Pričamo sa dr Urošem Savkovićem

Biologija je nauka koju čine raznovrsne istraživačke oblasti. Zašto Vas je zainteresovala evoluciona biologija?

Evoluciona biologija uključuje toliko različitih bioloških disciplina. Ona integriše sve oblasti i ima raspon od molekulskog nivoa pa do funkcionisanja čitavih ekosistema. Upravo je ta raznovrsnost i sveobuhvatnost ono što me je toliko privuklo evolucionoj biologiji. Evoluciona biologija nam pruža jedan sistem za razumevanje i shvatanje raznovrsnosti živog sveta. Pomaže nam da odgovorimo na ultimativna pitanja zašto život izgleda ovako. Evoluciona biologija nam pomaže i da razumemo prošlost i istoriju života. Konačno, u eri savremenih molekularno-bioloških podataka, evolucija nam pomaže da od nepregledne količine podataka uočimo obrasce, da ih razumemo i vidimo njihov značaj. 

 

Doktorirali ste na Biološkom fakultetu 2016. godine na modulu Evoluciona biologija. Koji segment evolucione biologije Vam je najzanimljiviji? Šta Vas najviše fascinira?

Meni je lično veoma zanimljiva evolucija ljudi. Otkrića koje se na ovom polju dešavaju iz temelja menjaju sliku koju smo imali pre samo dvadesetak godina. Otkrivaju se novi fosili, genetičke veze sa arhaičnim ljudima, njihovi putevi migracija itd. Otkrivaju se i produbljuju znanja o ljudskom ponašanju, kognitivnim sposobnostima i govoru. Sva ova otkrića pomažu nam da bolje razumemo nas kao biološku vrstu, ali i da razumemo svoj položaj u svetu.

 

Boravili ste u Centru za evolucionu biologiju Univerziteta u Upsali u Švedskoj i tokom godina, zajedno sa saradnicima, objavili mnoge radove. Kakvi su Vaši utisci o životu i naučnom radu u Upsali?

Upsala je mali univerzitetski grad u Švedskoj. Jedan je od najstarijih univerziteta u Evropi i često ga nazivaju švedski Oksford. Smešteno nadomak Stokholma, ovo je mesto koje pruža istraživačima odlične uslove za život i rad. Univerzitet u Upsali ima jako dobru evolucionu školu i ja sam imao priliku i čast da boravim u Centru za evolucionu biologiju gde sam pručavao mehanizme seksualne selekcije na pasuljevom žišku. Ovo je zaista bilo lepo iskustvo koje je obogatilo moja životna i profesionalna iskustva i omogućilo mi da uspostavim saradnju sa naučnicima širom sveta. Ovakvi studijski boravci su zaista važni jer vam omogućavaju da sagledate svoj rad iz jednog drugog ugla i da uvidite da ste ravnopravni sa naučnicima iz celog sveta. To je zasta osećaj koji osnažuje i daje vam snagu da se bavite naukom sa puno elana.

 

Dugo godina radite na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ na Odeljenju za evolucionu biologiju. Istraživački pristup koji ste primenjivali u dosadašnjem radu je eksperimentalna evolucija. Možete li nam nešto više reći o tome?

Eksperimentalna evolucija je moćna istraživačka metodologija koja omogućava da se evolucija proučava u realnom vremenu. Istraživači odaberu neki pogodan model organizam, stave ga u određeni kontekst i puste populacije da evoluiraju. Za razliku od veštačke selekcije, kod koje sam istraživač bira željene osobine (npr. prinos pšenice), u eksperimentalnoj evoluciji istraživači puštaju da uslovi sredine sami oblikuju osobine koje će se naći u sledećoj generaciji. Na taj način možemo proučavati evolucione promene populacija u odnosu na promene životne sredine. Tom prilikom otvaraju se mogućnosti da se prate promene na različitim nivoima biološke organizacije. Od genetičkih promena, preko fizioloških i biohemijskih promena, pa sve do razlika koje se dešavaju na nivou osobina životne istorije i populacione dinamike. Konteksti koje istraživači biraju takođe mogu biti veoma raznovrsni. Od promene izvora hrane, izmenjene gustine populacije, uzrasno-specifične selekcije itd. 

 

U istraživanjima kao model sistem koristite pasuljev žižak (Acanthoscelides obtectus). Zašto ste izabrali baš ovaj organizam?

Pasuljev žižak je ekonomski značajna vrsta insekata. Danas je široko rasprostranjena, a poreklo vodi iz Srednje Amerike. Ova vrsta se danas najčešće pronalazi unutar sklatišta pasulja ili na poljima gde se ova biljka gaji i može izazvati velike štete u prinosima. Pasulj je primarna biljka domaćin za ovu vrstu, iako je ovaj insekt u stanju da se hrani i nekim drugim mahunarkama. Osnovni razlog za korišćenje ovog organizma u laboratoriji je relativno kratko vreme generacije od oko 30 dana (od jaja do adulta), jednostavnost prilikom laboratorijskog rada, relativno jednostavan životni ciklus i mogućnost lakog razdvajanja ženki i mužjaka što je ključno kada su potrebna kontrolisana ukrštanja za neki eksperiment. 

 

Jedan ste od članova tima projekta „Opasulji se“ u kojem učestvuju i građani. Možete li nam reći više o ovom projektu kao i koja je uloga građana u njemu?

„Opasulji se“ predstavlja projekat građanske nauke koji je finansiran od strane Centra za promociju nauke u kome učestvuju svi zainteresovani članovi društva i pomažu nam da zajednički odgovorimo na određeno istraživačko pitanje. Na taj način građani postaju ravnopravni partneri u naučno-istraživačkom procesu. Osnovno pitanje koje je nas zanimalo u ovom projektu bilo je da vidimo kakva je genetička raznovrsnost populacija pasuljevog žiška u Srbiji. Obići puno mesta i sakupiti puno uzoraka bilo bi nemoguće za kratko vreme, pa su nam građani jako pomogli da sakupe i pošalju uzorke pasuljevog žiška koje smo mi mogli da analiziramo i utvrdimo genetičku strukturu populacije. Bez aktivnog učešća građana, ovo ne bi bilo izvodljivo. Takođe, ovakav pristup istraživanjima dodatno učvršćuje poverenje koje građani imaju u nauku i pomaže da se produbi interesovanje za razumevanje prirodnih procesa.

 

U decembru 2024. godine održali ste drugu po redu „Trening školu eksperimentalne evolucije“ u okviru projekta „Elevate“. Možete li nam pojasniti koncept trening škole i da li će ubuduće biti organizovano još ovakvih događaja?

Osnovni koncept „Trening škole eksperimentalne evolucije“ jeste da se studenti upoznaju sa ovim savremenim istraživačkim pristupom u istraživanju. U okviru trening škole, studenti se upoznaju sa teorijskim osnovama eksperimentalne evolucije, ali i sa istraživanjima koja se u okviru ovog pravca obavljaju na pasuljevom žišku. Takođe, obilazi se i laboratorija za eksperimentalnu evoluciju na IBISS-u. Osnovni motiv za organizaciju ove škole jeste da se pruži studentima uvid u to šta se sve može proučavati primenom eksperimentalne evolucije. Zato je i sastavni deo ove škole da studenti u malim grupama sami osmisle predlog nekog istraživanja koji bi upotrebio eksperimentalnu evoluciju. Ova škola pruža studentima i neophodne veštine i znanja koje im mogu pomoći u njihovim budućem radu i do sada smo imali veoma lepe komentare na organizaciju škole. Trening škola je prvi put organizovana 2022. godine, a 2024. godine je bila oranizovana druga po redu škola. Iskreno se nadamo da će ovo postati tradicija i da će se trening škola postati redovna. 

 

Nakon završetka ovog projekta, da li imate plan za dalja istraživanja?

Naš tim sa IBISS-a i Biološkog fakulteta planira da nastavi sa prijavljivanjem za projekte koje će u fokusu imati eksperimentalnu evoluciju. Trenutno pišemo jedan predlog projekta koji će gledati specifičan signalni put i proučavati njegovu ulogu u starenju. Ovo istraživanje je planirano da se izvede na našim jedinstvenim linijama pasuljevog žiška koje su pod režimom uzrasno specifične selekcije već 40 godina. Nadamo se da će projekat biti zanimljiv recenzentima i da ćemo dobiti finansiranje za ova istraživanja koja treba da nam pomogu da razumemo molekulske osnove starenja.

 

Naše čitaoce koje interesuje evoluciona biologija verovatno zanima da li postoji mogućnost volontiranja ili prakse na Institu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“?

Odeljenje za evolucionu biologiju veoma je otvoreno za studente i njihovo uključivanje u naučno-istraživački rad. Ove aktivnosti se realizuju kroz izradu završnih i master radova, ili volonterski rad u okviru studentskih istraživačkih projekata. Kao i sama evoluciona biologija, Odeljenje za evolucionu biologiju obuhvata širok spektar tema i različitih organizama uključujući biljke, insekte, vodozemce, gmizavce i sisare. Za više informacija o tome čime se sve bavimo na Odeljenju za evolucionu biologiju pozivam vas da pogledate internet stranicu našeg odeljenja na sajtu IBISS-a.

 

Za kraj, koja je Vaša poruka budućim naučnicima?

Nauka je poziv koji vas može duboko ispuniti i doneti velike radosti. Bavljenje naukom podstiče radoznalost, omogućava učenje od drugih i prenošenje znanja, podstiče kreativnost i pruža uzbuđenje prilikom novih otkrića i dostignuća. Baveći se naukom, uvek težite ka istini i razumevanju sveta. Zato je biti naučnik jedno divno zanimanje.