Pričamo sa doc. dr Katarinom Brekom

Tokom osnovnih studija opredelili ste se za ekologiju. Šta Vas je navelo da odaberete ovaj studijski program?

Jedna sam od onih, možda danas i retkih, koji tokom odrastanja nisu imali veliku dilemu oko toga čime žele da se bave. Za mene je oduvek postojala samo biologija. Iako sam, pored gimnazije, završila i srednju muzičku školu, nikada zapravo nije bilo pitanje šta ću nakon srednje škole upisati. Dilema se pojavila pred sam upis pri odabiru tadašnjih modula – biologija ili ekologija? Na kraju sam odabrala ekologiju jer me je tokom prethodnog školovanja privukla širina ove oblasti i raznovrsnost tema kojima se bavi.

Mislim da smo mi tada o studijskim modulima/programima i mogućnostima koje oni pružaju pre upisa znali manje nego što današnje generacije mogu da saznaju. Kako je studiranje odmicalo, moje zadovoljstvo izborom bilo je sve veće, tako da sam do kraja studiranja postala sasvim sigurna da sam napravila pravi izbor. To me je podstaklo da nastavim svoje školovanje u ovoj oblasti.

Koja oblast ekologije Vas najviše interesuje?

Teško mi je da izdvojim samo jednu oblast, jer je u ekologiji sve međusobno povezano, a i sama se bavim različitim aspektima ekologije. Jedna od oblasti koja me posebno interesuje jeste proučavanje ekoloških niša, odnosno načina na koji populacije koriste resurse, bilo da je reč o hrani ili prostoru, i kako se mogu razlikovati u korišćenju istih resursa. Posebno su mi zanimljiva pitanja koja se odnose na to kako populacije, koje dele isto stanište i iste resurse, pronalaze različite načine da ih koriste.

Bavite se ekologijom vodozemaca. Zašto ste izabrali baš ovu grupu životinja?

Istina je da se nisam odmah profilisala za vodozemce. Tokom studiranja sam možda više znala čime ne želim da se bavim nego čime želim. Kada sam upisala master studije, bilo mi je važnije da pronađem mentora i istraživačku problematiku koja mi odgovara, nego da unapred odaberem grupu životinja. Zapravo, birala sam problematiku, a ne objekat istraživanja. Vodozemci su došli nešto kasnije, a vremenom su postali grupa na kojoj sam i doktorirala.

Smatram da dobar ekolog treba da bude sposoban da se bavi različitim grupama organizama i da ih sagledava u različitim ekološkim kontekstima. Široko znanje i multidisciplinarni pristup omogućavaju da se ista ekološka pitanja posmatraju iz različitih perspektiva, nezavisno od toga koji je organizam predmet istraživanja.

Bez obzira na to što sam uključena u istraživanja i na drugim grupama životinja,vodozemci ostaju težište mog rada. Posebno su mi zanimljivi zbog svog složenog životnog ciklusa, koji ih čini dobrim indikatorima stanja različitih staništa. Istovremeno, upravo zbog svoje osetljivosti, vodozemci su danas među najugroženijim grupama kičmenjaka.

Kako Vaš rad obuhvata i terenska istraživanja, možete li nam ispričati o nekom Vašem omiljenom iskustvu sa terena?

Terenski rad i sakupljanje uzoraka su mi verovatno najlepši deo naučnog rada, ali ujedno i jedan od najnepredvidivijih i najizazovnijih. Ne bih umela da izdvojim jedno omiljeno iskustvo, jer ih je tokom godina bilo zaista mnogo. Bilo je tu svega, od zaglavljivanja u blatu do susreta sa različitim životinjama, ali i sa pograničnom policijom. Ipak, najlepši trenuci sa terena često se dešavaju između samog rada. To su vožnje do lokaliteta, razgovori, smeh i druženje sa kolegama, često u situacijama koje u tom trenutku deluju potpuno nebitno, a kasnije ostanu među najlepšim uspomenama. Jer kada se spoje volja za terenskim radom, malo avanturističkog duha i ljudi sa kojima vam je lepo da provodite vreme, mislim da nema mnogo lepših stvari u ovom poslu.

Učestvovali ste na raznim konferencijama i kongresima. Koliko je bitno umrežavanje i multidisciplinarni pristup istraživanjima?

Umrežavanje je važan aspek učešća na konferencijama i kongresima. Naravno, važno je predstaviti rezultate svog rada i čuti druge istraživače, ali su podjednako značajni i razgovori koji se vode van samih prezentacija. Upravo kroz takve razgovore često upoznate ljude sa kojima kasnije možete da ostvarite saradnju, razmenite iskustva ili dođete do neke nove ideje za istraživanje.

Kada je reč o multidisciplinarnom pristupu, mislim da je on danas gotovo neophodan za rešavanje složenijih istraživačkih pitanja, ne samo u ekologiji. Sve je manje problema koji mogu potpuno da se sagledaju iz ugla samo jedne discipline, pa je važno povezivati različita znanja, metode i perspektive. Volim da radim u takvim timovima, gde svako doprinosi iz svog ugla, a upravo kroz tu sinergiju različitih znanja i perspektiva mogu da nastanu nova pitanja, kvalitetnija rešenja i rezultati do kojih pojedinačno možda ne bismo došli.

Od 2025. godine radite kao docent na Katedri za ekologiju životinja i zoogeografiju i učestvujete u realizaciji više predmeta. Kako Vam se dopada rad sa studentima i šta Vas kao predavača najviše inspiriše?

Karijera akademskog nastavnika je nešto čemu sam oduvek težila i što sam zaista želela da radim. Kao predavača me najviše inspiriše kada kod studenta prepoznam iskreno interesovanje za određenu temu i želju da ode korak dalje od onoga što je propisano kurikulumom. Važno mi je da studente podstaknem da razmišljaju istraživački i da znanja stečena na različitim predmetima i u različitim oblastima povezuju i primenjuju u različitim kontekstima. Ekologija je po svojoj prirodi multidisciplinarna, zbog čega smatram da je sposobnost sagledavanja problema iz različitih perspektiva jedan od važnih ciljeva nastavnog procesa. Ono što me dodatno pokreće jeste želja da budem nastavnik kakvog sam ja želela da imam tokom svog studiranja. Verujem da je dobar nastavnik mnogo više od nekoga ko prenosi znanje i da njegov uticaj često prevazilazi ono što se može videti kroz ocene i rezultate ispita.

Rukovodilac ste modula Ekologija životinja i biogeografija studijskog programa Ekologija na doktorskim studijama. Kako biste predstavili značaj i ciljeve ovog modula?

Značaj modula Ekologija životinja i biogeografija pre svega vidim u tome što studentima omogućava da znanja stečena tokom prethodnih nivoa studija iz različitih oblasti ekologije, zoologije, biogeografije i zaštite životne sredine povežu i sagledaju na višem, integrisanijem nivou. Fokus nije samo na usvajanju novih saznanja, već i na razumevanju složenih ekoloških problema i njihovom proučavanju kroz različite naučne pristupe.

Modul treba da omogući studentima da svoje uže istraživačke teme smeste u širi ekološki kontekst, od procesa i faktora koji određuju rasprostranjenost i brojnost populacija, preko odnosa između organizama i njihovog okruženja, do promena u strukturi populacija i zajednica. Na taj način studenti mogu bolje da razumeju širi značaj sopstvenih istraživanja i njihovo mesto u savremenoj ekologiji.

Cilj modula je da doprinese razvoju sposobnosti studenata da samostalno i kritički sagledavaju savremena pitanja u ekologiji, integrišu različita saznanja i prepoznaju šire obrasce i procese koji stoje u osnovi promena u živom svetu.

Dve godine zaredom bili ste član žirija na „Debatnom kupu“ koji organizuje Savez studenata Biološkog fakulteta. Kako biste opisali svoje iskustvo?

Učešće u žiriju „Debatnog kupa“ mi je bilo veoma zanimljivo iskustvo. Debata mi je posebno bliska jer sam i sama kao student učestvovala na debatnim takmičenjima, a i danas je rado uključujem u nastavu kao jedan od zadataka za studente.

Smatram da je debata odličan način da studenti artikulišu znanja, vežbaju argumentaciju i nauče da svoje stavove jasno obrazlože i odbrane. Istovremeno, ona povezuje stručno znanje sa veštinama kritičkog razmišljanja, komunikacije i javnog nastupa, koje su veoma važne za njihov dalji akademski i profesionalni razvoj. Zato mi je bilo posebno zanimljivo da iz ugla člana žirija pratim kako studenti koriste upravo te veštine, ali i da ih vidim u jednoj drugačijoj, takmičarskoj atmosferi.

Ove godine kao mentorka učestvujete na 17. Sajmu nauke koji organizuje Centar za naučno-istraživački rad studenata Biološkog fakulteta. Da li nam možete reći nešto više o tome?

Ove godine prvi put učestvujem kao mentorka na Sajmu nauke i veoma sam zadovoljna celokupnim iskustvom, kako odzivom studenata, tako i samom realizacijom i rezultatima. Mislim da je Sajam nauke odlična prilika da studenti steknu praktična iskustva u naučnoistraživačkom radu, ali i da kroz neposredan rad upoznaju različite oblasti i postepeno prepoznaju šta ih najviše zanima i u kom pravcu žele da razvijaju svoju buduću karijeru. Upravo kroz neposredno učešće u istraživanju mogu da steknu realniju sliku o tome kako naučni rad izgleda u praksi i šta sve on podrazumeva. Drago mi je kada mogu da zainteresovanim studentima omogućim da se uključe u različite faze naučnoistraživačkog procesa, bilo kroz terenski i laboratorijski rad, bilo kroz obradu i analizu podataka. Važno je i da imaju priliku da svoje rezultate predstave drugima, jer je umeće da se sopstveni rad jasno i samostalno predstavi važan deo naučnog rada.

Za kraj, kakav biste savet ili poruku dali studentima?

Za kraj, volela bih da studentima poručim da uživaju u periodu studiranja i da pokušaju da pronađu ono što ih zaista zanima i ispunjava. Mislim da iskustva koja steknu tokom studija često mogu da budu vrednija od najvišeg proseka, posebno kada im pomognu da shvate šta ih pokreće i u kom pravcu žele da se razvijaju. Zato bih im savetovala da budu otvoreni za nova iskustva, da probaju različite stvari i da ne zaziru od prilika koje im se pružaju.

I možda najvažnije, da budu „dosadni“, u najboljem mogućem smislu te reči. Da pitaju, da se javljaju, pokažu interesovanje i budu uporni kada nešto zaista žele. Studentske godine su vreme kada imamo mnogo prostora da učimo, istražujemo, grešimo i upoznajemo sebe, ali i da uživamo u svemu što studiranje nosi. To je za mene bio jedan od najlepših perioda života, za koji me i danas vezuju veoma lepe uspomene.