Veliki letnji teren „Medvednik” 2026.

Biološko istraživačko društvo „Josif Pančić” osnovano je 1955. godine, a pod sadašnjim imenom postoji od 1978. godine. Kako bi se zaljubljenicima u prirodu pružila prilika za njeno proučavanje i zaštitu, organizuju se brojni tereni. Jedan od njih je i Veliki letnji teren koji BID-ovci svake godine željno iščekuju. Ovog leta, održan je na planini Medvednik u okolini Valjeva. Ova lokacija izabrana je zbog lepote kraja, nedostatka podataka o prirodi ovog područja i potencijalnog otvaranja rudnika u blizini. Novoprikupljeni podaci i rezultati terenskog istraživanja biće od koristi za dalja proučavanja i zaštitu ovog područja. Teren je trajao osam dana i brojao čak 70 učesnika. Studenti Biološkog fakulteta u Beogradu, zajedno sa studentima sa drugih beogradskih fakulteta i studentima iz Zagreba i Podgorice, imali su priliku da učestvuju u radu 11 sekcija: algološka, arahnološka, biospeleološka, botanička, briološka, entomološka, herpetološka, miriapodološka, mikološka, ornitološka i teriološka. Bio je prisutan i biofoto tim zadužen za fotografisanje nezaboravnih trenutaka sa terena. U daljem tekstu biće reči o aktivnostima nekih sekcija.

Izvor: Jovana Ćorović

Algološka sekcija obišla je razne lokalitete i na teži način naučila da Citroen C2 i Pežo 207 nisu terenski automobili. Sakupljene su razne mikroskopske alge čija je identifikacija još uvek u toku. Poznato je da su našli strogo zaštićenu makrofitsku crvenu algu Riverina rivularis. Ona je bila predmet istraživanja ove sekcije zbog širenja areala na nespecifična vodena staništa poslednjih godina. Organizovana su dva predavanja: „Kolonijalne silikatne alge” i „Upotreba eDNK u terenskim istraživanjima”, kao i kratko izlaganje uzoraka na mikroskopu u domu.

Alga roda Spirogyra

Izvor: Filip Kadić

Riverina rivularis

Izvor: Iva Galić

Arahnološka sekcija našla je veliki broj čestih vrsta paukova kao što su Hogna radiata, Linyphia triangularis, Thomisus citrinellus… ali i veoma retku vrstu Heliophanus camtschadalicus, koja pripada familiji Salticidae, odnosno paukovima skakačima (poslednji put je zabeležena u Srbiji 1923. godine). Prijatno iznenađenje za ovu sekciju bio je i veliki diverzitet vrste Euscorpius italicus i paukova roda Araneus, pogotovo vrste Araneus diadematus, za koju je poslednjih godina u Srbiji primećen trend opadanja diverziteta. Jedna od koordinatorki ove sekcije, Iva Pejović, istakla je značaj terena: „Kao i na svakom BID-ovom terenu, istraživački deo nije jedino što ga čini posebnim. Jednako su važna poznanstva, druženje i uspomene koje nosimo kući. Lično sam upoznala mnogo ljudi, kako sa Biološkog fakulteta, tako i sa Veterinarskog, Šumarskog, Medicinskog i Građevinskog fakulteta. Međutim, pored svih njih, posebno bih pomenula naše komšije iz Hrvatske, koji su bili divni!”

Hogna radiata

Izvor: Sofija Ivetić 

Araneus diadematus

Izvor: Iva Pejović

Botanička sekcija imala je pune ruke posla kao jedna od sekcija sa najviše sakupljenih uzoraka. Samim tim, identifikacija je još uvek u toku. Zajedno sa mikološkom sekcijom bili su prvi koji su se popeli sve do vrha Medvednika (1247 m) što je bio pravi izazov, ne samo zbog strmih i uskih puteva, već i zbog olujnog vremena koje ih je zadesilo u povratku. Ovaj teren obeležile su bukove šume (Fagus spp.), orhideje (Orchidaceae), velebilje (Atropa bella-donna), zaštićene vrste kao što su plućnjak (Pulmonaria officinalis) i kopitnjak (Asarum europaeum) i paprati (Polypodiopsida).

Velebilje (Atropa bella-donna)

Izvor: Elena Perković

Vidikovac Veliko platno nadomak vrha Medvednika 

Izvor: Sofija Ivetić 

Briološka sekcija zabeležila je mnogo vrsta mahovina čija je identifikacija još uvek u toku. Za sada, poznato je da su pronašli predstavnika roda Leucobryum, čija je vrsta L. glaucum strogo zaštićena. Na više lokaliteta nailazili su na razne vrste kao što su: Atrichum undulatum, Hypnum cupressiforme, Dicranum scoparium, Fissidens taxifolius, Rhizomnium punctatum… Održano je i predavanje o osnovama determinacije briofita, uobičajenim vrstama i korišćenju ključeva za identifikaciju vrsta. Na pitanje o najzanimljivijem trenutku sa terena, jedna od koordinatora ove sekcije, Petra Đurić, rekla nam je: „Verujem da svako ima svoj pronalazak koji ima prvenstveno subjektivni značaj. Za mene je to bilo kada smo pronašli predstavnike vrste Neckera crispa, jedne, po mom mišljenju, izuzetno lepe mahovine. Svakako, susresti se prvi put sa zanimljivom vrstom koju si pre toga imao priliku da vidiš samo u ključevima i vodičima je uvek uzbudljivo.”

Prikupljeni uzorci mahovina

Izvor: Elena Perković

Neckera crispa

Izvor: Petra Đurić 

Entomološka sekcija identifikovala je mnoštvo strogo zaštićenih vrsta: Rosalia alpina, Argynnis pandora, Lucanus cervus, Pieris brassicae, Papilio machaon… Pronašli su čak 47 vrsta leptira, što predstavlja ¼ svih leptira u Srbiji. Upitana o tome po čemu će pamtiti ovaj teren, jedna od koordinatora sekcije, Marija Đurić, rekla nam je: „Definitivno ću pamtiti predivnu atmosferu na terenu, a i u samom domu. Svako je bio spreman da podeli znanje i veštine sa drugima. Ovo je bio prvi teren koji smo vodili kolega Marko Stanisavljević i ja ispred entomološke sekcije i nadam se da su svi učesnici bili zadovoljni našim učinkom.” Održana je i radionica preparovanja insekata.

Alpska strižibuba (Rosaria alpina)

Izvor: Jovana Ćorović

Erebia aethiops

Izvor: Sofija Ivetić

Herpetološka sekcija organizovala je dnevne i noćne terene uglavnom u blizini vodenih površina. Od vodozemaca nađene su strogo zaštićene vrste: Rana graeca (koja je bila i najčešća), Rana temporaria, Bombina variegata itd., a od gmizavaca strogo zaštićene vrste Natrix tessellata, Natrix natrix i Zamenis longissimus, zaštićena vrsta Vipera ammodytes, Podarcis muralis, Lacerta viridis… Jedan od zanimljivijih pronalazaka je „porodilište” za daždevnjake – na dva lokaliteta nađeno je jako puno daždevnjaka u svim larvenim stupnjevima na istom mestu. Održana je i radionica pravljenja „alatki” – štapova za hvatanje guštera.

Ribarica (Natrix tessellata)

Izvor: Lana Cvetkoski 

Grčka žaba (Rana graeca)

Izvor: Marko Stanisavljević

Mikološka sekcija je ove godine bila posebno vredna, a na kraju terena dobili su i trofej za najbolje determinatore. Iako su letnji meseci usled toplog vremena i suše teži za pronalaženje gljiva, zbog kiše koja je pala na samom početku našeg boravka na Medvedniku, gljiva je bilo na svakom koraku. Nalazile su ih i druge sekcije, te su ih i one marljivo fotografisale i zapisivale njihove koordinate, a neki terenci su ih čak donosili do doma. Pronađeno je više od 30 taksona, sa vrstama roda Russula i Boletus kao najčešćim primercima. Po rečima koordinatorke Simone Petrović, najzanimljiviji momenat dogodio se nakon pronalaska vrste Phallus impudicus, kada su došli na ideju da je ponesu u dom i pokažu ostalima. Međutim, ni kese za sakupljanje nisu bile dovoljne kako bi umanjile specifičan i neprijatan miris ove gljive, te miris auta u kom su je preneli do doma i dalje podseća na odluku koja nije bila dobro promišljena.

Prikupljeni uzorci gljiva 

Izvor: Elena Perković 

Phallus impudicus 

Izvor: Marija Stevanović 

Ornitološka sekcija, šaljivo preimenovana u kupinobrstalačku sekciju, na lokalitetu koji je obeležio teren – Vasine vode, prstenovala je: pet jedinki strnadice kamenjarke (Emberiza cia), dva obična zvižduka (Phylloscopus collybita), crnoglavu grumušu (Sylvia atricapilla), crvendaća (Erithacus rubecula) i zelenu žunu (Picus viridis). Tokom jednog noćnog terena, kada je mreža bila pomerena u šumu u blizini Vasinih voda, uhvaćena je i jedna šumska sova (Strix aluco) koja je doneta u dom kako bi svi mogli da vide njeno prstenovanje. Medvednik spada u IBA (engl. Important Bird Area) područja Srbije. Među zapaženim retkim i ugroženim vrstama ptica su: suri orao (Aquila chrysaetos), osičar (Pernis apivorus), strnadica kamenjarka (Emberiza cia), ćubasta senica (Lophophanes cristatus)… Jedna od koordinatora ove sekcije, Nevena Nikolić, sa nama je podelila jedan od nezaboravnih trenutaka sa terena: „Poslednjeg dana, par minuta pred polazak, moj mentor Vuk Popić i ja, ostavši među poslednjima u dvorištu doma, pričajući o lepim iskustvima na terenima i gledajući u prelep vidik ispred nas, neočekivano smo čuli celo jato pčelarica koje su bile iznenađenje za takvu vrstu područja u datom trenutku. Izgleda da su u toku migracije preletale preko Medvednika u istom trenutku kada smo Vuk i ja delili svoja lepa iskustva.”

Šumska sova (Strix aluco)

Izvor: Ivana Gutić

Strnadica kamenjarka (Emberiza cia)

Izvor: Iva Galić 

Teriološka sekcija bila je produktivna, iako je imala manje izlazaka na teren. Korišćene su neinvazivne metode za potvrdu prisustva i praćenje aktivnosti sisara kao što su: foto-dokumentacija, sakupljanje i proučavanje tragova aktivnosti, Longworth klopke živolovke za sitne sisare, foto-klopke, audio-klopke i tuneli za otiske. Kao najzanimljiviji trenuci mogu se izdvojiti pronalazak lobanje kune, zatim lisica koja je pojela mačiju hranu, slepi miš (najverovatnije rod Myotis) i guano nađeni u napuštenoj kući i velika količina puhova. Nađeni su i otisci medveda, ali od strane botaničke sekcije. Održana su i dva predavanja: „Brojanje medveda u okviru projekta DinPin Bear Life poziva” i „Dan šakala; telemetrijska istraživanja kretanja šakala u Srbiji”.

Puh (Glis glis)

Izvor: Dimitrije Samolovac 

Lisica (Vulpes vulpes) usnimljena pomoću fotoklopke

Teren je završen dodelom trofeja za razne discipline, jednom rođendaskom proslavom i turnirom u flenkiju.  Iako su uslovi u domu zadavali muke mnogima, ovaj teren bio je uspešan i svako će sa njega poneti brojne uspomene: hvatanje sove, pas koji je bio saputnik na terenima svih sekcija, strmi i neprohodni putevi do vrha Medvednika, društvene igre (prvenstveno „Tako Cica Koza Sir Pica”), posmatranje crvenog meseca i kiše meteora, osinjak u domu, najukusniji ručak ove godine – grašak, nestanak vode i struje u domu, druženje uz logorsku vatru, ljuljanje u visećim ležaljkama i gledanje izlaska sunca, kašljanje puhova, sakupljanje šumskog voća, šator incident(i)… 

Nadamo se da će sledeće godine biti još više učesnika Velikog letnjeg terena, a u međuvremenu, za više informacija o aktivnostima Biološkog istraživačkog društva „Josif Pančić” možete zapratiti instagram stranicu: https://www.instagram.com/bid_josif_pancic.