: https://i2.wp.com/www.thoughtco.com/thmb/TeQhWMC_Dkhz6BkdrHg6BvHaiog=/2250×1500/filters:fill(auto,1)/171748805-56a0067a5f9b58eba4ae8baa.jpg

 

Uslovi koji vladaju u ovom zonobiomu daju prilku za razviće visokog drveća poput vrsta Sequioa sempervirens i Sequoiadendron giganteum u Severnoj Americi, Fitzroya cupressoides u Južnoj Americi i Eucalyptus regnans u Australiji. Pored drveća velikih prečnika i visine, ostvareni su i uslovi za pojavu lišajeva, mahovina i paprati u unutrašnjosti šuma, kao i listopadnih vrsta drveća i raznovrsnih lijana i hemiepifita. 

 

Vegetacija lišćarskih listopadnih šuma umerene zone otpornih na mrazeve

Klimatski uslovi koji vladaju u ovom zonobiomu odgovaraju tipičnoj umerenoj klimi, čije su glavne odlike kratki zimski period sa prosečnim temperaturama ispod 0°C, izraženi mrazevi, umereno topli i umereno vlažni

letnji period i odsustvo sušnog i polusušnog perioda. Tipovi zemljišta zastupljeni u ovom zonobiomu su šumska mrka i siva zemljišta.

 

Izgled listopadne lišćarske šume umerene zone otporne na mrazeve.

Izvor slike: https://www.agroinfo.rs/uploads/Agroinfo/Ratarstvo/forest-4181023_1920.jpg

Kao adaptacije na mrazeve, koji su pojava u ovom zonobiomu, javljaju se jesenji listopad kod drveća, zaštita pupoljaka od niskih temperatura i debela kora na stablima i granama. Jesenji listopad predstavlja adaptaciju na uslove fiziološke suše i niske temperature tokom zime i prilikom listopada menja se i fizionomija i svetlosni režim. Fiziološka suša je pojava postojanja vode u zemljištu, koja je biljkama nedostupna za usvajanje, zbog niskih temperatura ili visokih koncentracija soli u zemljištu. Obično postoji pet spratova: sprat visokog drveća, sprat niskog drveća, sprat visokih žbunova, sprat niskih žbunova i sprat zeljastih biljaka. Diverzitet u zonobiomu listopadnih lišćarskih šuma je umeren. 

 

Stepska vegetacija

Zonobiom u kojem je prisutna stepska vegetacija odlikuje se kontinentalnom klimom, koja podrazumeva hladne zime sa prosečnim temperaturama ispod 0°C, pojavu mrazeva, topla leta, sa kratkim sušnim i dužim umereno sušnim periodom i jake hladne vetrove tokom zime. Zemljište karakteristično za stepski zonobiom je černozem, koji se odlikuje izuzetnom plodnošću i često je pretvoreno u velike poljoprivredne površine.

 

Izgled stepske vegetacije.

Izvor slike: https://www.vle.lt/uploads/_CGSmartImage/89637_1-55227e0c777f4b33aff77a3b71fe4b5d.jpg 

U probleme sa kojima se susreće vegetacija stepskog zonobioma ubrajaju se letnja suša i jaka osunčanost, hladna zima sa jakim vetrovima i velika temperaturna amplituda. Kao rešenja ovih problema javljaju se mnogobrojne adaptacije: hamefite i hemikriptofite kao životne forme, busenaste trave i stipakserofite. Hamefite predstavljaju životnu formu niskih biljaka, čiji se pupoljci nalaze na visini do 50 centimetara iznad površine zemlje, dok su hemikriptofite zeljaste dvogodišnje i višegodišnje biljke čiji nadzemni delovi tokom nepovoljne sezone izumiru, a pupoljci ostaju vrlo blizu površine zemljišta. Kao ostale adaptacije na uslove koji vladaju u stepskom zonobiomu, na površini biljaka javljaju se dlake i vosak, a listovi su tvrdi, sa izraženim mehaničkim tkivima.

Vegetacija četinarskih šuma (tajge)

U zonobiomu u kojem se javlja vegetacija četinarskih šuma prisutna je borealna klima, koja se odlikuje veoma dugim i hladnim zimskim periodom sa šest do osam meseci u kojima je prosečna temperatura ispod 0°C. Leto je kratko, hladno i veoma vlažno, a može doći i do pojave mrazeva u ovom periodu. Dominantan tip zemljišta je podzol, koji predstavlja kiselo zemljište zbog prisustva organskih kiselina. Podzol se smatra neplodnim zemljištem.

 

Izgled četinarske šume.

Izvor slike: https://letecibrko.files.wordpress.com/2014/12/mg_3103.jpg

 

Spratovnost koju srećemo u tajgama podrazumeva sprat drveća, sprat niskih žbunova i prizemni sprat mahovina, lišajeva i zeljastih biljaka. U zonobiomu četinarskih šuma razlikujemo tri tipa šuma: tamne, svetle i listopadne četinarske šume. U tamnim četinarskim šumama najčešće se sreću vrste Picea abies, Abies alba, Picea glauca i Pseudotsuga menziesii. Sa druge strane, u svetlim četinarskim šumama nalaze se različite vrste roda Pinus: Pinus sylvestris, P. nigra, P. heldreichii, P. peuce i P. rigida.

 

Vegetacija tundre i hladnih pustinja

 

Zonobiom vegetacije tundre i hladnih pustinja odlikuje se polarnom, arktičkom klimom. Javlja se veoma dug hladan period sa prosečnim mesečnim temperatura ispod 0°C, a do pojave mrazeva dolazi i tokom leta, koje je kratko, prohladno i vlažno. Voda u podlozi je često zamrznuta i vladaju specifični svetlosni uslovi. Zemljište prisutno u ovom zonobiomu pripada po tipu polarnim zemljištima i odlikuju ga procesi glejizacije, koji predstavljaju procese redukcije zemljišta, usled stagniranja vode u njemu. 

 

Izgled vegetacije tundre.

Izvor slike: https://ia.eferrit.com/ia/d8db0c7e93602f60-1024×682.jpg

 

Spratovnost u zonobiomu tundri i hladnih pustinja predstavljena je spratom žbunova, spratom busenastih biljaka i spratom mahovina i lišajeva. Problemi sa kojima se suočava vegetacija su duge hladne zime, kratka leta, jak vetar, zaleđena i siromašna podloga i specifični svetlosni režim, dok su neka od rešenja nizak rast vegetacije, jastučasta i puzeća životna forma, redukcija transpiracione površine i pojava dlaka, voska i debele kutikule.

Izvori: 

• Janković M. (1966): Fitoekologija sa osnovama fitocenologije i pregledom tipova vegetacije na Zemlji. Naučna knjiga, Beograd
• Lakušić, D., Šinžar-Sekulić, J., Rakić, T., Sabovljević, M. (2015): Osnovi ekologije. Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, Beograd