Sumatranski orangutan: pretnje i zaštita
Sumatranski orangutan (Pongo abelii) je jedna od najpoznatijih ugroženih životinjskih vrsta na svetu. Za to je zaslužan čovek koji je sredinom 20. veka krenuo da uništava njihova staništa, najčešće u svrhu plantaža palmi, ali i zbog nastanjivanja, kopanja i seča šuma.
Rasprostranjenost i stanište
Orangutani vode arborealni način života — žive među krošnjama drveća tropskih šuma, pa se samim tim ekstremno retko kreću po zemlji. Iako je frugivoran (hrani se voćem) po potrebi može da se hrani i korom drveća, insektima, lišćem i semenjem.
Sumatranski orangutan
Izvor: https://denverzoo.org
Ova vrsta je delimično solitarna, što znači da se kod nje javlja stepen socijalizacije mnogo niži u odnosu na ostale primate. Najverovatniji razlog za to je velika količina hrane koja se javlja u njihovim staništima što zauzvrat smanjuje kompeticiju među jedinkama.
Trenutno se sumatranski orangutan može naći samo na severu Sumatre, jednog od najvećih ostrva na svetu, dok je ranije rasprostranjenost vrste podrazumevala celu Sumatru i Javu. Najčešće se mogu naći na nadmorskim visinama od 200 do 400 metara, što su upravo visine na kojima raste drveće koje čini njihovo stanište i izvor hrane.
Faktori ugrožavanja sumatranskog orangutana
Samo između 1987. i 2005. godine je uništeno 60% staništa koje naseljava P. abelii. Njihova staništa se najčešće uništavaju kako bi se oslobodio prostor za plantaže palmi (od kojih se dobija palmino ulje), ali i za druge poljoprivredne svrhe.
Zbog gubitka staništa, preživeli orangutani moraju da migriraju u obližnja staništa. Tu problem predstavlja veliki protok novih jedinki čime se smanjuju dostupni prostor i količina hrane. Povrh toga, jedna od metoda koja se koristi u ove svhe jeste izazivanje požara zbog kojih veliki broj jedinki ni ne uspe da pobegne na vreme u obližnje delove šuma.
Značajan, ali manji uticaj na smanjenje populacije orangutana ima i lov. U Indoneziji, iako je lovljenje orangutana zabranjeno još od 1931. godine, orangutani su i dalje žrtve istog. Najčešće bivaju ubijeni kako ne bi oštetili farme i plantaže na kojima završe upravo zbog smanjenja prostora, ali ih love i radi hrane i čuvanja mladunaca kao ljubimaca.
Nekadašnja tropska šuma nakon krčenja za plantaže palmi
Izvor: https://blogs.chapman.edu
Mere zaštite i očuvanja vrste
Veliki problem očuvanja vrste predstavlja to što u proseku ženke sumatranskog orangutana prvo mladunče imaju sa 15 godina starosti, kao i to da ih rađaju na svakih 8-9 godina. Samim tim oporavak i očuvanje populacija koje postoje predstavljaju veliki izazov.
Najčešći vid zaštite ove vrste jesu staništa sa posebnim zaštitama. Na primer, trenutno oko 25% sumatranskih orangutana živi u samo jednom nacionalnom parku (Gunung Leser) koji je pod UNESCO zaštitom. Nažalost, uprkos trudu međunarodnih organizacija i aktivista, orangutani su i dalje pod opasnošću čak i u velikom delu zaštićenih prostora zbog nemara indonežanske vlade.
Konfiskovani orangutani koje su ljudi čuvali ilegalno, kao i ostali spašeni orangutani prolaze kroz programe reintrodukcije u prirodu. To najčešće podrazumeva učenje mladunaca osnovnim veštinama koje su im potrebne kako bi preživele u prirodi (koje bi inače naučili od majke), ali i rehabilitaciju povređenih jedinki.
Izvori:
- Clare Quinlan, K. (2024, Februar). Sumatran Orangutan, Pongo abelii. New England Primate Conservancy. https://neprimateconservancy.org/sumatran-orangutan/
- World Wildlife Fund (n. d.). Sumatran Orangutans. https://www.worldwildlife.org/species/orangutan/sumatran-orangutan/
- World Wildlife Fund (n. d.). Orangutans. https://www.worldwildlife.org/species/orangutan/
