Skladište Svalbard – naš plan B

Iz surovog, arktičkog predela, uklesana u obronke planine prekrivene nanosima snega, izdiže se stanica Svalbard, najveće skladište semena u svetu.

Svaldbard, najveća banka semena na svetu u polarnim predelima Norveške.

Izvor:https://images.newscientist.com/wp-content/uploads/2020/02/24221112/seed-vault-exterior_49556085172_o_web.jpg

Veliki broj biljaka na koje se čovek vekovima oslanjao, danas je ugrožen od strane različitih faktora. Neki od njih su klimatske promene, ubrzani razvoj moderne tehnologije i industrije, nove bolesti, zahtevi tržišta itd. Skladište semena na norveškom arhipelagu Svaldbard, na oko 800 milja od Arktičkog kruga, dizajnirano je kako bi se sačuvao ogroman niz prirodnih biljnih gena.

Banka semena Svalbard otvorena je 2008. godine na ostrvu Longjerbijen i nalazi se na 1.300 km od Severnog pola. Konstruisana je za skladištenje oko 4,5 miliona semena, dok se danas u njoj čuva oko 860.000 uzoraka. Osmišljena je kao krajnja zaštita od eventualnog nuklearnog rata, negativnih ishoda klimatskih promena, uticaja asteroida i drugih distopijskih scenarija.

Kapacitet od oko 4,5 miliona uzoraka.

Izvor:https://theculturetrip.com/wp-content/uploads/2018/06/one-row-of-the-shelves-and-boxes-that-make-up-the-worlds-largest-collection-of-crop-diversity—michael-poliza.jpg

Šta su banke semena?

Banke semena pružaju jednostavan pristup genetičkom materijalu i igraju presudnu ulogu u prevenciji i očuvanju agrikulturnih semena. One su izuzetno važne za farmere i istraživače. Obezbeđuju materijal za formiranje novih, unapređenih sorti koje bi mogle da se adaptiraju na različite eventualne nepovoljne uslove na planeti. Istraživači koji se bave genetičkim inženjeringom pokušavaju da formiraju biljke koje bi mogle da odole prekomernim sušama, povećanoj vlažnosti ili porastu temperature.

Pokazano je da su banke semena bile od velikog značaja u periodima rekonstrukcije i obnove, nakon velikih prirodnih nepogoda. Na primer, 1998. nakon razornog uragana Mič, Internacionalni centar za tropsku agrikulturu u Kolumbiji, obezbedio je unapređene sorte pasulja za pogođena područja u Nikaragvi i Hondurasu. Slično tome, južnu i jugoistočnu Aziju je 2004. pogodio snažan cunami. Internacionalni institut za proučavanje pirinča je obezbedio farmerima zalihe pirinča tolerantnog na veliku zasoljenost, s obzirom da su njihovi usevi bili poplavljeni slanom vodom.

Šta se i kako čuva u bankama semena?

Glavni princip pri pripremi semena za skladištenje jeste njihovo isušivanje do 5⁒-8⁒ vlažnosti i čuvanje na temperaturama od -10°C do -20°C. Na taj način, semena mogu ostati vijabilna i do stotinu godina.

Ne mogu se sve biljne vrste očuvati na ovaj način. U bankama semena ne mogu se skladištiti: biljke koje ne formiraju semena (npr. krompir), biljke koje ne mogu podneti niske temperature i isušeno stanje (avokado, mango, kakao itd.), vrste kojima je potrebno mnogo vremena za formiranje semena i vrste sa vegetativnom reprodukcijom (banana). Ovakve biljke čuvaju se u tzv. field gene banks (in vivo genske banke) . Njihova mana je u tome što zahtevaju veliku površinu, konstanti nadzor, a istovremeno su ugroženije od strane prirodnih katastrofa i klimatskih nepogoda i promena. Ova metoda je neisplativija u poređenju sa bankama semena i primenjuje se samo u slučaju kada nema druge alternative.

Banke semena i borba za očuvanje genoma.

Izvor:https://www.ibtimes.com/svalbard-global-seed-vault-gopro-launch-fundraising-campaign-2497121

Zašto Svalbard?

Lokacija najveće banke semena.

Izvor:https://www.vox.com/science-and-health/2017/5/19/15666206/arctic-seed-vault-flood

Arhipelag Svalbard je lokacija za čuvanje semena odabrana sa razlogom. Polarna klima obezbeđuje da i u slučaju kolapsa opreme, temperatura u skladištima ne prelazi -3,5°C. Istaknuto je da niska temperatura i ograničeni pristup kiseoniku imaju ulogu u prevenciji semena od starenja. 

Izgrađeno i ukopano duboko u planini, skladište je osigurano kako od porasta nivoa mora, tako i od globalnog povećanja temperature i topljenja snega. Za razliku od drugih banaka semena, Svalbard je prilično izolovan, ali isto tako poseduje dobru konekciju u vidu puteva, signala i elektriciteta. 

Niska temperatura i  vlažnost, kao i malo padavina, idealni su uslovi za očuvanje semena.

Izvor: https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRHYRK0OUzW5V-KrowCHv13rBsoxrIZCVYzOg&usqp=CAU

Svalbard ima kapacitete da primi skoro sve zalihe od preko 100 banaka semena širom sveta (npr. Millenium Seed Bank Project-MSBP, Vavilov institut (najstarija banka semena locirana u Sankt Peterburgu), Internacionalni centar za tropsku agrikulturu itd.). Njihova kolekcija sastoji se uglavnom od poljoprivredno značajnih vrsta, odnosno vrsta ključnih za proizvodnju hrane, poput: pšenice, kukuruza, pirinča, prosa, ječma, soje itd. Rezerve uključuju oko 140.000 varijeteta pšenice, 150.000 uzoraka pirinča, 70.000 uzoraka ječma, oko 20.000 sorti pasulja, sirka…

Postojanje različitih varijeteta je presudno za prilagođavanje različitim sredinskim uslovima. Industrijalizacija i specijalizacija useva za proizvodnju jedne ili nekoliko sorti u velikoj meri je doprinela smanjenju diverziteta. Ugroženost biljnih vrsta ogleda se u sledećem primeru. Na Tajvanu je nekada uzgajano oko 1.700 varijeteta riže. Međutim, danas su na usevima dominantne svega 3 sorte, sa oko 80% zastupljenosti.

 Zaključak

U godinama koje dolaze, poljoprivredni uzgoj će biti izložen bolestima koje se ranije nisu manifestovale i uticajima klimatskih promena. Zbog toga je jako utešno znati da u svetu postoje regionalna i internacionalna skladišta semena. Ona će imati presudnu ulogu u obnavljanju useva u slučaju prirodnih katastrofa. Osim toga, danas su nezamenjiva u genetičkom unapređivanju sorti i njihovom prilagođavanju aktuelnim uslovima koji se neprestano menjaju. Zato se smatra da je osnivanje skladišta Svalbard pravi i krucijalni korak ka očuvanju biljnog diverziteta u novoj “eri” obeleženoj nepredvidivim i nastavi li se sa globalnim, nemarnim ophođenjem prema sredini, neizbežnim klimatskim promenama.

 

Izvori: