Tiše, delfini se ne čuju
Jedan od glavnih razloga zašto ljudi izbegavaju stanove u centru grada je buka. Mnogi kažu kako vole mirniju sredinu, daleko od škripanja tramvaja i automobilskih sirena. Međutim, delfini ne biraju, kit ne može da se preseli u ,,predgrađe”, a teško da će lososi sa ,,klincima” otići na vikend u tiši deo okeana. Marinski organizmi svakodnevno su izloženi zvučnom zagađenju antropogenog porekla, koje im smeta isto koliko i gradska buka smeta ljudima.
Izvori i tipovi zvučnog zagađenja
Naizgled bezopasni zvuci koje stvaraju brodovi, podvodna gradilišta, fabrike, proces ekspolatacije nafte i prirodnog gasa, predstavljaju izvor stresa za podvodni svet. Kroz vodenu sredinu se zvuk prostire brzinom od 1500 metara u sekundi, što je skoro četiri puta brže u odnosu na kretanje kroz vazduh. Velika brzina omogućava prostiranje zvuka do velikih udaljenosti bez značajnog gubitka jačine, što znači da su marinski organizmi pod još većim uticajem zvučnog zagađenja.
Zvuk je nalik talasu i izaziva periodično sabijanje i razređivanje čestica sredine kroz koju se prostire. Takvo kretanje čestica ili pritisak koji se njihovim oscilacijama stvara, različitim mehanizmima, mogu registrovati morske životinje. Mnoge marinske vrste prirodno proizvode zvukove pomoću kojih se sporazumevaju, upozoravaju jedni druge na opasnost ili pronalaze partnera. Percepcija zvučnih signala iz spoljašnje sredine ima veoma važnu ulogu u ponašanju i preživljavanju ovih organizama, pa njeno ometanje može imati ozbiljne posledice. Zvučno zagađenje marinskih ekosistema može biti akutno i hronično. Akutno podrazumeva kratkotrajne, izuzetno intenzivne zvuke poreklom od eksplozija ili zabijanja šipova (armiranih osnova za podvodne građevine) u tlo. Hronično zagađenje, s druge strane, predstavlja dugotrajnu buku nižeg intenziteta, najčešće izazvanu stalnim brodskim saobraćajem kome su organizmi neprekidno izloženi.
Zabijanje šipova u morsko dno radi izgradnje podvodnih armatura za različite objekte
Uticaj buke na marinske organizme
Intenzivni zvučni talasi mogu uticati na ponašanje životinja i na velikim udaljenostima. Istraživanja su pokazala promene u ponašanju delfina u krugu od čak 50 kilometara od mesta izvođenja podvodnih građevinskih radova. Ovi organizmi se pomoću eholokacije orijentišu u prostoru i pronalaze plen. Eholokacija predstavlja posebnu adaptaciju koja odlikuje neke morske organizme kao što su delfini i kitovi. Proizvodeći specifičan zvuk i zatim detektujući eho stvoren odbijanjem tog zvuka o objekte u okolini, ove životinje se veoma dobro snalaze u sredinama gde se ne mogu osloniti na čulo vida, noću i u neprozirnoj vodi. Jaki spoljašnji, zvučni impulsi mogu ometati ovu vitalnu funkciju, dovesti do dezorijentacije, izbegavanja određenih područja i promena u obrascima ponašanja ovih životinja.
Kod riba sa vazdušnim mehurom, intenzivna buka može izazvati njegovo oštećenje, što dovodi do poremećaja ravnoteže i povreda okolnih organa. U neposrednoj blizini podvodnih gradilišta registrovani su zvučni talasi jačine oko 200 decibela. Zvuk ovako visokog intenziteta izuzetno je štetan za sve organizme i u nekim slučajevima može dovesti do uginuća riba koje se nađu u blizini njegovog izvora. Ovakva buka povezana je i sa privremenim gubitkom sluha, pojačanim stresom i poremećajem migratornih obrazaca kod lososa. Migracije su od presudne važnosti za opstanak mnogih vrsta riba, pa njihovo narušavanje može imati dugoročne posledice po čitave populacije.
Uticaj jakog zvuka sa podvodnih gradilišta na migratorne obrasce lososa
Izvor: https://simbioza.bio.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2026/06/1-s2.0-S0025326X15000181-fx1_lrg.jpg
Potencijalna rešenja
Sa porastom ljudske populacije, antropogeni uticaj i pritisak na morske ekosisteme su sve izraženiji. Iako se zvučno zagađenje ne može videti direktno, efekti mogu biti vrlo značajni. Ometanjem osnovnih mehanizama komunikacije i orijentcije organizama dolazi do promena u sastavu i strukturi morskih zajednica i dugoročno do smanjenja celokupnog biodiverziteta ovih staništa. U cilju ublažavanja ovih posledica, predložene su različite mere zaštite uključujući razvoj tiših tehnologija podvodne gradnje, smanjenje buke brodova kao i promene ruta pomorskog saobraćaja.
Značajna međunarodna inicijativa je Sporazum o zaštiti kitova i delfina u Sredozemnom i Crnom moru, kao i okolnim atlantskim područjima (ACCOBAMS), usvojen u Monaku 1996. godine u okviru Konvencije o zaštiti migratornih vrsta divljih životinja. Glavni cilj sporazuma je očuvanje kitova i smanjenje faktora koji ugrožavaju njihov opstanak. Države članice, kojih od 2022. godine ima 24, u obavezi su da sprovode mere zaštite i smanje negativne antropogene uticaje na populacije ovih životinja.
Takođe, IMO (engl. International Maritime Organization) aktivno razvija smernice za smanjenje podvodne buke i zaštitu morskih organizama, uključujući prilagođavanje ruta pomorskog saobraćaja i unapređivanje dizajna brodova. Jedan od primera je mapiranje migratornih ruta arktilkih kitova radi smenjenja preklapanja sa rutama intenzivnog pomorskog saobraćaja. Podizanje svesti o ovom problemu, primena manje bučnih tehnologija i regulisanje podvodnih radova predstavljaju značajne korake ka očuvanju i zaštiti već redukovanih i oštećenih morskih ekosistema.
Literatura:
- Bagočius, D. (2015). Piling underwater noise impact on migrating salmon fish during Lithuanian LNG terminal construction (Curonian Lagoon, Eastern Baltic Sea Coast). Marine Pollution Bulletin, 92(1–2), 45–51.
- Di Franco, E., Pierson, P., Di Iorio, L., Calò, A., Cottalorda, J. M., Derijard, B., Di Franco, A., Galvé, A., Guibbolini, M., Lebrun, J., Micheli, F., Priouzeau, F., Risso-de Faverney, C., Rossi, F., Sabourault, C., Spennato, G., Verrando, P., & Guidetti, P. (2020). Effects of marine noise pollution on Mediterranean fishes and invertebrates: A review. Marine Pollution Bulletin, 159, 111450.
- Kaveh, A., & Farhoudi, N. (2013). A new optimization method: Dolphin echolocation. Advances in Engineering Software, 59, 53–70.
- Kuşku, H., Yiğit, M., Ergün, S., Yiğit, Ü., & Taylor, N. (2018). ACOUSTIC NOISE POLLUTION FROM MARINE INDUSTRIAL ACTIVITIES: EXPOSURE AND IMPACTS. AQUATIC RESEARCH, 148–161.
