SciFi u SciFa – od naučne fantastike do naučnih činjenica
Šta je život i kako je nastao? Postoji li život i van naše planete? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja, posetioci su mogli otkriti posetom interaktivne izložbe „SciFi u SciFa – od naučne fantastike do naučnih činjenica” u organizaciji Laboratorije za eksperimentalnu astrobiologiju Instituta za fiziku u Beogradu.
Zamisli, istraži, dokaži – život van Zemlje
Pomenuta izložba je deo projekta „Zamisli, istraži, dokaži – život van Zemlje” i održana je u više gradova Srbije tokom aprila i maja ove godine.
Otvaranjem izložbe u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, koja je trajala od 20. do 25. aprila, započeta je turneja. Potom se izložba preselila severnije i održana 11. i 12. maja u Omladinskom centru OPENS u Novom Sadu. Kragujevčani su takođe imali priliku da posete izložbu 15. i 16. maja u Studentskom kulturnom centru. Na kraju, izložba je stigla na jug Srbije. Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ u Nišu ugostila je izložbu 28. i 29. maja.
Izvor: LEA (https://www.instagram.com/leastrobiology?igsh=MXM4NWRsaGt6ODF1ag==)
Astrobiologija
Pitanje koje je svaki čovek bar jednom postavio je: Da li postoje vanzemaljci? I naučnici se iznova i iznova pitaju jesmo li sami u univerzumu. Naučna oblast koja se prevashodno bavi ovim pitanjem je astrobiologija. Astrobiologe zanima kako je nastao život i postoji li mogućnost da isti postoji ili je postojao van Zemlje. Naučnici se trude da pronađu što više tragova, bilo fizičkih, hemijskih ili bioloških, koji bi ukazali na prisustvo života van naše planete. Takve tragove nazivamo biosignaturama.
Prema nekim teorijama o poreklu života na Zemlji, pretpostavlja se da su prvi organski molekuli dospeli na Zemlju putem meteora i kometa iz vasione. Smatra se da su se prvi oblici života na našoj planeti formirali pre oko 4,3 milijarde godina. Tadašnji izgled i uslovi na Zemlji nisu bili ni blizu sadašnjim. U to vreme, Zemljina atmosfera uopšte nije sadržala kiseonik, već je bila bogata gasovima kao što su ugljen-dioksid, amonijak i metan. Takvi atmosferski uslovi mogli su da pogoduju samo ekstremofilnim organizmima. To su organizmi koji mogu da žive na mestima gde vladaju ekstremni uslovi sredine, kao što su izuzetno visoka ili niska temperatura, ekstremno kisela ili bazna sredina i slično.
Iako nismo sigurni kako je izgledao naš prvi predak, za sada znamo da je poslednji zajednički predak svih živih bića bio LUCA (engl. last universal common ancestor) i da je bio ekstremofil. Živeo je na dnu okeana u uslovima visokih temperatura gde nema kiseonika.
Izvor: Časopis Simbioza
Život na drugim planetama
Uslovi života kakvi su bili na prvobitnoj Zemlji mogu se i danas naći na određenim mestima, kao što su hidrotermalni izvori ili ispod leda. Njih najčešće nastanjuju prokariotski ekstremofilni organizmi. Iz tog razloga, ekstremofilni prokarioti su pogodni model organizmi za proučavanje mogućnosti života u okruženjima van naše planete. Naučnici u laboratorijama simuliraju uslove sredine koji vladaju na drugim nebeskim telima i na taj način ispituju pogodnost za život na njima.
Među najbolje istraženim planetama Sunčevog sistema, pored naše, suZemljine komšije – Venera i Mars. Atmosfera na Veneri je vrlo slična onoj koja je postojala na tek „rođenoj” Zemlji. Reč je o uslovima izrazito visoke temperature i pritiska. Organizmi koji danas naseljavaju Zemlju zasigurno ne bi opstali na ovoj vreloj planeti. Premda, organizmi koji se čine kao dobri stanovnici Venere jesu neke ekstremofilne bakterije i arheje kojima odgovaraju visoke temperature i kisela sredina.
Mars je, sa druge strane, znatno hladniji i „bombardovan” je velikom količinom sunčevog zračenja. Stoga, žitelji Zemlje nikako ne bi preživeli u takvim uslovima. Takođe, voda se na Marsu javlja u obliku permafrosta, i postoji mogućnost da u njemu prežive mikroorganizmi koji proizvode metan.
Izvor: Časopis Simbioza
SciFi momenat
Ono što je svima skrenulo pažnju su naučnofantastične priče koje su posebno drage jednoj od autorki izložbe. Za naše čitaoce izdvojili smo jednu od njih. Radi se o naučnofantastičnoj trilogiji „Problem tri tela” kineskog pisca Liju Cisina. Stanovnici planete Trisolaris žive u stalnom haosu zbog uslova koji vladaju na njihovoj planeti. Trisolaris se nalazi u nestabilnom sistemu tri zvezde usled čega se uslovi konstantno menjaju. Zbog toga stanovnici ove planete žele da pronađu novi dom i Zemlja im se čini kao idealno mesto. Trisolarijanci se poistovećuju sa tardigradama jer i one mogu preživeti vrlo surove uslove u prirodi, kao što su nagle promene temperature i nedostatak vode. Prema tome, Trisolarijanci uspevaju da prežive na svojoj planeti baš kao i tardigrade na Zemlji.
Izvor: Časopis Simbioza
KosmoKvest
Pored izloženog edukativnog sadržaja, posetioci su imali priliku da se, igrajući društvenu igru „KosmoKvest”, upoznaju sa astrobiološkim pojmovima i planetama Sunčevog sistema. Cilj igre jeste da se postavljanjem odgovarajućih kartica pronađe svemirski put do određenog nebeskog tela i tako izbegne crna rupa. Dok istražuju galaksiju, igrači moraju biti na oprezu jer njihov put do planete može biti blokiran od strane dezinformatora čija je uloga da narušavaju međuzvezdane puteve kojima bi ostali igrači stigli do zadatog nebeskog tela.
Izvor: Časopis Simbioza
Interaktivna izložba „SciFi u SciFa – od naučne fantastike do naučnih činjenica” približila je posetiocima astrobiologiju na zanimljiv način povezujući naučne činjenice sa elementima naučne fantastike. Izložba je pokazala da mašta i nauka mogu zajedno doprineti otkrivanju tajni svemira.
Kako je izgledala izložba i čime se sve Laboratorija za eksperimentalnu astrobiologiju bavi, možete pogledati na njihovom sajtu https://lea.ipb.ac.rs ili Instagram stranici https://www.instagram.com/leastrobiology?igsh=MXM4NWRsaGt6ODF1ag==.
Izvori:
