Pričamo sa dr Markom Prokićem
Dugi niz godina radite na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ na Odeljenju za fiziologiju i dobitnik ste brojnih nagrada i priznanja. Zašto Vas je zainteresovala biologija i šta Vas je podstaklo da se bavite istraživačkim radom?
Moje interesovanje za biologiju počelo je još u detinjstvu. Bio sam radoznao kako funkcioniše naše telo, a postojala je i želja moje majke da jednog dana postanem lekar. Ipak, mnogo vremena sam provodio u prirodi i upravo su me ta iskustva podstakla da počnem da se pitam kako funkcionišu različiti procesi u živom svetu. Tokom školovanja imao sam sreću da naiđem na dobre nastavnike koji su dodatno podstakli tu radoznalost. Kasnije sam upisao biologiju na PMF-u Univerziteta u Kragujevcu, gde sam proširio znanje, a tokom doktorskih studija na Biološkom fakultetu i na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ prvi put sam se ozbiljnije susreo sa istraživačkim radom i eksperimentalnim pristupom nauci. Tada sam shvatio da nauka nije samo učenje o prirodi, već i način da doprinesemo njenom očuvanju. Upravo ta kombinacija radoznalosti i želje da razumemo savremene ekološke probleme odvela me je ka naučnoj karijeri.
Da li nam možete reći koje oblasti biologije predstavljaju fokus Vašeg naučnog rada?
Moj naučni rad nalazi se na preseku ekofiziologije, evolucione biologije i zaštite biodiverziteta. Najviše me zanima kako različiti faktori iz životne sredine utiču na fiziologiju i životne strategije životinja. Tokom karijere bavio sam se različitim aspektima fiziologije kičmenjaka, ali poslednjih godina moj fokus je sve više na savremenim ekološkim stresorima. Tu pre svega mislim na svetlosno zagađenje, klimatske promene, degradaciju staništa, ali i na uticaj različitih zagađujućih materija poput teških metala i pesticida. Cilj ovih istraživanja je da bolje razumemo kako ljudske aktivnosti menjaju prirodne sisteme i kako te promene utiču na žive organizme.
Vodozemci su u središtu Vaših istraživanja. Zašto ste odlučili da se posvetite baš ovoj grupi životinja?
Vodozemci su veoma zanimljiva grupa životinja jer imaju složen životni ciklus i izuzetno su osetljivi na promene u životnoj sredini. Upravo zbog toga često se koriste kao bioindikatori stanja ekosistema. Tokom studija imao sam priliku da radim sa njima i brzo sam shvatio koliko su zanimljivi iz naučne perspektive. Njihov razvoj uključuje prelazak iz vodene u kopnenu sredinu, što pruža jedinstvenu priliku da proučavamo kako različiti faktori životne sredine utiču na organizme u različitim fazama života. Takođe su interesantni i procesi interspecijske hibridizacije koji se javljaju kod nekih vrsta. Pored toga, vodozemci su danas među najugroženijim grupama kičmenjaka, pa njihovo proučavanje ima i važnu ulogu u očuvanju biodiverziteta.
Rukovodilac ste „ENLIGHT” projekta. Koji su njegovi ciljevi i značaj?
„ENLIGHT“ projekat, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije kroz program PROMIS2023, bavi se proučavanjem uticaja veštačkog osvetljenja tokom noći na vodozemce. Svetlosno zagađenje je relativno nov, ali sve izraženiji ekološki problem koji nastaje kao posledica sve intenzivnijeg osvetljenja urbanih i periurbanih sredina. Cilj projekta je da razumemo kako različite karakteristike noćnog osvetljenja – poput intenziteta ili spektralnog sastava svetlosti – utiču na fiziologiju, ponašanje i razvoj organizama. Projekat okuplja saradnike iz više oblasti, uključujući fiziologiju, ekologiju, morfologiju i evoluciju, i realizuje se kroz saradnju Instituta za biološka istraživanja i koleginica sa PMF-a Univerziteta u Novom Sadu. Pored naučnih rezultata, projekat ima i važnu edukativnu komponentu jer želimo da skrenemo pažnju na značaj očuvanja prirodne tame.
Možete li nam nešto više reći o svetlosnom zagađenju i kako ga možemo smanjiti?
Svetlosno zagađenje predstavlja prekomerno ili nepravilno korišćenje veštačkog osvetljenja tokom noći. Ono ne utiče samo na posmatranje zvezdanog neba, već i na mnoge organizme koji su evolutivno prilagođeni prirodnom ciklusu dana i noći. Kod životinja može izazvati promene u ponašanju, migraciji, reprodukciji i različitim fiziološkim procesima. Dobra vest je da se svetlosno zagađenje može smanjiti primenom pametnijih rešenja u osvetljenju — pravilnim usmeravanjem svetla ka tlu, korišćenjem nižih intenziteta osvetljenja, izborom toplijeg spektra svetlosti i isključivanjem rasvete tamo gde nije neophodna. Takve mere doprinose zaštiti biodiverziteta, ali i smanjenju potrošnje energije.
Nedavno ste objavili naučni rad koji pokazuje da LED svetlo noću menja histologiju štitaste žlezde kod mrmoljaka roda Triturus. Možete li nam reći više o tome?
U ovom istraživanju proučavali smo kako hladnoplavo LED osvetljenje tokom noći utiče na juvenilne jedinke krestastog mrmoljka iz roda Triturus. Fokusirali smo se na štitastu žlezdu, koja ima ključnu ulogu u regulaciji metabolizma i razvoja. Rezultati su pokazali da izloženost veštačkom svetlu tokom noći može dovesti do promena u strukturi tkiva štitaste žlezde, što ukazuje na to da svetlosno zagađenje može uticati na endokrini sistem ovih životinja. Posebno je zanimljivo to što su promene zabeležene i pri intenzitetima svetlosti koji se često smatraju ekološki relevantnim u prirodi.
U novembru 2025. godine, u Novom Sadu, održali ste „Međunarodnu konferenciju o svetlosnom zagađenju i zaštiti tamnog neba” u okviru „ENLIGHT“ projekta. Kakvi su Vaši utisci sa konferencije i da li planirate da organizujete još ovakvih događaja?
Konferencija je okupila istraživače iz različitih oblasti – biologije, ekologije, fizike, urbanizma i zaštite životne sredine – koji se bave problemom svetlosnog zagađenja. Ovo je bio prvi međunarodni skup posvećen ovoj temi u ovom delu Evrope. Posebno mi je drago što je događaj omogućio razmenu ideja i stvaranje novih međunarodnih saradnji ali i okupio puno mladih istraživača i studenata. Interesovanje za ovu temu iz godine u godinu raste, što pokazuje da je svetlosno zagađenje sve više prepoznato kao važan interdisciplinarni problem. Organizacija ovakvih događaja je veoma važna jer povezuje nauku, javnost i donosioce odluka. Nadam se da ćemo i u budućnosti organizovati slične skupove, već postoji plan da se 2026. godine organizuje druga međunarodna konferencija o veštačkom noćnom svetlu.
Koje teme biste voleli da detaljnije istražite u budućnosti i koje projekte biste voleli da realizujete nakon završetka ovog?
U budućnosti bih voleo da se još više posvetim istraživanjima dugoročnih efekata svetlosnog zagađenja na organizme. Posebno me zanima kako izloženost veštačkom svetlu tokom ranih životnih faza može uticati na kasniji razvoj i fiziologiju životinja. Takođe bih voleo da istražujem kako svetlosno zagađenje deluje zajedno sa drugim faktorima globalnih promena, poput klimatskih promena ili hemijskog zagađenja. U prirodi stresori retko deluju pojedinačno, pa je razumevanje njihovog zajedničkog efekta veoma važno.
Da li postoji mogućnost volontiranja ili praksi pod Vašim mentorstvom na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković”?
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ redovno sarađuje sa studentima biologije i srodnih disciplina. Studenti često imaju priliku da učestvuju u istraživačkom radu kroz studentske prakse, master radove ili doktorske studije. Takvo iskustvo je veoma dragoceno jer omogućava studentima da se upoznaju sa savremenim metodama istraživanja i steknu praktična znanja. Mojim kolegama i meni je uvek zadovoljstvo kada mladi ljudi pokažu interesovanje za nauku i istraživački rad, i rado prihvatamo njihovu pomoć tokom laboratorijskog rada. Slobodno mi možete pisati putem e-maila.
Da li želite da poručite nešto našim čitaocima? Koji biste savet dali studentima zainteresovanim za bavljenje naukom?
Priroda je izuzetno složen i fascinantan sistem, a nauka nam pomaže da ga bolje razumemo. U vremenu velikih ekoloških izazova to razumevanje postaje važnije nego ikada. Studentima koji razmišljaju o naučnoj karijeri poručio bih da neguju radoznalost, upornost i kritičko razmišljanje. Naučni put ponekad može biti zahtevan i pun izazova, ali donosi veliko zadovoljstvo jer vam omogućava da otkrivate nešto novo i doprinosite razumevanju sveta oko nas.
