Pričamo sa Jelenom Milovanović
Trenutno ste na doktorskim studijama iz Biologije razvića životinja. Da li ste od početka studija znali da želite da se bavite biologijom razvića i šta Vas je posebno zainteresovalo za ovu oblast?
Još od detinjstva sam bila veoma zainteresovana za svet oko sebe i prirodne nauke su mi „ležale“, posebno biologija. Uvek me je fasciniralo kako funkcionišu živi sistemi i šta se zapravo krije iza tih procesa. Biološki fakultet sam upisala sa željom da jednog dana bolje razumem proces starenja — kako starimo i šta se nalazi u osnovi tog procesa. U tom trenutku nisam ni znala da se upravo tim temama bavi jedna od katedri na kojoj danas radim doktorat. Zanimljivo je da sam tokom studiranja potpuno spontano počela da biram predmete upravo sa te katedre, ne zato što sam imala unapred zacrtan plan, već zato što su me te teme iskreno interesovale. Vremenom se taj put nekako sam iskristalisao. Kroz osnovne studije, a kasnije i kroz master i doktorske studije, shvatila sam da je biologija razvića oblast u kojoj zaista želim da se razvijam naučno i profesionalno.
Oblast istraživanja kojom se bavite obuhvata mirijapodologiju. Šta Vas najviše fascinira kod Myriapoda?
Mislim da me najviše privukla činjenica da su to organizmi koje ljudi često zanemaruju, zapravo su jako kompleksni organizmi. Što sam ih više proučavala, sve sam više shvatala koliko još pitanja postoji i koliko prostora ima za nova otkrića. Fascinira me njihova hemijska ekologija, odnosno odbrambene supstance koje proizvode i način na koji interaguju sa okruženjem. Imaju veoma zanimljivu biologiju, ekologiju i evolutivne adaptacije, a posebno mi je interesantno to što predstavljaju važan deo kopnenih ekosistema, učestvuju u razlaganju organske materije i održavanju kvaliteta zemljišta.
Stonoge i drugi zemljišni organizmi često nisu toliko popularni u javnosti. Šta biste voleli da ljudi znaju o njima?
Volela bih da ljudi znaju da su zemljišni organizmi, poput stonoga, mnogo važniji nego što na prvi pogled deluje. Iako su često neupadljivi i zanemareni, oni imaju ključnu ulogu u funkcionisanju ekosistema. Učestvuju u razlaganju organske materije, kruženju hranljivih materija i održavanju kvaliteta zemljišta, što indirektno utiče i na biljke, životinje, pa i na nas same. Takođe, mislim da ih ljudi često posmatraju sa dozom straha ili nelagodnosti samo zato što ih ne poznaju dovoljno. Kada počnete da ih proučavate, shvatite koliko su zapravo fascinantni i koliko složenih mehanizama stoji iza organizama koje svakodnevno gotovo i ne primećujemo. Baš zato smatram da je važno govoriti o njima i približiti ljudima značaj biodiverziteta „skrivenog“ sveta zemljišta, jer očuvanje tih organizama znači i očuvanje zdravih ekosistema. Pored njihovog ekološkog značaja, smatram da u njima postoji i veliki, još uvek nedovoljno istražen biološki potencijal. Na primer, odbrambeni sekreti koje stonoge proizvode sadrže različita hemijska jedinjenja koja mogu imati biološku aktivnost. Upravo zato danas raste interesovanje za istraživanje njihove moguće primene u farmaciji i medicini, odnosno za razvoj novih bioaktivnih supstanci i potencijalnih lekova.
Istraživanje stonoga i drugih zemljišnih organizama često podrazumeva terenski rad. Koliko su terenska istraživanja važna i postoji li neko iskustvo sa terena koje biste podelili?
Jedna od stvari koje najviše volim u svojim istraživanjima jeste to što mogu podjednako da kombinujem terenski i laboratorijski rad. Mislim da upravo ta povezanost rada u prirodi i kasnije analize u laboratoriji daje posebnu dinamiku istraživanju. Terenska istraživanja su izuzetno važna jer nam omogućavaju da organizme posmatramo u njihovom prirodnom okruženju i bolje razumemo njihove ekološke odnose, način života i uslove kojima su izloženi. Mnoga pitanja u biologiji ne mogu se u potpunosti razumeti samo u laboratoriji, bez kontakta sa prirodnim staništima. Posebno bih istakla da je najlepši deo terenskog rada za mene zapravo rad sa kolegama. Tereni često umeju da budu zahtevni i nepredvidivi, ali se u dobrom društvu sve mnogo lakše podnese. Svaki teren je zapravo iskustvo za sebe i gotovo uvek donese neku novu priču, situaciju ili uspomenu koju dugo pamtimo. Upravo kroz zajednički rad, razmenu ideja i boravak u prirodi nastaju neka od najlepših iskustava tokom bavljenja naukom. Jedno od najupečatljivijih iskustava desio nam se kada smo se nakon nekoliko dana provedenih na terenu vratili sa prikupljenim stonogama, a onda shvatili da su nam gotovo svi primerci pobegli. U tom trenutku nam situacija nije delovala nimalo smešno, jer je to značilo da moramo da ponovimo čitav teren i sav posao iz početka. Međutim, upravo su takve nepredviđene situacije deo terenskog rada i kasnije postanu uspomene koje se najviše prepričavaju. Mislim da baš ti momenti najbolje pokazuju koliko su istraživanja u prirodi dinamična i koliko svaki teren nosi nešto jedinstveno.
Pored biologije razvića i mirijapodologije, Vaša oblast istraživanja obuhvata i semiohemiju zemljišnih organizama, toksikologiju i biologiju zemljišta. Možete li nam reći više o ovim interesovanjima?
Ovo je zapravo tema o kojoj bih mogla veoma dugo da pričam, jer se sva ta interesovanja prirodno nadovezuju jedno na drugo. Hemija odbrambenih sekreta stonoga je toliko raznovrsna i kompleksna da imam osećaj da bi i jedan čitav život bio premalo da se detaljno ispita samo jedna vrsta, a kamoli kada se uzmu u obzir sve grupe stonoga. Njihovi sekreti sadrže veliki broj različitih jedinjenja — od hinona i fenola do alkaloida i drugih specifičnih supstanci — a ono što je posebno zanimljivo jeste da mnoga od tih jedinjenja pokazuju različite biološke aktivnosti. Upravo tu se otvara ogromno polje istraživanja koje povezuje hemiju, fiziologiju, ekologiju, toksikologiju, pa čak i farmaciju i biomedicinu. Na primer, neka jedinjenja iz odbrambenih sekreta pokazuju antimikrobna, citotoksična ili neuroaktivna svojstva, zbog čega postoji sve veće interesovanje za njihovu potencijalnu primenu u razvoju novih bioaktivnih supstanci i lekova. Sa druge strane, veoma me interesuje i toksikologija zemljišnih organizama i njihov odgovor na različite zagađivače iz životne sredine. Stonoge imaju veliki potencijal kao bioindikatori kvaliteta zemljišta, jer veoma jasno reaguju na prisustvo zagađivača poput teških metala ili mikroplastike. Kroz promene u njihovoj fiziologiji, ponašanju, preživljavanju ili histologiju moguće je pratiti uticaj zagađenja na zemljišne ekosisteme. Mislim da je upravo to ono što ovu oblast čini toliko važnom danas — kroz proučavanje organizama koji žive u zemljištu možemo mnogo bolje razumeti posledice koje različiti tipovi zagađenja imaju na čitave ekosisteme.
Vaša istraživanja povezuju razne oblasti poput biologije razvića, morfologije, ekologije, toksikologije. Koliko je interdisciplinaran pristup važan u nauci?
Smatram da je interdisciplinaran pristup danas gotovo neophodan u nauci, posebno u biologiji. Većina prirodnih procesa je veoma kompleksna i teško ih je razumeti iz ugla samo jedne discipline. Upravo povezivanje različitih oblasti — od biologije razvića i morfologije do ekologije, hemije i toksikologije — omogućava da se problemi sagledaju mnogo potpunije. Meni je upravo to jedan od najlepših aspekata nauke, jer svaka oblast donosi novu perspektivu i često vodi do pitanja i otkrića do kojih možda ne bismo došli kada bismo istraživali samo usko specijalizovanu temu. Mislim da su danas saradnja između različitih disciplina i otvorenost ka novim pristupima ključni za razvoj kvalitetnih i značajnih istraživanja.
Istraživač saradnik ste na Katedri za dinamiku razvića životinja. Šta smatrate najvećim izazovima sa kojima se mladi istraživači danas suočavaju?
Kao neko ko je tek na početku naučne karijere, rekla bih da su najveći izazovi danas balans između velike motivacije i realnih uslova za rad. Nauka zahteva mnogo vremena, posvećenosti i strpljenja, a mladi istraživači se često suočavaju sa nesigurnošću u pogledu finansiranja projekata, ograničenim mogućnostima za stalno zaposlenje i velikim pritiskom da se rezultati objavljuju što pre. Pored toga, savremena istraživanja zahtevaju multidisciplinarnost i stalno usavršavanje, što je istovremeno izazovno i veoma podsticajno. Ipak, uprkos svim izazovima, nauka pruža priliku da svakodnevno učimo nešto novo i doprinosimo boljem razumevanju prirode i sveta koji nas okružuje, što je velika motivacija za dalji rad.
Da li postoji neki projekat ili istraživanje na kojem trenutno radite, a koji biste posebno izdvojili? Postoji li neka oblast ili pitanje koje biste voleli da istražujete u budućnosti?
U poslednje vreme su mi u fokusu pre svega toksikološka istraživanja, i trenutno se bavim zemljišnih organizmima i njihovim odgovorom na različite tipove zagađenja. Ta tema mi je posebno interesantna jer povezuje ekologiju i fiziologiju i daje uvid u to kako promene u životnoj sredini direktno utiču na organizme u zemljištu. U budućnosti bih volela da se više posvetim histološkim i fiziološkim istraživanjima, kako bih dublje razumela mehanizme koji stoje iza uočenih promena na nivou organizma i tkiva kroz različite postembrionalne stadijume.
Kako Vam se dopada rad sa studentima? Kakvo iskustvo imate sa njima i koliko su zainteresovani za istraživački rad?
Rad sa studentima je nešto što zaista mnogo volim i predstavlja jedan od najlepših aspekata akademskog rada za mene. Taj rad me stalno inspiriše, čini vedrijom i ispunjava me, jer kroz komunikaciju sa studentima i sama često dobijem novu perspektivu i energiju. Mislim da mladost, radoznalost i entuzijazam koje studenti nose sa sobom imaju posebnu vrednost u nauci. Do sada sam imala veoma lepo iskustvo u radu sa studentima. Većina njih je veoma motivisana, otvorena za saradnju, radoznala i puna novih ideja. Ono što mi je posebno drago jeste kada vidim da studenti nisu zainteresovani samo da „nauče gradivo“, već da zaista razumeju procese, postavljaju pitanja i žele aktivno da učestvuju u istraživačkom radu. Mislim da upravo ta iskrena zainteresovanost i želja za otkrivanjem nečeg novog predstavljaju suštinu nauke.
Da li imate neku poruku ili savet za studente?
Studentima bih poručila da svaki trud predstavlja investiciju u njihovu budućnost, čak i onda kada rezultati nisu odmah vidljivi. Važno je da velike ciljeve razlože na male, dostižne korake, da pronađu balans između učenja i zabave, ali i da ne dozvole da ih privremeni neuspesi obeshrabre ili zaustave. Rekla bih im da je najvažnije da budu okruženi ljudima koji ih uzdižu i čije prisustvo iz njih izvlači ono najbolje, jer upravo takvi ljudi često imaju veliki uticaj na naš lični i profesionalni razvoj.
