Šta je starije – kokoška ili pirinač?
Nebitno o kojoj kulturi je reč, piletina i pirinač su uvek dobitna kombinacija. Verovali ili ne, to dvoje su bili neraskidivo povezani čak i pre nastanka brijanija s piletinom. Par novih arheoloških studija sugeriše da bez pirinča kokoške možda nikada ne bi ni postojale.
“Novi radovi upućuju na to da su kokoške pripitomljene hiljadama godina pre nego što su naučnici mislili, tek nakon što su ljudi počeli da uzgajaju pirinač u dometu divlje crvene živine na Tajlandu”, kaže Dejl Serjeantson, arheolog na Univerzitetu u Sauthemptonu. “Studije su”, kaže ona, “razbile mnoge sive mitove o poreklu piletine”.
Domaće kokoške
Izvor slike: https://a-z-animals.com/animals/chicken/
Čarls Darvin je još ranije sugerisao da pilići potiču od crvene ptice iz džungle – šarene tropske ptice iz porodice fazana – prvenstveno zbog sličnosti u izgledu te dve vrste. Ali, u to vreme, ovu pretpostavku je bilo nemoguće dokazati.
2020. godine, studija genoma 863 živih pilića potvrdila je da je podvrsta Gallus gallus spadiceus – pile iz džungle – predak živih pilića. Ispostavilo se da kokoške dele više svoje DNK sa tom podvrstom, nego druge vrste ptica iz džungle. To je zauzvrat suzilo mesto pripitomljavanja pilića na jugoistočnu Aziju. Istraživači su predložili fosile kao rane kokoške koje datiraju od pre 8.000 do 11.000 godina u severnoj Kini i Pakistanu. Ali genetika živih ptica nije mogla da suzi okvir za pripitomljavanje, izjavio je genetičar Ming-Šan Vang, zaposlen na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Kruzu, prvi autor genetičke studije. I nisu uspeli da dobiju dovoljno drevnog DNK od fosilnih pilića da odrede datum. Tako se paleoanatom Joris Peters sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu udružio sa Gregerom Larsonom, bioarheologom sa Univerziteta u Oksfordu, stručnjakom za pripitomljavanje životinja. Petres i Larson su organizovali međunarodni tim koji je započeo sveobuhvatnu ponovnu procenu pilećih kostiju.
Gallus gallus spadiceus
Izvor slike: https://en.wikipedia.org/wiki/Red_junglefowl
Otkrili su da najstarije kosti verovatnih pilića potiču sa mesta zvanog Ban Non Vat u centralnom Tajlandu, gde su farmeri uzgajali pirinač pre 3.250 do 3.650 godina, izveštava tim u Proceedings of the National Academi of Sciences. Farmeri su zakopali mnoge skelete mladih pripadnika roda Gallus kao grobne relikvije zajedno sa drugim pripitomljenim životinjama — jak dokaz da su ove ptice bile pripitomljene kokoške, a ne divlja živina iz džungle. Istraživači sugerišu da je seme pirinča privuklo divlje ptice iz džungle u pirinčana polja, gde su se ptice gnezdile u šikarama na ivici polja i navikle na ljude.
Potraga za divljim pretkom kokoške
Izvor slike: https://www.science.org/doi/10.1126/science.338.6110.1020
Dok su naučnici pratili trag pilećih kostiju širom Azije do Bliskog istoka i Afrike, otkrili su „upečatljivu“ korelaciju između širenja uzgoja suvog pirinča, prosa i drugih žitarica – i pojave pilića. Pilići su se pojavili pre oko 3.000 godina u severnoj Kini i Indiji, otkrio je tim, a pre oko 2.800 godina na Bliskom istoku i severoistočnoj Africi. Studije koje su otkrile ranije kokoške bile su pogrešne, tvrdi tim. Fosili ili nisu bili pilići ili su datumi bili netačni.
Da bi saznali kada su pilići prvi put nastanili Evropu, članovi tima su direktno datirali kosti od 23 predložene najranije kokoške u Evropi i Aziji. “Prve kokoške u Evropi pronađene su na etruščanskom lokalitetu u Italiji pre 2.800 godina”, izveštava tim danas u Antikuiti.
Kokoške su bile ljubimci i bili su sahranjivane pre nego što su ih Rimljani počeli jesti
Izvor slike: https://www.telegraph.co.uk/news/2022/06/06/chickens-pets-burial-companions-romans-had-dinner/
Studija je takođe podržana istorijskim zapisima — uključujući Bibliju. „Kokoške se ne pojavljuju u Starom zavetu“, kaže glavni autor studije Naomi Sajks, arheolog sa Univerziteta u Ekseteru. „Pojavljuju se tek u Novom zavetu”.
Trebalo je još 1.000 godina pre nego što su se kokoške proširile na sever u Britaniju (sa Rimljanima), Skandinaviju i Island. “Subtropske ptice su verovatno morale da se prilagode hladnijoj klimi”, kaže arheolog Džulija Best sa Univerziteta u Kardifu, koja je učestvovala u obe studije.
“Ipak, tek nedavno su ljudi počeli da razmišljaju o pticama prvenstveno kao o hrani. U početku su ljudi trgovali njima kao egzotičnim stvarima, cenjenim po perju, boji i glasu, na osnovu toga kako su bile prikazane u umetnosti ili sahranjene kao cenjeni grobni predmeti”, kaže Sajks. Rane kokoške su bile manje, napominje ona, i nisu glavni izvor mesa. Ali pregled tima pokazuje da oko 500 godina nakon što se pilići uvedu na svako novo mesto, gube svoj poseban status i postaju obična hrana.
Put kokoške ka Evropi
Izvor slike: https://royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rsos.180325
Studije pokazuju da se „rasprostranjenje domaćih pilića desilo skorije nego što su naučnici pretpostavljali“, kaže Masaki Eda, zooarheolog sa Univerziteta Hokaido.
Ipak, Eda kaže da bi voleo da vidi naknadno istraživanje kako bi se uverio da su kosti na Tajlandu definitivno pripitomljene kokoške, a ne divlje ptice džungle zakopane sa ljudima. On, takođe, želi da istraživači ispitaju druga mesta u jugozapadnoj Aziji, kako bi povezali tačke koje pokazuju gde i kako su kokoške pripitomljene dok se uzgoj pirinča i prosa širio po Evroaziji.
Istraživač drži divlju kokošku
Izvor slike: https://edition.cnn.com/2020/07/24/world/first-chicken-origin-southeast-asia-scn/index.html
“Iako su kokoške pripitomljene kasnije u odnosu na druge životinje, postale su najuspešnije pripitomljene vrste na planeti”, kaže Larson. Danas, sa preko 80 milijardi jedinki, one nas brojčano nadmašuju u odnosu 10 prema 1.
Iako još uvek ne možemo sa sigurnošću da odgovorimo na pitanje šta je starije, pretpostavlja se da su kokoške ipak starije od pirinča.
Izvori:
