Pričamo sa Sanjom Šovran

Vaša ljubav prema algama je više nego očigledna. Kako ste se odlučili da baš one postanu oblast Vaših istraživanja?

Za početak intervjua, moram da se zahvalim na ovoj rečenici da je moja ljubav prema algama očigledna. Ivo Andrić je rekao da se „kašalj, siromaštvo i ljubav ne mogu sakriti…”, a ja alge stvarno mnogo volim .

Moram da priznam da sam Biološki fakultet upisala sa idejom da ću jednoga dana da se igram sa DNK molekulom, tražim lekove za teške bolesti i menjam svet na bolje. Nastavnik Ivan Humenjuk u osnovnoj školi i u profesorka Mila Janković u gimnaziji jako su uticali na to da biologija i Biološki fakultet budu moj izbor. 

Mislim da su rad pomoću mikroskopa na vežbama i divna asistentkinja, mr Ana Ržaničanin, bili dobitna kombinacija u tom mom prvom susretu sa svetom algi na fakultetu. Takođe, zanimljiva predavanja profesora Cvijana i sjajan udžbenik profesorke Blaženčić upotpunili su celu priču i već na prvoj godini studija sam se ozbiljno i neizlečivo zaljubila u alge. Vrlo jasno se sećam svih vežbi i predavanja iz algologije i moje ideje da bih volela da jednog dana ja stojim za katedrom i predajem o algama. Kada sam posle mnogo godina volontiranja na Katedri za algologiju, mikologiju i lihenologiju (AML)  i zvanično postala njen deo, bila sam jako srećna i ponosna. 

(Čitajući ponovo odgovor na moje pitanje, shvatih da sam nabrojala nekoliko nastavnika zbog kojih jako volim biologiju i alge. Vrlo često razmišljam o tome koliko nastavnici i profesori imaju uticaj na izbore zanimanja svojih đaka i studenata, a to nije mala stvar.)

‌Da li ste već tokom studiranja pisali neki naučni rad? Ako jeste, kako je do toga došlo i kako je to izgledalo?

Moje prve naučne radove pisala sam još u studentskim danima. Čim sam položila predmet koji se tada zvao Sistematika algi, gljiva i lišajeva, pokucala sam na vrata Katedre za AML i vrlo samouvereno rekla: „Ja volim alge i volela bih da se njima bavim… da li mogu nešto da radim? Da pomažem na vežbama… bilo šta?” Postala sam student demonstrator na predmetu i tako polako otvorila sebi vrata u čudesan svet algi. U to vreme nije postojala hidrobiološka sekcija u BID „Josif Pančić”, pa sam je sa još nekoliko kolega sa fakulteta osnovala. Neke kolege, sad već prijatelji, iz te grupe i danas se bave hidrobiologijom i i dalje se družimo na terenima. Učim od njih stalno, a nadam se i oni od mene. 

Prvi uzorci vode koje sam posmatrala samostalno pod mikroskopom bili su iz slanih bara u Vojvodini, a rezultati su objavljivani u domaćim časopisima. U uzorcima slanih bara Slatina i Pečena Slatina (kod sela Baranda, opština Opovo) pronašla sam vrstu Arthrospira fusiformis i to je bio prvi nalaz te alge u Evropi. Rad o tom zanimljivom nalazu štampan je u međunarodnom časopisu Algological Studies, što je za mene, kao studentkinju, bilo kao da sam dobila Nobelovu nagradu. 

Koji biste savet dali studentima generalno, i u vezi sa studiranjem i odabirom oblasti kojom bi se bavili?

Ne volim da savetujem, to sam naučila sa godinama… ali možda bi neka moja preporuka za savladavanje gradiva, i onog na fakultetu i onog životnog, bila:

Ako pogrešite – priznajte grešku; ako ste zbunjeni – pitajte; ako ste zaglavljeni – tražite pomoć; ako pogrešite – naučite iz greške; ako nešto naučite – naučite i druge. 

Bilo koji izbor da pravite, od kućnog ljubimca do prijatelja, partnera ili oblasti kojom želite da se bavite – pratite srce. Uvek. Možda deluje kao izlizana fraza, ali iskustvo me je naučilo da je onda sve lepše, a greške i padovi se lakše prebrode.  

‌Kako ste se odlučili za akademsku karijeru? Da li je teško uskladiti nastavne i naučne obaveze?

Moja akademska karijera je, čini mi se, rezultat moje zainteresovanosti za algologiju još od najranijih studentskih dana. Skoro deset godina sam provela kao volonter na Katedri za AML, prvo kao student demonstrator, posle kao doktorand – saradnik u nastavi. Paralelno sam radila kao nastavnik biologije u osnovnoj školi, dok se nije ukazala prilika da i zvanično postanem deo Katedre kao asistent. Taj posao u osnovnoj školi mi je bio vrlo izazovan. Postavila sam sebi cilj –  da deci biologija ne bude bauk. Da je zavole i da im objasnim da ništa ne moraju da uče napamet… jer je u biologiji sve logično. Neke od mojih đaka sam kasnije sretala u Petnici i na fakultetu… Čini se da su zavoleli biologiju.

Taj rad sa decom me veoma inspiriše. Kako najmlađima objasniti nešto na što jednostavniji način. To radim kako sa svojom decom, tako i  na radionicama na kojima učestvujem, a koje se ne odnose samo na algologiju, već generalno na popularizaciju biologije.   

Nastavne i naučne oblasti na fakultetu nekako idu ruku pod ruku… ali ja, lično, mnogo više volim nastavnički deo posla. Volim da pričam o algama, da radim sa studentima, da smišljam način kako da pojednostavim nešto što je komplikovano i što studentima možda deluje zastrašujuće teško. Moji studenti znaju da im ja često crtam dok objašnjavam tipove talusa ili razmnožavanje algi i govorim da „kad nešto znaš, onda znaš to i da nacrtaš”. Stalno učim, pratim nova otkrića u algologiji, smišljam kako unaprediti predmete na kojima radim sa profesorkom Jelenom Krizmanić, šta promeniti, dodati, kako gradivo približiti studentima. Moja velika želja je da dobijemo što više fikološke literature na našem jeziku, kako kvalitetnih udžbenika za sve nivoe studija, tako i popularnih publikacija koje bi mogla da koristi šira publika. Naučni deo priče, nažalost, pretvorio se u neku trku za bodovima i ispunjavanja kvantitativnih kriterijuma, što dovodi do hiperprodukcije radova. Daleko sam od te priče. Smeta mi i ta stalna jurnjava studenata za nekim bodovima. Ne plivam dobro u tome. Glasam za kvalitet umesto kvantiteta. 

 

‌Kako je izgledala izrada Vaše doktorske disertacije?

Iako temu moje doktorske disertacije nisam sama birala, stvarno sam je radila sa uživanjem. Čini mi se da bih je radila sa istim žarom i da su mi mentori dali da radim alge neke bare na Tašmajdanu 🙂. Ideja je bila da se nastave istraživanja različitih grupa algi na teritoriji Srbije, koju su nekoliko godina pre mene počele kolege sa Katedre za AML. Moj zadatak su bile dezmidne alge, njihova ekologija i rasprostranjenje u Srbiji. Bilo je mnogo terenskog rada, sakupljanja uzoraka iz svih delova Srbije. S obzirom da je najveći diverzitet ove grupe algi u tresavama, tokom terenskih istraživanja obišla sam delove naše zemlje u kojima ranije nikada nisam bila. Pešterska visoravan, najveća visoravan na Balkanskom poluostrvu i jedna od najvećih u Evropi,  jedno je od tih mesta. Često se vraćam tamo… što zbog sakupljanja uzoraka, što zbog fantastične, još uvek netaknute prirode. I, da se ne lažemo, fantastičnog sjeničkog sira i sudžuka. 

Posle terenskog rada sledio je onaj deo koji najviše volim, a to je mikroskopiranje i determinacija algi. Možda će zvučati šašavo, ali ja dok mikroskopiram potpuno se isključim iz realnosti. To je neki moj mir vrlo teško objašnjiv. Neki idu na meditaciju – ja mikroskopiram. Sređivanje rezultata, pisanje radova i teze bilo je zahtevno i oduzimalo je mnogo vremena. Doktorat sam pisala paralelno sa radom u školi, ali danas kada se setim toga, mogu da kažem da bih sve ponovila.

Znala sam da mikroskopiram celu noć… sama sa mikroskopom do jutra, pa da odem na posao u školu, radim sa đacima, malo odmora kod kuće i onda pisanje radova. U tom periodu života sam shvatila da je spavanje precenjena kategorija 😊.

‌Koje je najskorije istraživanje kojim ste se bavili? Da li biste mogli da nam ispričate nešto o tome?

Napravila sam poprilično veliku pauzu u svojoj, hajmo reći, karijeri (ne volim reč karijera). Postala sam mama, prvi, drugi, pa treći put i istraživanja su stavljena sa strane. Sada, kada su moji dečaci malo porasli, oni i suprug su mi glavni pomagači na terenu. Letos smo obilazili tresave na Goliji, sakupljali uzorke, koji čekaju pregled i determinaciju. Stižu na red čim završim sa uzorcima epizoičnih algi sa karapaksa kornjača koje je koleginica Jelica Dimitrijević sakupljala za izradu svoje doktorske disertacije. To je moja bivša studentkinja sa kojom sada sarađujem, i to me čini jako srećnom. U budućnosti bih volela da se posvetim istraživanju biološke aktivnosti algi. Pre svega morskih. Radujem se, unapred, terenima na moru. 

 

Da li se Vaš istraživački posao sastoji iz terenskog i laboratorijskog rada? Kako izgleda Vaš radni dan u stvarnosti?

Da. Upravo spoj terenskog i laboratorijskog rada je ono što mi je najleše u poslu kojim se bavim. Tereni ne moraju uvek da budu daleki i teško pristupačni, i da se na njih ide sa skupom opremom i velikim planom rada. Ponekad to može biti mini izlet sa porodicom i prijateljima u okolini Beograda. Moja planktonska mrežica i bočice za sakupljanje uzoraka su uvek u gepeku automobila.

Radno vreme na fakultetu ne postoji. Nekada radimo od jutra do mraka, a nekada imamo „samo” jedno predavanje. Namerno navodnici na „samo” jer se ja i posle mnogo godina nastave i dalje svaki put spremam za ono što ću pričati studentima. Posao na fakultetu zavisi od broja predmeta na kojima ste angažovani, broja studenata kojima predajete, godine i nivoa studija. Nekada spremam prezentacije, pravim mikrografije i filmove kojima pokušavam studentima jasnije da opišem ono što slušaju na vežbama i predavanjima, pravim pitanja za kolokvijume, pregledam praktikume. Nekada satima posmatram živi svet u kapljici vode i to bude „sav moj posao” za taj dan.  

Koji Vam je deo posla najzanimljiviji i zbog čega?

Onaj momenat kada stavim uzorak na mikroskopsku pločicu i pogledam kroz okulare. Sličan je onom osećaju kada sam kao dete otpakivala rođendanski ili poklon od Deda Mraza. I momenti kada na ispitu upisujem desetku u indeks studentu i kažem: „Svaka čast”.

‌Imate li omiljenu algu?

Imam. I to dve 🙂. Jedna je makroskopska, morska, zelena, sifonalna alga iz roda Acetabullaria.  Moja deca je uvek traže na moru, jer liči na cvetić. Zanimljivo je da je sredinom XX veka nemački biolog Hemerling na primeru ćelije Acetabullaria dokazao da se genetička informacija koja kontroliše razviće nalazi u jedru eukariota. U svom eksperimentu zamenio je jedra između dve različite vrste ovog roda: A. crenulata, koja ima razdvojene grane „šeširića” i A. acetabulum, koja ima srasle grane. Istovremeno je uklonio njihove već formirane grane. Ubrzo su obe alge regenerisale grane, ali tako da tip grana odgovara jedru koje je u njih uneo.

Druga je mikroskopska dezmidna alga iz roda Micrasterias. Fascinira me simetrija, ornamentika i lepota ove alge.

Koje zanimljivosti o algama biste posebno izdvojili?

Ima ih mnogo i trudim se da ih i sama stalno otkrivam i prenosim mojim studentima i ljudima koji prate ono što radim. Jednu sam upravo podelila u pitanju pre ovoga. Često se srećem sa biolozima, čak i kolegama sa fakulteta, koji i dalje misle da su alge sistematska kategorija. U pitanju je vrlo heterogena grupa fotosintetičkih organizama i alge možete naći u, verovali ili ne, čak 4 carstva. Većina studenata kada dođe na kurs iz algologije, na pitanje: „Ko proizvodi najviše kiseonika na Zemlji?” odgovara – tropske kišne šume. A činjenica je da preko 70% atmosferskog kiseonika potiče od fitoplanktona i makroalgi iz mora i okeana. Ipak mi živimo na Plavoj Planeti. Zato hvala algama za svaki udah koji napravimo. 

Jednoćelijska alga Chlamydomonas reinchardtii zaslužna je što je nedavno jednoj osobi koja je izgubila vid usled retinitis pigmentoze urađena optogenetička intervencija i danas ta osoba ponovo vidi.  Treba napomenuti da osoba koja je bila podvrgnuta ovom ispitivanju nije u potpunosti povratila vid – ne razlikuje boje, lica ili slova, ali je učinjen veliki napredak u odnosu na potpuno slepilo. 

Kojim aktivnostima volite rekreativno da se bavite? Da li i slobodno vreme rado provodite u prirodi?

Ja sam sportski tip, volim pokret i akciju. Kada imate troje male dece, akcija je svakodnevno zagarantovana. Treniram nordijsko hodanje u Beogradskom trkačkom klubu. Moja drugarica iz kluba Nina i ja smo prve žene nordijske hodačice koje su završile Beogradski maraton. Bilo je to u maju ove godine. Jedan teško rečima opisiv osećaj. Volim da plivam i ronim, što opet ima veze sa algama. Strast prema putovanjima delim sa suprugom, tako da svaki slobodan trenutak provodimo u prirodi, van grada, vrlo često kod mojih roditelja u Prnjavoru (Bosna i Hercegovina), gde se još uvek živi sporo i u skladu sa prirodom. Bavim se fotografijom u Fabrici fotografa. Volim da fotografišem prirodu i njene detalje. Ljudi i zgrade me ne inspirišu. A kada se malo umorim od svega, „bežim” na more. Nebitno koje je godišnje doba. Taj mir, miris i blizina mora deluju terapeutski na mene. 

Aktivni ste na instagram profilu „Algologija BF“. Kako je došlo do ideje o započinjanju ovog profila? 

Lično pratim brojne profile koji se bave fikologijom i  hidrobiologijom generalno. Oduševljava me ideja da sa ljudima širom sveta, doktorima nauka ili „običnim” ljubiteljima algi razmenjujem iskustva, znanja i materijale. Naučni svet više nije konzervativan i strog. Preuzimaju ga mladi, inovativni ljudi. Volim tu ideju da na društvenoj mreži mogu da se bavim naukom. U njenim raznoraznim oblicima. A na samu ideju da pokrenem sopstveni  profil o algama „nagovorila” me je moja koleginica sa Biološkog fakulteta, takođe trostruka mama, Jovana Bila-Dubaić, koja vodi nalog posvećen pčelama. Delimo slične vrednosti i volimo promociju nauke među „običnim” ljudima. Taj moj profil @algologija je način da se približim novoj generaciji studenata, koja je naučila da informacije dobija brzo i lako. Često volim da kažem da sam ja morala da zamišljam kako izgleda konjugacija kod algi roda Spirogyra, a oni to sada mogu da gledaju kao storije na društvenim mrežama. Trudim se da sadržaj na profilu bude zanimljiv… da pokrije i deo koji se odnosi na gradivo koje studenti rade na vežbama i predavanjima, da im postavljam kviz pitanja, ali i da vide neke zanimljive činjenice o kojima možda ne pričamo tokom predavanja. Postavljam i snimke koje pravim tokom terenskih istraživanja kako bih studentima malo približila kako to izgleda.  Zanimljivo je da taj profil pored studenata prate i neki fikolozi iz inostranstva i da sam zahvaljujući toj društvenoj mreži napravila lepu komunikaciju i možda potencijalnu saradnju sa njima.    

‌Šta je po Vama najlepše u vezi sa bavljenjem naukom?

To što su vam vrata uma stalno otvorena.